Sistem lokalne samouprave u Svedskoj
СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ШВЕДСКОЈ
семинарски рад
САДРЖАЈ
УВОД..................................................................................................................................................3
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ.............................................................4
2. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ..............................................................................................................5
3. СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ......................................................................................7
3.1. Уставно и законско уређење система локалне самоуправе...............................................7
3.2. Нивои организације и надлежности органа локалне самоуправе....................................8
3.3. Државна власт на локалном нивоу.....................................................................................10
3.4. Однос између разних нивоа локалне власти......................................................................11
4. ОДНОС ИЗМЕЂУ ЦЕНТРАЛНЕ И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ....................................................13
5. ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ...................................................................15
5.1. Политичке партије................................................................................................................15
5.2. Изборни систем.....................................................................................................................17
6. ФИНАНСИРАЊЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ.....................................................................19
7. НАЧИНИ ПРУЖАЊА УСЛУГА...............................................................................................20
8. САРАДЊА И АСОЦИЈАЦИЈЕ.................................................................................................22
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................25
2

Темељ шведског парламента – Риксдага – је постављен током средњег века. У то време често
је долазило до борбе за краљевску власт, а свако који је желео да постане краљ сазивао је
састанак са људима чија му је подршка била потребна. С временом ти састанци су се развили
у Риксдаг – скупштину – са четири ”сталежа” која су требала заступати интересе различитих
група у друштву. Била су четири сталежа: племство (отмене породице које су добиле посебна
права од краља), свештеници, грађани (варошани) и сељаци. У Риксдагу су седели само
мушкарци – жене су добиле политичку власт тек у 20. веку.
17. век се обично назива добом велесиле, шве. стормактстиден, Шведске. У то време
Шведска је била значајна држава у Европи, и далеко већа него што је данас. Шведској
држави није припадала само Финска, која је више стотина година била део Шведске, него и
многа друга подручја која су освојена у ратовима. То су била подручја која сада припадају
Русији, Естонији, Летонији, Пољској, Немачкој и Норвешкој.
Почетком 19. века већина Швеђана је и даље живела по селима и бавила се пољопривредом.
Разлика између сиромаха и богаташа је била врло велика. Само богатији сељаци и варошани
су могли седети у Риксдагу, а краљ је још увек имао велику власт. У 19. веку спроведена је
читава серија земљишних реформи, а ранија села су распарчана тако да уместо сеоских
целина, имања су била распрострањена свако за себе.
1862. године је донет Закон о локалној самоуправи којим је формирано 2500 општина,
провинција и градова. Била су два акта, један за градове и један за природу.
Руралне општине су формиране на основу старе парохије шве.
socknar
, а затим 89 градова
шве.
Stader
заснованих на старим овлашћењима градова.У њима је успостављен демократски
облик организовања и формирана су већа у која су бирани представници разних социјалних
класа, укључујући и уметнике у градовима. Ове реформе су добиле назив ”поделе” ”
skiften
”.
Други закон је утврдио да сва деца треба да иду у школу, и да тада тзв. основна народна
школа шве.
folkskola
треба да буде бесплатна (
Ђорђевић, 2002, стр.84
).
Индустријализација се такође почела развијати у овом периоду. Почела је изгра- дња
фабрика, градили су се путеви, железнице и канали. Многи људи су напуштали села и
досељавали се у градове, који су постајали све већи.
Почетком 20. века још увек је било доста сиромаштва у Шведској. Рад у индустрији је био
тежак и лоше плаћен и зато су радници основали синдикате да би се борили за боље радне
услове. То је био почетак тзв. радничког покрета, шве.
arbetarrörelsen
. Оснивале су се и
политичке странке а 1909. године је донет закон да сви мушкарци, не само богати, имају
право гласа. Нешто касније, тачније 1921. године, и жене су добиле право гласа.
2. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
4
Према Уставу Шведске из 1974. године, краљеве дужности су искључиво представничког и
церемонијалног карактера. Он више формално не именује премијера Шведске, него то сад
искључиво врши главни говорник парламента у име тог тела.
Законима које доноси парламент нису потрабна његова одобрења да би постали закони.
Краљ и даље отвара годишње седнице парламента, председава посебним већем који се
одржава током промене владе, одржава редовне састанке већа са премијером и кабинетом,
председава састанцима већа за спољне послове, и прима акредитивна писма страних
амбасадора у Шведској и потписује оне шведске страним народима. У складу са својом
улогом јавне личности, он се добровољно уздржава од гласања на шведским изборима.
Осим тога, краљ учествује у државним посетама иностранству и прима посете државника у
Шведској. Он држи највише чинове у три рода шведских оружаних снага, иако више нема
чак ни формални положај главног команданта (за разлику од многих других европских
монарха).
349 чланова парламента има врховни ауторитет у модерној Шведској, у складу са својим
уставом. Они су одговорни за избор премијера, који потом именује владине шефове
министарстава (министре).
Законодавну власт врши само парламент. Риксдаг (службени шведски назив:
Riksdagen
или
Sveriges riksdag
) је национална законодавна скупштина и врховно тело за доношење одлука у
Краљевини Шведској. Уставне функције Риксдага наведене су у Уставу Шведске, а његово
унутрашње деловање наведено је подробније у Риксдаг Законику.
Председник парламента води, организује и планира рад парламента. Парламент доноси
законе и одлучује о порезима и државним расходима, контролише владу и државне органе.
Само влада може изнети предлог парламенту. Политичке странке у парламенту су:
социјалдемократска, конзервативна, странка центра, либерална,хришћанско-демократска,
левичарска, зелена
Скупштински одбор Риксдага је врста радне групе која контролише предлоге Риксдагу.
Састоји се од 15 скупштинских одбора са по 17 чланова Риксдага. Распоређени су према
броју гласова наизборима и свако је одговоран само за једно подручје.
Извршну власт врши премијер и његови чланови кабинета, док је правосуђе независно.
Шведска влада управља и води Шведску. Предаје предлоге парламенту и спроводи одлуке
парламента (извршна функција). Председник парламента предлаже председника владе а
посланици гласају. Шведска је административно подељена на 21 регију и свака има своју
управу коју поставља Влада. Председник владе бира министре у влади.
5

3. СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Својства локалне самоуправе, попут структурних, функционалних и других, која се срећу у
једној европској земљи, не срећу се у другој. Узрок томе је дејство одређених историјских и
савремених фактора, који у сваком друштву имају своје специфичности а који су одлучујуће
утицали на данашњи изглед локалне самоуправе. Због тога би локалну самоуправу сваке
земље требало посматрати засебно
.
У европској пракси се може означити постојање два или три степена локалне самоуправе,
док се четврти степен јавља знатно ређе, и по правилу, у земљама које су територијално
простране или у којој су историјски разлози условили постојање таквог степена локалне
самоуправе.
Шведска има двостепени систем организације локалне власти и подељена је на општине и
округе. Општине су основне јединице локалне власти.
Шведска је подељена на 284 општине које имају велику аутономију. Величина општина
доста варира. Неке општине су врло велике, као на пример општина Стокхолм која има
847.073 становника (31.12.2010.), док друге општине броје само пар хиљада становника.
Неке од највећих општина често саме себе зову ”градовима” уместо општинама, као на
пример град Стокхолм, шве.
Stockholms
stad
.
Свака општина има изабрану Скупштину шве
. kommunfullmäktige
, која има од 31 до 101
члана и која доноси одлуке о општинским питањима. Скупштина општине именује Извршно
веће шве.
kommunstyrelse
, који води и координира рад општине.
3.1. Уставно и законско уређење система локалне самоуправе
Устав уређује основна начела локалне самоуправе: одлуке о питањима локалног значења
доносе локална представничка тела, локалне јединице имају право на властите приходе,
питања оснивања локалних јединица, њихових овлашћења и делокруга могу се од стране
централних тела уређивати само законом, што значи одлуком државног парламента
(Риксдаг).
Детаљније, локална самоуправа је уређена Законом о локалној самоуправи и Законом
подручјима јединица локалне самоуправе.
Локална самоуправа је дугогодишња традиција у Шведској и од темељног је уставног
значаја. Начело локалне самоуправе садржано је у Уставу као саставни део демократске
власти у Шведској. Шведска је ратификовала Европску повељу о локалној самоуправи.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti