Relacione baze podataka
Baza podataka bi se na najopštiji način mogla definisati kao organizovani skup
informacija koji opisuju skup objekata iz realnog sveta. U bazama podataka te
informacije su tako organizovane da njihov korisnik može lako da ih prelista, doda nove
podatke, izmeni postojeće i izbriše nepotrebne.
Baza podataka predstavlja jednu kompleksnu logičku strukturu nad podacima,
odnosno jedan specifičan način organizovanja, tj. pamćenja podataka u elektronskoj
formi.
Relacioni model baze podataka je teorijski definisan model obrade i upravljanja
skupom podataka i zasniva se na tri osnovna pojma:
struktura podataka
integritet podataka
manipulacije sa podacima.
Osnovno pravilo u relacionom modelu je da se podaci organizuju isključivo u
obliku tabela. Pošto je koncept tabela jednostavan i razumljiv takav je i koncept
relacionog modela. Formalni naziv tabele je relacija i ona se sastoji od konačnog broja
kolona, a može da ima proizvoljan broj redova (koji se zovu zapisi ili
slogovi).
Veoma
važno je da se obezbedi integritet podataka u bazi što znači da svi podaci budu ispravni i
u saglasnosti sa zadatim skupom pravila. Postoji više takvih pravila i ona se odnose na:
integritet domena
integritet entiteta
referencijalni integritet.
Integritet domena obezbeđuje
da se u tabeli ne nađu podaci bez smisla. To
znači da sve vrednosti u okviru jedne kolone pripadaju domenu, odnosno dozvoljenom
skupu vrednosti te kolone. Slog može da se nađe u tabeli samo ako se vrednosti za svaku
kolonu nalaze u okvirima svakog skupa vrednosti.
Drugo osnovno pravilo odnosi se na
integritet entiteta
što znači da sadržaj
svakog reda u tabeli mora da bude jedinstven, odnosno da se može jedinstveno
identifikovati i da duplikati ne postoje. U cilju obezbeđenja integriteta entiteta projektant
defmiše jednu ili više kolona kao primarni ključ tabele i ta vrednost mora da bude
jedinstvena za svaki slog. Tabela može da ima samo jedan primarni ključ.
Referencijalni integritet
ili integritet relacija defmiše veze između različitih
kolona odgovarajućih tabela u relacionoj bazi podataka. Naziva se referencijalni integritet
zato što se vrednost u jednoj koloni, ili grupi kolona, poklapa sa vrednostima u drugoj
koloni, ili skupu kolona. Ovo je neophodno zbog same prirode tabela koje dele
zajedničke podatke. Izvedena tabela koja je u relaciji sa osnovnom naslediće
odgovarajuće kolone iz osnovne tabele.
Relacioni model propisuje i način na koji korisnici mogu da manipulišu podacima
u tabelama koristeći pravila relacione algebre. Relaciona algebra definiše konačan skup
operatora nad tabelama i ti operatori služe za manipulisanje podacima. Da bi se moglo
radili sa relacionim bazama podataka neophodan je jezik koji podržava pristup podacima
i primenjuje principe relacione algebre. Taj jezik se naziva SQL (Structured Query
Language). Ovaj jezik je jednostavan za upotrebu i sastoji se iz reči i izraza engleskog
jezika. On sadrži i druge komande koje korisnicima omogućavaju da manipulišu
sa
različitim strukturama podataka i da kontrolisu pristup određenim podacima u bazi.
Prvi rad na temu relacione baze podataka napisan je ranih sedamdesetih godina od
strane stručnjaka firme IBM koji se zove E. F. Codd. Rad je opisivao istraživanje novog
oblika sistema za upravljanje bazama podataka koji je bio zasnovan na matematičkom
modelu. Razvoj okruženja prvi je započeo IBM i platforma se zvala SYSTEM/R. Ova
platforma se kasnije transformi sala u SQL/DS, a zatim u DB2. Prvi komercijalni
relacioni sistem za upravljanje bazama podataka napravio je Orade 1978. godine.
Codd je razvio relacioni model da bi poboljšao fleksibilnost baza podataka.
Relacioni sistem ne dozvoljava korisniku direktan fizički kontakt sa bazom podataka, a
omogućava veoma lako restruktuiranje relacija između tabela. Na taj način ostvaruje se
mogućnost praćenja neminovnih promena koje se dešavaju u realnom sistemu
modeliranom pomoću relacionog modela. Na taj način postoje teoretske osnove koje
obećavaju prevazilaženje kompleksnosti.
Centralni pojam relacionog modela za upravljanje bazama podataka je tabela.
Jednostavno rečeno tabela je skup informacija koje opisuju entitet koji analiziramo.
Tabela se sastoji iz
slogova
ili redova koji nam daju informacije o određenom entitetu iz
tabele, i
polja
koja sadrže konkretne informacije o svakom slogu. U prvo vreme relacioni
sistemi za upravljanje bazama podataka bili su znatno sporiji od tada aktuelnih
hijerarhijskih i mrežnih sistema. Međutim, u međuvremenu, uloženo je mnogo napora da
se ovaj problem prevaziđe, tako da su relacioni sistemi za upravljanje bazama podataka
trnutno na prvom mestu upotrebe u svetu.
4.1. Konfiguracija baze podataka
Najveći deo relacionih baza podataka konfigurisan je na samostalnim radnim
jedinicama (računarima), ili kao deo servera datoteka u lokalnoj mreži računara (LAN
-Local Area Network). U poslednje vreme sve se više koriste sistemi za upravljanje
bazama podataka (RDBMS), koji funkcionišu u klijent/server okruženju.
Neke od vrednosti konfiguracije baze podataka na samostalnim računarima su:
Jednostavnost za upotrebu, niska cena, visoke performanse računara.
Korisnik sam bira tip softverskog i hardverskog rešenja koje najviše odgovara njegovim
potrebama.
Veliki broj lako dostupnih i relativno jeftinih aplikacija i mogućnost i zrade sopstvenih
aplikacija korišćenjem komercijalnih alata kao što su MS ACCESS i ERWIN.
4. Podaci u radnoj stanici predstavljaju autonoman skup podataka koje u najvećem delu
obrađuje sam korisnik, čime se izbegavaju troškovi za plaćanje eksperata.
