SEMINARSKI RAD
Predmet:
Tema: Saobraćajna delikvencija
SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................3
1.1. Pojam i predmet kriminologije....................................3
1.2
.
Pojam kriminaliteta i delkvencije..................................4
SAOBRAĆAJNA DELIKVENCIJA............................................6
2.1. Pojam saobraćajne delikvencije....................................6
2.2. Obeležja saobraćajne delikvencije................................7
2.3. Faktori uticaja na saobraćajnu delikvenciju................7
2.4. Tipologija saobraćajnih delikvenata..............................9
DELA SAOBRAĆAJNE DELIKVENCIJE.............................10
STATISTIČKI PODACI MUPA-A SRBIJE............................11
LITERATURA.............................................................................13
2
Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije
kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja
krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo
stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo
pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet
kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorija- Gabriel, Tarde i dr.
Garofalov princip je: da nova kriminologija poznaje tri
elementa:
zločin
,
zločinca
i
sredstva recepcije
.
3
1.2
.
Pojam kriminaliteta i delkvencije
Kriminalitet je
društvena pojava vršenja krivičnh dela od strane
pojedinaca. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen.
Postoje različite definicije kriminaliteta:
Pravna definicija kriminaliteta
– postoji uže i šire određenje pojma
kriminaliteta. Prema uže, shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje
predstavljaju krivična dela. Prema širem shvatanju reč je o delima koja
obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje, pored krivičnih dela tu su i
prekršaji i prestupi. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer
se smatra da ukoliko je nije krivično delo, onda nije ni zločin, a to bi značilo
da nije ni kriminalitet.
Sociološka definicija kriminaliteta
– u definisanju kriminaliteta šireg
pristupa, ona je sadržajnija, ona ne posmatra samo delo već proučava i
učinioca, društvene uzroke, uslove i posledice kriminaliteta. Sociološka
definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju
osnovne društvene vrednosti.
4
Kriminološka definicija
–
postavlja vezu između pravnih i
socioloških tumačenja. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka
shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova.
Kriminološke definicije možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja
pravnog i sociološkog značenja. To znači da su one skup društvenih pojava
kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su
sankcionisane krivičnim pravom.
Karakteristike kriminaliteta: skup individualnih pojava, masovna
pojava, pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u
3
“Kriminologija”, J. Tahović
4
“
Kriminologija
”,
S. Konstanović Vilić, M. Kostić, Vesna Nikolić Ristanović
4
