Висока пословна школа струковних студија Блаце

Завршни рад:

Савремени принципи векторске графике

приказани кроз употребу софтверских пакета

Ментор:

Студент:

др Бранислав Богдановић Немања Стојиљковић 27/15р

Блацe 2018.

Садржај

1.УВОД......................................................................................................................................3

2. Разлика између векторске и растерске графике................................................................6

2.1 Векторска графика..........................................................................................................6

2.2 Растерска графика.......................................................................................................... 8

2.3 Често коришћени графички формати..........................................................................9

2.4 Важнији формати за смештај векторске графике.....................................................10

3. COREL DRAW................................................................................................................... 12

3.1 Циљне групе..................................................................................................................12

3.2 Компаративне предности.............................................................................................13

4. Настанак CorelDRAW........................................................................................................14

4.1 Историја развоја............................................................................................................14

4.2 Верзије програма CorelDRAW и напредовање:.........................................................14

4.3 Карактеристике............................................................................................................. 16

5. Упознавање са интерфејсом програма CorelDRAW X6.................................................18

5.1 Термини које треба упознати пре почетка рада........................................................19

5.2 Главни екран.................................................................................................................19

5.3 Помоћне информације................................................................................................. 22

5.4 Алатке радног окружењa............................................................................................22

5.4.1 Палета алатки Стандард или палета стандардних алатки..................................23

5.4.2 Додатни алати........................................................................................................ 24

5.4.3 Подпалете...............................................................................................................25

5.4.4 Палета алатки Property или палета карактеристика...........................................26

5.4.5 Прозор Docker........................................................................................................27

5.4.6 Статусна линија......................................................................................................27

6. Радно окружење................................................................................................................. 28

6.1 Како подесити изглед стране.......................................................................................28

6.2 Како подесити програм................................................................................................29

7. Основни кораци..................................................................................................................33

7.1 Уопштено о цртању......................................................................................................34

8. Закључак............................................................................................................................. 36

Literatura.............................................................................................................................. 37

RGB у CMYK,  додавање специјалних ефеката као што су Vignettes и специјалних
граница битмапама. Слика може да се модификује, исече тако да само један њен
део буде видљив итд.  CorelDraw-ов главни конкурент је Adobe Illustrator. Иако су
и један и други програми за векторско цртање, искуство корисника је различито.
На пример, CorelDraw може да ради са документима са више страница; Illustrator
нуди једино једностранични преглед, али се штампање може наредити тако да се
подели на више страница. Такође, док Illustrator чита документе направљене у
CorelDraw-у, и обрнуто, превођење готово никад није савршено. Корел може да
отвори документе типа Adobe Illustrator и Adobe PDF. Фонтови се углавном добро
разумеју, али превођење мења текст у пасусима у артистиц текст и прелама текст
у   редове.   Adobe   PageMaker     и   Adobe   InDesign,   Microsoft   Publisher   и   Microsoft
Word, и CorelDraw X3 могу отворити ове PDF документе и модификовати сваки
аспекат   оригиналне   организације   и   дизајна.     CorelDraw   може   отворити   и
PowerPoint презентације са мало или нимало проблема.

Рачунарска графика (ен. Computer graphics, CG) је област чије је време

дошло,   без   обзира   на   скупе   хардверске   захтеве,   на   рачунарске   ресурсе   и   на
специфичне софтверске пакете. Постала је спремна да испуни обећања по питању
комуникације помоћу слике и постала је главни ослонац у интеракцији између
човека   и   рачунара.   Рачунарска   графика   је   постала   саставни   део   свакодневног
живота , тако да се и деца прешколског узраста срећу са њом. У исто време,
рачунарска   графика   је   постала   нераздвојни   део   корисничник   интерфејса,
визуелизације података и објеката, док је рендовање објеката и сцена постало
знатно реалистичније.

Рачунарска графика није потпуно оригинална тема, јер за дефинисање и

решавање   проблема   користи   неке   већ   успостављене   технике   као   што   су
геометрија, алгебра, оптика и психологија. Геометрија даје оквир за описивање
2D и 3D простора, док се алгебарске методе користе за дефинисање и евалуирање
једнакости   везаних   за   одређени   простор.   Наука   о   оптици   омогућава   примену
модела   за   описивање   понашања   светлости,   док   психологија   нуди   моделе   за
визуелизацију и перцепцију боја.

Рачунарска графика и анимација су остале једне од најузбудљивијих

области модерне технологије, а уједно су области које најбрже напредују. Постале
су   и   саставни   део   како   апликативног   софтвера,   тако   и   рачунарских   система
уопште.   Рачунарска   графика     је   поље   визуелног   рачунарства   где   се   помоћу
рачунара  ствара   слика.   Та   слика   може  бити   из   стварног  света  која   се   помоћу
рачунара   штима   и   мења.   Такође,   рачунарска   графика   је   много   заступљена   у
филмској   индустрији   за   стварања   разних   ефеката,   анимација   и   осталих
манипулација над покретним сликама (филм). Први главни искорак у рачунарској
графици је направио Ivan Sutherland 1962. године који је био заслужан за изум
Sketchpad-a

Обично се "2001: A Space Odyssey" спомиње као први филм који је

користио рачунарску графику, иако је покушао да прикаже рачунар као моћан
алат за стварање специјалних ефеката то није успео, јер је ипак већина
специјалних ефеката у том филму направљена обичним оптичким ефектима.
Вероватно први филм који је користио рачунарску графику је био "Futureworld"
(1976) у којем се могла видети људска рука и лице створена помоћу рачунара од
стране Eda Catmulla и Fred Parkea на Utah Univerzitetu.

Најзначајнији помак у рачунарској графици је било представљање катодне

цеви   (на   којој   се   данас   темељи   већина   монитора).   Имамо   два   приступа   у   2D
графици:   векторска   и   растерска   графика.   Векторска   графика   садржи   тачне
геометријске   податке,   топологију,   координатне   позиције   тачака,   везе   између
тачака (за формирање линија и путања), боју и тако даље.

Векторска графика користи једноставне облике као што су кругови и

правоугаоник и остали. Векторска графика се не може прегледати помоћу неког
спољног програма (као што је web browser например), векторску графику
препознаје програм помоћу којег је та графика настала иако је чест случај да
различити програми за векторску графику без потешкоћа могу читати друге
формате (Freehand може прочитати .цдр (Corel Photo Paint) датотеку).

Зато се векторска графика претвара у растерску (.jpg, .bmp itd.). Растерска

графика је стална дво димензијонална мрежа пиксела. Сваки пиксел има своју
вредност, као што је светлина, боја, провидност или спој сличних вредности.
Растерска има коначну резолуцију и ако се она повећа најчешће губи квалитет, то
није случај са векторском (јер има тачне податке о геометрији и тако даље).
Такође имамо формате који укључују и растерску и векторску графику (.pdf, .swf).

Gary David Bouton: The Official Guide by CorelDRAW, 2008.

заузимају мало физичког простора на медијима за смештај података (тврди дист,
дискета, CD, DVD, USB fles, идр.) .

Као пример, може да се размотри креирање кружнице чија је вреднсот

полупречника Т. Главни подаци које рачунарски програм треба да зна како би се
исцртала кружница су :

1. Вредност полупречника Т,

2. Координатну позицију централне тачке кружнице,

3. Стил и боју линије (може бити и провидна), и

4. Стил и боју испуне објекта (може бити и провидна).

Преднсот оваквог начина цртања над растерском графиком су :

- Овако мала количина информација омогућује много мању величину датотеке.

- Могућност приближавања (zoom) без губитка на квалитету.

- Све ове информације су запамћене и могу се касније мењати, то значи да
померање, скалирање, ротирање и попуњавање не смањује квалитет цртежа као
код растерске слике.

Величина вектора мења се математичким путем и то променом вредности

дужине   и   смера.   Квалитет   приказа   графике   се   не   мења   јер   се   аутоматски
променом   величине   у   рачунару   одвијају   математичке   калкулације   којима   се
задржава исти квалитет приказа векторска цртежа. Најбоњи је пример текст писан
у неком модерном програму за обраду текстуалних докумената где при промени
величине   слова,   текст   и   даље   задржава   своју   оштрину   и   првобитни   квалитет
приказа. Векторски начин цртања или писања до недавно се најчешће везивао уз
израду једноставних цртежа, логотипа, ознака и слично, али модерни векторски
програми   омогућавају   постизање   изврсних   ефеката   који   векторски   рад   јако
приближавају   квалитету   растерске   слике.   То   је   посебно   предност   при   изради
графике   намењене   изради   интернет   страница,   где   је   потребно   направити   што
квалитетнију   слику,   а   по   могућности   мале   физичке   величине   коју   заузима   на
медијима   за   смештај   података.   Упркос   томе,   такве   се   могућности   модерних
графичких програма за израду и обраду векторске графике ретко користе због
дуготрајног   и   исцрпљујућег   поступка   израде.   Векторска   фрагика   је   данас
најраширенији начин приказа графике помоћу рачунара, било да се ради о тексту,
графичким   окружењима,   моделима,   нацртима,   сликам   и   слично.   Једини   прави
недостатак   је   немогућност   приказа   фотореалистичних   слика,   понајвише   због
оштрих и технички чистих прелаза између тонова појединих боја. Многе светске
програмерске компаније покушавају наћи решење управо за тај проблем, а само је
питање времена када ће то и успети. Векторска графика у сваком случају не само
садашња,   већ   и   будућност   приказа,   али   и   рада   са   графиком   на   рачунарима.