By: M4
1. AMERI
ČKI RAT ZA NEZAVISNOST I NASTANAK SAD (1760.-
1789.)
1607. osnovana prva britanska kolonija u Americi- Virdžinija. Sredinom 18.
veka Britanija je u Americi imala 13 kolonija.
1756.-1763. rat Britanije i Francuske zbog kog Britanija nameće poreze
Americi i izaziva nezadovoljstvo u kolonijama.
-Do 1760. kolonije su bile kao jedinice lokalne samouprave a onda je
kralj Džordž uspostavio „apsolutistički“ odnos prema njima.
-
1773. Bostonska čajanka (
izazvana nezadovoljstvom kolonista zbog
nametanja poreza na čaj) posle koje vlada traži da se raspusti skupština
Masačusetsa a kralj izjavljuje da su kolonisti otpadnici od krune.
-Kolonije su održavale Kontinentalne kongrese:
1. 5.septembar 1774. u Filadelfiji. Odluka da se kolonisti ne oporezuju bez
njihovog pristanka.
2. 15.maj 1775. Džordž Vašington je izabran za vrhovnog komandanta.
1775.-1783. Rat za nezavisnost.
3.
4.jul 1776. Deklaracija nezavisnosti
; Tomas Džeferson; 13 kolonija.
-Pariskim ugovorom je dogovoreno da će Francuzi pomagati
Amerikancima u ratu na kopnu i na moru (Lafajet, Sen-Simon). I neki
Poljaci su se borili na strani Amerikanaca (Tadeuš Košćuško).
-Bitke:
1775. Leksington (pobeda Amerikanaca), Konkord (pobeda Britanca).
1781. Jorktaun (pobeda Amerikanaca).
-
1783. mir u Versaju
- Britanija je priznala nezavisnost kolonijama.
-1789. I Ustav SAD-a
po kom je SAD savezna republika na čelu sa
predsednikom. Zakonodavno telo je Kongres a čine ga Senat i
Predstavnički dom.
I predsednik je Džordž Vašington. (zatim: Džon Adams, Tomas Džeferson,
Džejms Medison...)
-Ustavna konvencija održana je u Filadelfiji da bi se uredili odnosi
između kolonija.
-Javile su se dve grupacije:
Federalisti- za Ustav,
1
Jul 1793.- jul 1794. Jakobinska diktatura
. Jakobinci su uveli princip
jedinstva vlasti (svu vlast imao je Konvent). Služili su se terorom da bi
sačuvali zemlju.
-
1793. Montanjarski Ustav
; Francuska je republika; cilj vlade je sreća
svih. Ovaj Ustav je bio previše demokratski i nikada nije stupio na snagu.
-Kod jakobinaca se javljaju 2 frakcije:
-umereni- zastupaju interese nove buržoazije, Danton.
-besni- zastupaju interese pariske sirotinje, protiv Komiteta janog spasa.
-26.oktobar 1793. poslednja sednica Konventa.
-27.jul 1794. pogubljen je Robespjer, pad jakobinske diktature.
-
1795. Novi Ustav
kojim se jača centralizam.
SANKILOTI- bezličan, pretežno gradski pokret radne sirotinje(trgovci,
zanatlije, sitni preduzetnici). Teže za egalitarnom demokratijom, da se
izravnaju interesi naroda, podržavaju rat.
3. NAPOLEONOVI RATOVI I EVROPA
Posle pada jakobinske diktature, zavladala je reakcija (Termidorska
reakcija). Ovaj režim štiti interese krupne buržoazije. Konvent ukida
mnoge socijalno-ekonomske mere donete u korist širih društvenih slojeva.
1795.-1799. Vladavina direktorijuma. Oktobar 1795.- razišao se Konvent.
Vlast ima 5 direktora („termidorci“- buržoazija kojase u toku Revolucije
obogatila).
Ratuje se sa Turskom, Austrijom i Engleskom.
-Francuska, na čelu sa Napoleonom, pobeđuje Austriju. 1797. mir u
Kompoformiju. Austrija je Francuskoj ustupila deo Belgije i sevrnu Italiju.
-Da bi se Britaniji oduzela Indija, Napoleon kreće preko Egipta 1798. i
zauzima Kairo ali je ekspedicija na kraju bila neuspešna.
-9.novembar (18.brimer)1799. Direktorijum podnosi ostavku i predaje
vlast trojici konzula. Napoleon je bio prvo konzul.
-Maj 1804. Napoleon postaje car Francuske.
-Pobeđuje austrijsku vojsku u Italiji i Nemačkoj. 1801. mir u Linevilu.
-1802. mir u Amijenu sa Engleskom. Mir će potrajati do 1803.
-1805.bitka kod Trafalgara. Engleski admiral Nelson je potukao
francusku flotu.
Francuzi osvajaju Beč i 1805. kod Austerlica pobeđuju austrijsko-rusku
vojsku. 1805. mir u Požunu. Austrija se odrekla Venecije, Istre i Dalmacije
od koji će Napoleon 1809. stvoriti Ilirske provincije.
-1806. Napoleon obrazuje Rajnski savez i iste godine prestaje da postoji
Dubrovačka republika.
3
-1806. u bitkama kod Jene i Aueršteta je poražena Pruska. Od poljskih
teritorija, koje su bili deo Pruske, Napoleon obrazuje Varšavsko vojvodstvo.
-1807. mir u Tilzitu sa Rusijom.
-1806. Napoleon proglašava kontinentalnu blokadu kojom zabranjuje
trgovinske odnose sa Engleskom i zbog toga će ratovati sa Engleskom,
Austrijom i Rusijom. 1809. mir u Šenbrunu sa Austrijom. 1812. pohod na
Rusiju. Napoleon prelazi reku Njemen. Na čelu ruske armije bio je Kutuzov.
Bitke kod Smolenska i Borodina (7.avgust 1812.) nisu ispunile Napoleonova
očekivanja. U septembru je ušao u Moskvu ali ruski car nije hteo da
pregovara i Napoleon se povlači.
-1813. „Bitka naroda“ kod Lajpciga. Tada su se protiv Francuske
udružile Engleska, Pruska, Austrija i Rusija. 1814. saveznici ulaze u Pariz a
Napoleon je proteran na Elbu. Na presto dolazi Luj XVIII.
-1815. Napoleon se vraća i vlada 100 dana. U bici kod Vaterloa potukla
ga je saveznička vojska i proteran je na Sv. Jelenu gde je umro 1821.
-1815.-1830. Period Restauracije. Za vreme Restauracije dvor i plemstvo
su pokušali da uspostave stanje i odnose pre revolucije. Rojalisti su došli u
sukob sa kraljem koji 1816.raspušta Skupštinu. 1824. na presto dolazi Karlo
X i izdaje zakon za krivce protiv religije. 1830. i on raspušta Skupštinu.
Bečki kongres 1814.
-princip legitimiteta
Rusija- sačuvala Besarabiju i Finsku, dobila veliki deo Varšavskog
vojvodstva od kojeg je stvorena kraljevina Poljska.
Francuska- svedena na granice iz 1792.
Engleska- poseduje Helgoland, Maltu, Cejlon, Kapu, Trinidad i Gijanu
dok je Republika jonskih ostrva pod njenim protektoratom.
Austrija- poseduje Venciju, vraćene su joj Lombardija, Galicija,
Dalmacija, Boka, Dubrovnik, deo Hrvatske i Slovenije (Ilirske provincije).
Pruska- dobila Rajnske provincije, Vestfaliju, Švedsku, Pomeraniju i deo
Saksonije.
Nemačka- ostala razjedinjena, postojao je Nemački savez od 34
monarhije i 4 slobodna grada koji je bio pod uticajem Austrije.
Italija- ostala razjedinjena: Kraljevina Sardinija (Pijemont), Kraljevina
dveju Sicilija (Napuljska kraljevina), Papska država, Veliko vojvodstvo
Toskana, vojvodstva Parma, Modena i Luka. Svi delovi, osim Pijemonta, bili
su pod vlašću strane dinastije ili pod dominacijom Austrije.
Od Belgije i Holandije je stvorena Nizozemska kraljevina.
Norveška je preuzeta od Danske i priključena Švedskoj.
Švajcarska je proširena, čini konfederaciju od 22 kantona. Na Bečkom
kongresu im je priznata trajna neutralnost,
4
Nemačkoj postojale su suprotnodti izmedju feudalne i apsolutističke
privrede. Ostalo je nerešeno i nacionalno pitanje u Austriji i pitanje
ujedinjrnja Nemačke i Italije. Ekonomski položaj širih društvenih slojeva
bio je pogoršan nerodnim godinama i trgovačko industrijskom i
finansijskom krizom 1847. U Francuskoj i Nemačkoj sve su češći mitinzi
protiv skupoće i špekulacija. Ekonomska borba radničke klase stapala se sa
političkom borbom sitne, srednje, a delom i krupne buržoazije protiv
vladavine veleposednika i finansijskih magnata. U ovim okolnostima i
najmanji povod mogao se pretvoriti u revoluciju. To se dogodilo februara
1848 u Francuskoj, gde je najpre izbila revolucija.
Revolucija u Francuskoj
U Francuskoj je feudalni društveni poredak bio ukinut
revolucijom(1789-1794). Povratak plemića emigranata i stare dinastije
Burbona 1815. godine, ipak nije značio i vraćanje feudalnog poretka. Režim
“restauracije”(1815-1830) ukinula je Julska revolucija 1830. godine, koja je
na vlast dovela krupnu buržoaziju Francuske. Nije izvršena
demokratizacija političkog života, niti se poboljšao ekonomski položaj
radnika, seljaka i sitne buržoazije. Krupna buržoazija je očuvala i
monarhiju načelu sa Lujem Filipom Orleanskim, a visoki izborni cenzus
lišio je biračkih prava sve slojeve francuskog društva, osim veleposednika i
krupne buržoazije. Zato su revolucionarni dogadjaji u Parizu, februara
1848. dobili karakter borbe za dalju demokratizaciju buržoaskog društva.
Predsednik vlade Gizo je dao ostavku, ali to nije smirilo
revolucionare.Ustankom radnika, sitne i srednje buržoazije u Parizu,
zbačena je julska monarhija i proglašena republika. Republikanska vlada
morala je da donese izvesne mere u korist radnika i pariske sirotinje.
Proglašena je sloboda štampe, opšte pravo glasa, pravo na udruživanje itd.
Osnovane su “nacionalne” radionice za nezaposlene pariske radnike. Vlada
je formirala plaćeničku vojsku. Revolucionarna vlada je odlučila da ne
pomaže revolucije u drugim državama. Nastupila je velika ekonomska
kriza, a revolucionari su se podelili na dva tabora: buržoaski i proleterski.
Buržoaski tabor nije bio jedinstven, za razliku od peoleterskog.
Najistaknutiji buržoaski revolucionar bio je Lamartin. Na izborima za
ustavotvornu skupštinu buržoazija, iako nejedinstvena, odnela je ubedljivu
pobedu. Pokušaj buržoazije da ukine nacionalne radionice izazvao je
ustanak pariskih radnika(proletera), juna 1848. To je bila prva samostalna
proleterska revolucija u istoriji. Buržoazija je poverila generalu Kavenjaku
da ustanak uguši. Ugušnjem radničkog ustanka zavedena je buržoaska
diktatura. Donet je republikanski ustav i proglašeno je opšte pravo glasa.
6
