УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУАТЕТ У ВРАЊУ
Мима Богдановић
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СТОТИНИ
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:
Проф.др Нела Малиновић Јовановић
Врање, 2018. године
Увод
Долазак детета у школу, увек је обележен као радостан тренутак. До је
моменат у коме оно схвата да полако улази у свет одраслих и да почиње
прирпема за озбиљно и одговорно понашање према учењу. Дани када је
математика била баук и сматрана тешком науком, коју разумеју само одабрани,
одаво су иза нас. Већ више деценија, математика је, бар у мађим разредима
основне школе један од омиљених предмета. Деца воле бројеве, воле да
рачунају, радују се сваком тачно урађеном задатку. Напредак цивилизације,
сигурно је допринео таквом прихватању математике, али и развој методике као
поступака и начина предавања.
Сабирање у првој стотини је наставна тема која се обрађује у читавом
првом разреду и једна је од кључних тема за даље схватање и однос према
математици. Дете које правилно схвати односе између бројева, прелаз преко
десетице, бројни низ и везу између рачунских операција, прирпавно је да
прихвата сва даља математичка знања. Свакако да правилном прецизном
рачунању које ће дете касније у животу моћи да обавља без муке, знатно
доприносе баш ови, први кораци који се уче сабирањем у оквиру прве стотине
Човек је увек имао потребу да рачуна. Чињеница да је потреба за
рачунањем стара колико и само људско друштво намеће закључак да је
сналажење човека у његовој околини условљавало појаву рачунања. Ни данас
човек не може да изађе на улицу а да нема потребу да примени неку од
рачунских операција. Рачунање је саставни део свакодневног човековог живота
без обзира на којем крају планете се налазио и чиме се бавио. Живимо у
модерном свету медија и доступности многих информација. Чак и „мала деца“
успешно баратају савременим средствима комуникације, па самим тим брже
сазнају многе информације за разлику од њихових вршњака пре двадесетак и
4
мање година. Врло лако долази се до многих садржаја, па тако и до садржаја
који се изучавају у школи. То би требало да значи и брже и самосталније учење.
Ипак, сматрам да се многа знања у наставном процесу још увек
најуспешније уче непосредно од наставника и да је његова жива реч још увек
непревазиђено или бар неизоставно средство образовања и васпитања. Квалитет
и квантитет тих знања у великој мјери зависи од професора разредне наставе.
Од тога колико познаје материју коју предаје као и колико је способан да
пренесе знање ученицима зависе и њихова постигнућа. Сваки позив, да би се
успешно обављао, мора да се воли и познаје, а нарочито учитељски позив.
5
теме. Пошто ћемо углавном предлагати оне садржине које се примењују у
основном образовању већине развијенијих земаља, очекујемо да резултати
нашег истраживања утичу на њихово брже укључивање у процес интерактив-не
наставе/учења математике.
Квалитет интерактивности наставе/учења математике зависи
првенствено од квалитета активности сваког појединца у групи, односно у
одељењу. То значи да је оптимална индивидуализација неопходан услов за
квалитетну интерактивну наставу и учење. Ми смо се определили да тај услов
испунимо коришћењем првенствено флексибилне диференцијације, односно
диференциране помоћи наставника или најбољих ученика у ма-лим групама.
При том, подразумева се да су наставници добро упознати са правилним
пружањем диференциране помоћи и да су оспособљени за њено квалитетно
креирање. Ученике који у групном раду другом пружају помоћ, наставници
морају да обуче и увежбају тако да их они у поменутој улози квалитетно
замењују.
Уводећи у интерактивну наставу/учење реално могућу
индивидуализацију, чинимо најбитнији корак у обезбеђивању квалитета њене
реализације и жељених исхода. У складу са описаним теоријским основама
истраживања, други корак представља опти-малан избор наставних метода и
дидактичких система, као и одговарајуће повезивање и интегрисање наставе. Од
описаних наставних метода, односно методских облика, првенствено ћемо
примењивати разговор, рад са уџбеником или приручником, илустративно-
демонстра-тиван метод, као и елементе експерименталног рада.
При интерактивном учењу једноставнијих математичких појмова и
правила углавном ћемо се ослањати на мини ег-земпларну наставу. Систем
проблемске наставе чиниће основу за учење сложенијих математичких појмова,
правила и решавања проблема.
7
