Karakteristike klasične organizacione strukture predstavljaju centralizovanu ili
decentralizovanu organizaciju formiranu prema strogim pravilima i jasno definisanim
standardima i procedurama obavljanja posla.

1 Savremeni oblici organizacije

1.1 Divizioni oblik organizacija

Kod klasične organizacione strukture stabilno okruženje omogućava preduzeću da se ponaša
kao zatvoren sistem gde je sve propisano. Odnosi u njemu su formalizovani, a komunikacije
idu od vrha na dole u pisanoj formi. Podela poslova je detaljna i uslovaljava veliku
specijalizaciju zaposlenih. Svaki zaposleni je specijalizovan samo za jedan zadatak, izvršava
ga striktno po propisanim procedurama i odgovara za njega.

1.1.1 Funkcionalna organizaciona struktura

Funkcionalna organizaciona struktura odgovara preduzećima sa užim fokusom na proizvod i
tržište. Ova struktura omogućava specijalizaciju i profesionalnost u obavljanju poslova. Ona
odgovara preduzećima koja svoju konkurentnu prednost stvaraju na distinktivnoj
kompetentnosti na jednoj (proizvodnja) ili par poslovnih funkcija. Omogućava povećanje
operativne efikasnosti kada se zadaci obavljaju na rutinski način. Obično je odgovornost za
ostvarenje profita na samom vrhu preduzeća.

Kod preduzeća sa visokom povezanošću proizvoda, a sa skromnom povezanošću tržišta
odgovara funkcionalna struktura zbog povezanosti proizvoda. Strategijske poslovne jedinice
se stvaraju da se suoče sa različitošću tržišta ili geografije, da u fokusu pažnje bude svako
tržište na najefikasniji način, da bi se obratila pažnja na mogućnosti i opasnosti na svakom
tržištu. Funkcionalna organizacija značajno smanjuje troškove ali smanjuje i mogućnost
strategijskog reagovanja na promene u sredini.

U funkcionalnoj organizaciji poslovi se grupišu i specijalizuju prema poslovnim funkcijama i
veštinama koje zahtevaju: proizvodnja, marketing, ljudski resursi, istraživanje i razvoj,
finansije, računovodstvo... Funkcionalna organizacija postoji kako u velikim, tako i u malim
organizacijama. Velike kompanije mogu biti organizovane u nekoliko različitih funkcionalnih
grupacija, uključujući one, jedinstvene za njihov biznis. Na primer, Carmike Cinema ima

Seminarski rad Savremeni oblici organizacije

potpredsednike za finansije, za nekretnine, operacije, oglašavanja, informacione sisteme,
tehničku podršku i koncesiju, kao i potpredsednika koji je glavni kupac filmova.

Tradicionalni i funkcionalni pristup departmentalizaciji ima nekoliko potencijalnih prednosti
za organizaciju:



Kada su grupisani ljudi sa sličnim veštinama, mogu se realizovati različite ekonomske
funkcije, može se kupiti efikasnija oprema i mogu se koristiti popusti za velike
kupovine.



Kontrola okruženja je efikasnija. Svaka funkcionalna grupa je u skladu sa razvojem u
svojoj oblasti, tako da se može brzo prilagoditi.



Standardi uspeha se bolje održavaju. Ljudi sa sličnom obukom i interesima mogu
razviti zajedničku želju za uspehom u svom poslu.



Ljudi imaju više mogućnosti za stručno usavršavanje i razvoj veština.



Specijalisti za tehniku su oslobođeni preobimne administracije.



Odlučivanje i linije komunikacije su jednostavne i jasne.

Ljudi mogu voditi više računa o svojoj funkciji, nego o kompaniji kao celini, a njihova pažnja
usredsređena na funkcionalne zadatke može ih dovesti u situaciju da izgube iz vida ukupni
kvalitet proizvoda i zadovoljne potrošače. Menadžeri razvijaju funkcionalnu ekspertizu, ali ne
stiču znanje u drugim oblastima biznisa. Oni postaju specijalisti, ali ne i oni koji uopšteno
gledaju na stvar. Među funkcijama često dolazi do konflikata, a komunikacija i koordinacija
opadaju. Ukratko dok funkcionalna diferencijacija postoji, može da se dogodi da ne postoji
funkcionalna integracija.

Funkcionalna struktura može biti odgovarajuća u prilično jednostavnim, stabilnim
okruženjima. Ako se organizacija fragmentuje (ili dezintegriše), može postati teško da se
razvijaju i iznose novi proizvodi na tržište, kao i da se brzo reaguje na zahteve potrošača i
druge promene. Posebno u situaciji kada se kompanije razvijaju, a biznis okruženje menja,
postoji povećana potreba da se efikasnije integrišu biznis oblasti, kako bi organizacija postala
fleksibilnija i spremnija za promenu. Drugi oblici departmentalizacije mogu biti fleksibilniji,
adekvatniji i spremniji od funkcionalne strukture.

1.1.2 Diviziona organizaciona struktura

U   ovom   modelu   postoje   relativno   osamostaljeni   delovi   –   divizioni   –   koji   su   sa   vrhom
preduzeća   povezani   zajedničkim   funkcijama   i   kapitalom.   Divizioni   model   karakteristiše
decentralizacija  odlučivanja  i delegiranje prava i  odgovornosti  na rukovodioce  diviziona.
Menadžeri diviziona samostalno upravljaju u okviru usvojene strategije preduzeća, ali su
odgovorni za rezultate rada (profitni centri).

Kod preduzeća sa malom povezanošću proizvoda, a sa viskom povezanošću tržišta potrebna
je diviziona struktura. To je neophodno zbog različitih tehnologija i proizvodnih procesa za