1
Sadržaj:
1.UVOD....................................................................................................2
2.ŠENGENSKI SPRAZUM......................................................................3
3.ŠENGENSKI INFORMACIONI SISTEM............................................5
4.BELA ŠENGENSKA LISTA I CRNA ŠENGENSKA LISTA.............6
5.ŠENGENSKI SISTEM VIZA................................................................7
6.ŠENGENSKE VIZE...............................................................................8
7.PRIVREMENO ISTUPANJE IZ ŠENGENSKE ZONE......................11
8.SRBIJA NA BELOJ ŠENGEN LISTI..................................................12
9.ZAKLJUČAK.......................................................................................13
10.LITERATURA....................................................................................14
2
UVOD
Nakon završetka Drugog svetskog rata u međunarodnim odnosima došlo je
do pojave sukoba „ideologija“, odnosno do sukoba kapitalizma i komunizma,
Istoka i Zapada. U takvim okolnostima građani Evrope bili su razdvojeni
unutrašnjim granicama i između njih se nalazila „gvozdena zavesa“. Ipak,
ekonomski interesi država tražili su drugačija rešenja koja bi smanjila
troškove transporta, uspostavila bolje ekonomske odnose i time dovela do
ekonomskog rasta.
Priča je počela donošenjem Ugovora iz Rima (1957) kada je ustanovljeno
slobodno kretanje roba, lica, usluga i kapitala. Ove slobode predstavljaju
temelj jedinstvenog tržišta. Uklanjanje prepreka i omogućavanje slobodnog
kretanja lica postalo je jedan od centralnih delova u strategiji uspostavljanja
jedinstvenog tržišta, tj. u dokumentu pod nazivom Kompletiranje unutrašnjeg
tržišta iz 1985. godine. Idejni tvorac dokumenta bio je Žak Delor (Jacques
Delors), tadašnji predsednik Evropske komisije.
Predlozi dati u strategiji prihvaćeni su 1986. godine u Jedinstvenom
evropskom aktu. Time je proces stvaranja jedinstvenog tržišta postao
pokretač kreiranja Šengenskog područja.
Prvo područje koje nalikuje Šengenskom području nastalo je 1958. godine
kada je bio potpisan sporazum između nordijskih država – Danske, Švedske,
Norveške, Finske i Islanda. Tim sporazumom formirana je Nordijska pasoška
unija (Nordic Passport Union), koja je građanima omogućavala da putuju i
stanuju u drugoj državi članici Unije bez posedovanja pasoša ili boravišne
dozvole.
4
Britanija (VB) i Republika Irska su jedine dve zemlje koje su članice EU, a koje
nisu potpisale Šengenski sporazum. Razloge za ovakvu odluku Velike Britanije
treba potražiti u njenom kolonijalnom nasleđu. Kao predvodnica Komonvelta,
Velika Britanija omogućava državljanima država članica da uđu na njenu
teritoriju bez viza. Drugi razlog bio bi taj što Velika Britanija ne poznaje institut
lične karte, tako da je nemoguće to da policija unutar zemlje zaustavi bilo koga i
da ga legitimiše.
Šengenski sporazum je do sada potpisalo 28 članica EU, osim Velike Britanije i
Republike Irske. Sporazum su potpisale i Island, Norveška i Švajcarska, koje
nisu u sastavu EU. I pored toga, postoje teritorije na koje se ne može ući sa
šengenskom vizom. To su, na primer, ostrvo Helgoland, koje se nalazi u
Severnom moru između Nemačke, Danske, Holandije i Velike Britanije, kao i
Špicberška ostrva, koja se nalaze u Severnom ledenom okeanu. U oba slučaja,
ne postoji ekskluzivni nosilac suvereniteta nad ovim teritorijama. Zanimljivo je
da Andora nije integrisana u Šengensku zonu, pa je ponekad moguće naići na
granične kontrole.
Mada nisu članice EU, Island i Norveška su takođe pristupile sporazumu.
Monako primenjuje Šengenski sporazum kao da je deo Francuske. Lihtenštajn je
do potpisivanja Šengenskog sporazuma smatran delom Švajcarske, tako da je za
ulazak u kneževinu bila dovoljna švajcarska viza. Vatikan je, ma koliko to
zvučalo neverovatno, zainteresovan za to da se pridruži Šengenskom sporazumu
iako nema graničnu kontrolu na granici sa Italijom još od kraja Drugog svetskog
rata. Međutim, potpisivanje sporazuma omogućiće uvid u Šengenski
informacioni sistem, tako da će Papska država moći da ostvari uvid u
informacije o licima umešanim u trgovinu umetničkim delima, koja njoj
predstavlja najveću bezbednosnu pretnju. Prethodno će morati da ispuni
tehničke uslove vezane za stvaranje jedinstvene baze podataka. Državljani
Grenlanda i Farskih ostrva takođe mogu slobodno da se kreću po šengenskom
prostoru.
