1
Tema :
Savremeni zahtevi održivog ruralnog razvoja
www.maturski.org
2
Sadržaj :
1.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.Integrisanje ekoloških zahteva u ruralnu
politiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Promocija ruralnog razvoja kreiranjem
regionalnog brenda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4. Proizvodnja i upotreba novih vidova
energije u ruralnim sredinama . . . . . . . . . 12
5.Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
6.Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
4
1. Integrisanje ekoloških zahteva u ruralnu politiku
U gotovo svim razvijenim zemljama, u poslednjih nekoliko decenija, došlo je do
degradiranja životne sredine, što je izmedju ostalog i posledica zagadjenja koja potiče iz ruralnih
područja, pre svega, usled intezivne proizvodnje. Zbog toga se javila potreba da se očuvanje
životne sredine ugradi u nove pravce agrarne i ruralne politike. U oblasti zagadjenja životne
sredine se, kao osnovna, ističu tri problema. Prvi problem je vezan za povećanu koncentraciju
ugljen-dioksida i ostalih gasova u atmosferi, usled kojih dolazi do povećanja temperature
atmosfere i izazivanja tzv “
greenhouse effect-a
„ . Drugi problem vezuje se za pojavu tzv.
“kiselih kiša“ usled povećane koncentracije sumpor dioksida ili raznih azotnih oksida u
atmosferi, izazvanih industrijskim procesima, masovnom upotebom automobila itd. Na kraju,
treba pomenuti i smanjenje količine ozona u atmosferi i probijanje ozonskog omotača, usled
povećanog nivoa azot-oksidai hloro-fluoro karbonata koji mogu značajno da ugroze
čovečanstvo.
1
Ekološki problem ruralnog razvoja danas je veoma aktuelan, a sa daljim tehničko-
tehnološkim napredkom će biti sve aktuelniji. O ovom pitanju se mora voditi računa u svim
oblastima života I rada čoveka, iz razloga što se čovek
ne samo prilagodjava životnoj sredini,
već, za razliku od drugih živih bića, on je samo aktivno i intenzivno menja
.
Vrednosti koje je
stvorila savremena ekološka ekonomija jasno reflektuju odnose izmedju prirode i čoveka.
Procena uticaja na životnu sredinu
(
Environmental Impact Assessment
–
EIA
)
predstavlja
jedan od savremenih instrumenata politike životne sredine i ekološkog menadžmenta, koji je
opšteprihvaćen u skoro svim zemljama sveta. EU je uvela ovaj instrument 1985.god. ,
donošenjem posebnog upustva 85/337/EEC o proceni uticaja odredjenih javnih i priovatnih
projekata na životnu sredinu. Ovo upustvo je kasnije izmenjeno i dopunjeno Upustvom Saveta
97/11/EC iz 1997.god. Dalja dogradnja u ovoj oblasti učinjena je Upustvom 2003/35/EC
Evropskog parlamenta i Saveta 2003. godine, kojim se obezbedjuje učešće javnosti u izgradi
nacta odredjenih programa koji se odnose na životnu sredinu. Savet EU je 2003. godine usvojio
Odluku o zaštiti životne sredine krivičnim sankcijama, sa ciljem da se zajedničkom akcijom
odklone opasnosti od ozbiljnog ugrožavanja životne sredine. Na osnovu reforme iz 2003. godine,
da bi farmeri primili direktnu pomoć iz fondova EU, potrebno je da poštuju odredjeni skup
standarda, tzv. eko-uslovljavanje.
1
Симоновић, З., Милановић, Р. (2005)
Неки еколошки проблеми пољопривредне производње и
руралног развоја,
Мултифункционална пољопривреда и рурални развој, ИЕП, Београд
5
Tabela 1. EU zakonodavsrtvo u oblasti zaštite životna sredine
Izvor :
www.europa.eu
1.
Horizontalni sektor
se bavi legislativom o životnoj sredini u vezi sa pitanjima koja
prozimaju razne teme u oblasti životne sredine, uključujući : Direktivu o proceni uticaja na
životnu sredinu, Direktivu o pristupu informacijama o životnoj sredini, Propis o Evropskoj
agenciji za životnu sredinu,
LIFE
propis, Direktivu o odgovornosti prema životnoj sredi itd.
2
. Kontrola industrijskog zagadjenja i sprečavanja rizika
– ovaj sektor se bavi regulisanjem
industrijskog zagadjenja. Uključuje Direktivu o interisanoj kontroli i sprečavanju zagadjenja, Direktivu o
kontroli većih akcidentnih zagadjenja i Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje.
3.
Nuklearna sigurnost i zaštita od radijacije
– ovaj sektor se primarno bavi zaštitom
zdravlja radnika i stanovnštva od opasnosti koje nastaju kao posledica jonizujućeg zračenja.
4.
Sektor civilne zaštite
se bavi obezbedjivanjem bolje zaštite ljudi, životne sredine i
imovine u slučaju prirodnih i tehničkih nesreća.
Sektor
Direktive
Propisi
Odluke
Ukupno
Horizontalno 1)
5
2
0
7
Kvalitet vazduha
18
1
10
29
Upravljanje otpadom
17
3
8
28
Zaštita vode
11
0
1
12
Zaštita prirode
4
6
1
11
Kontrola industrijskog zagadjenja i sprečavanja rizika 2)
6
2
7
15
Hemikalije i genetski modifikovani organizmi
8
5
4
17
Buka
10
0
0
10
Nuklearna sigurnost i zaštita od reakcije 3)
5
3
0
8
Civilna zasštita 4)
0
1
7
8
Ukupno
82
23
39
145
