Универзитет у Нишу
Педагошки факултет у Врању
Мастер студије
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Одбране тематске целине из Методике природе и
друштва
Тема:
Сарадничка (кооперативна) настава
Ментор: Студент:
др Љиљана Митић Сања Анђелковић 1м/17
Врање, 2018.
Сарадничка (кооперативна) настава
1.
Битна обележја сарадничке (кооперативне) наставе
Кооперативна, сарадничка или интерактивна настава
захтева активност и
сарадњу оба чиниоца наставе
и наставника и ученика
. Јасно је да улога једнога и другога
у томе раду не може бити једнака, јер наставник пре свега својим знањем надмашује
ученика. За разлику од традиционалне, предавачке наставе, кооперативну наставу
карактерише већа активност ученика. То подразумева да наставник омогућује ученицима
да учествују у свим видовима припреме саме наставе, што доводи до тога да су ученици
мотивисанији за наставу и учење.
У таквој настави задатак наставник је да „ режира “ погодне сазнајне ситуације, да
поставља провокативна и мотивацијом набијена питања, да припрема дидактички
материјал, да планира и води и да тако организује рад да ученицима остави довољно
простора и времена за пуну радну и мисаону активност. Оно што знају и могу ученици,
треба да кажу сами, а никако наставник који је дужан да из њих извуче максимум.
(Вилотијевић, 2007 : 44) . У оваквој настави наставникова помоћ ученицима треба да буде
толика колико је неопходно, а никако преко тога. У основи сарадничке (кооперативне
наставе) је интеракција као погонска енергија. На различитим типовима часова биће и
различит степен интеракције.
Сарадничка настава доприноси оспособљавању ученика да расуђују и критички
мисле. Наставник треба да иницира и одржава двосмерну комуникацију са ученицима, да
подстиче изношење њихових запажања, мишљења и погледа на проблеме, као и да креира
атмосферу на часу која је погодна за размену и аргументовање идеја и мишљења међу
ученицима. Зато би интерактивни метод рада требало да се одвија кроз следеће форме:
1.
кооперативни рад наставник - ученици,
2.
кооперативни рад у малим групама ученика, и
3.
тимски рад.
Овим методама постижемо да се активност преусмери са наставника на ученике, да се
помогне да ученици заједно уче, решавају задатке и вреднују рад.
Сарадничка (кооперативна) настава
1.
Кооперативни рад наставник-ученици
- полази се од претпоставке да ученици
поседују одређена знања из ваншколског животног искуства и да кроз партнерску
интеракцију са наставником, изграђују нова знања. Главне активности наставника у овој
форми рада су: осмишљавање целине ситуације учења код увођења нових појмова,
планирање тока часа, креирање проблемске ситуације за ученике, организовање групе
ученика.
2.
Кооперативни рад у малим групама
- полази од тога да се у учењу требају
искористити предности различитости међу ученицима у нивоу, квалитету и врсти знања и
нивоу сазнајне развијености. Треба ученике поделити у мале групе, тако да у свакој од
група буде заступљено што више постојећих различитости, јер то омогућава да дође до
продуктивног сазнајног конфликта и да се испољи комплементарност сазнања као услов за
унапређење знања целе групе.
3.
Тимски рад
- је облик рада у малим групама чија је специфичност подела улога
међу члановима тима, тако да свако обавља само одређени вид активности, а сви заједно
доприносе решењу проблема на коме тим ради. Активности наставника су да органитује,
ненаметљиво усмерава процес рада и да буде партнер у дискусији о идентификованим
проблемима, потенцијалним приоритетима, прикупљеним подацима итд
.
Сарадничка настава подразумева да ученик буде и радно и мисаоно активан.
Учитељ учeникe пoдстичe дa eкспeримeнтишу идejaмa, oбjaшњaвajу и прeзeнтуjу свoje
рeзултaтe, oткривajу штa je пoзнaтo, a штa нeпoзнaтo.
Прaтe сe двa oснoвнa циљa, a тo je aкaдeмскo нaпрeдoвaњe – стицaњe пoтрeбнoг
знaњa и рaзвиjaњe пoтрeбних сoциjaлних вeштинa кoje су нeoпхoднe кaдa je рeч o
кooпeрaциjи сa вршњaцимa. Нaстaвник мoрa имaти пoтврду дa сви учeници рaзумejу штa
рaдe и зaштo. Taкoђe, прoвeрaвa дa ли су пoстaвљeни циљeви и зaдaци у склaду сa
спoсoбнoстимa свaкoг пojeдинoг учeникa. (Microsoft© Пaртнeр у учeњу – електронски
часопис за наставнике,2008:3)
Полазна основа кооперативног учења јесте да се учи кроз
интеракцију
, и то
асиметричну када су партнери наставник и ученик, али да и мање компетентан партнер
(дете – има мање специфичних и општих знања и искустава) у ову интеракцију улази за
базом претходних знања и умења и да их активно улаже, он је активни конструктор свога
