1
.
Seminarski rad
iz predmeta menadzment informacionih sistema
Tema:
-
Sistemi za podršku odlučivanju-
Beograd, april 2018
Mentor: Prof.dr Miomir Todorović Student: Jelena Martinović M17/2017
2
Poslovni I pravni fakultet, Beograd
Seminarski rad
4
Poslovni I pravni fakultet, Beograd
Seminarski rad
1.
Uvod
Informatičko doba je doba digitalne ekonomije. Bazira se na znanju, inovacijama,
informacijama, novim poslovnim modelima, ekonomskoj regionalizaciji i globalnoj
konkurenciji.
Od poslovnog sistema se zahteva brzo prilagođavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa
ciljem održavanja konkurentnosti, njihovog opstanka na tržištu i ostvarivanja profita, kao
krajnjeg cilja svakog poslovnog sistema. Dinamičnost tržišta, sve veća otvorenost i
konkurentnost u poslovnom okruženju pojačavaju složenost i dinamičnost u procesu
odlučivanja, kao i upravljanje poslovnim sistemom, a od menadžmenta poslovnog sistema se
zahtevaju novi i brži načini istraživanja tržišta, uvida u podatke, pretvaranje tih podataka u
informacije korisne za poslovanje, a kasnije i u znanje.
Odluka i odlučivanje se kao reči javljaju i koriste svakodnevno, ali kako često u takvim
situacijama biva, te reči su u upotrebi, a da se pri tome i ne zna uvek njihovo pravo značenje.
Da se radi o značajnoj ljudskoj delatnosti (iza svake odluke stoji neka delatnost), govori i
činjenica da se već pedesetak godina neguje i razvija posebna naučna disciplina zvana teorija
odlučivanja.
Odlučivanje je deo poslova koje svaki menadžer mora obavljati u toku svog rada. Odluke se
donose stalno, tj. u toku obavljanja, odnosno izvršavanja poslova vezanih za klasične
upravljačke funkcije (management functions) kao što su: planiranje, organizovanje, upravljanje
kadrovima, rukovođenje i kontrola. Odlučivanje nije posebna, izolovana funkcija upravljanja,
već je zajedničko jezgro svim pomenutim poslovnim funkcijama.
Menadžeri (donosioci odluka) svih nivoa donose odluke koje su nekad "velike", a nekad
"male". Međutim bez obzira da li se one realizuju ili ne, svi koji ih donose "prolaze" kroz
proces donošenja samih odluka.
U svim pristupima koji su prisutni u savremenoj teoriji upravljanja (management theory) pod
odlučivanjem se podrazumeva racionalni izbor jedne, iz skupa raspoloživih alternativa (akcija).
[1]
Rapidnim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija u drugoj polovini dvadesetog
veka proces donošenja odluka nije automatizovan (odluku ipak mora da donese čovek), ali je u
mnogome olakšan razvojem informacionih sistema za podršku odlučivanju.
Primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju, daje poslovnim
sistemima mogućnost da unaprede svoje poslovanje, donose bolje odluke i kvalitetnije
upravljaju poslovnim sistemom, budući da se danas, od poslovnog sistema zahteva brzo
prilagođavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa ciljem održavanja konkurentnosti,
njihovog opstanka, rasta i razvoja.
5
Poslovni I pravni fakultet, Beograd
Seminarski rad
2.
Informacioni sistemi
Informacioni sistem (IS) možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za
prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije,
uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju.
Informacioni sistem je sistem kojem su informacije i na ulazu i na izlazu. U okviru poslovnog
sistema vrši se transformacija ulaznih u izlazne veličine.
Osnovne komponente informacionog sistema su:
hardware
, materijalno-tehnička komponenta - sva oprema i uređaji koji se koriste za
funkcionisanje IS;
software
, nematerijalna komponenta IS - svi računarski programi koji su instalirani na
hardveru IS;
orgware
, organizaciona komponenta - svi organizacioni postupci, i metode kojima se
uskladuje rad svih komponenata IS;
lifeware
, kadrovska komponenta - svi ljudi koji koriste IS;
dataware,
podaci - svi podaci, informacije i znanja koji predstavljaju ulaz i IS ili izlaz
iz IS;
netware
, mrežna komponenta - racunarske mreže u koje su povezani racunari u cilju
razmene podataka i komunikacija izmedu fizicki udaljenih racunara.
Slika 1: Simbolički prikaz IS sa komponentama
U zavisnosti od načina posmatranja postoji više načina klasifikovanja IS. Neki od njih su
sledeći:
Prema broju ulaznih i izlaznih informacija postoje:
upravljani IS (broj informacionih uzlaza veći od broja informacionih izlaza)
upravljački IS (broj informacionih izlaza veći od boja informacionih ulaza)
neutralni IS (jednaki broj informacionih ulaza i izlaza).
Prema načinu realizacije procesa pripreme i obrade podataka postoje:
centralizovani IS (unos podataka se vrši na istoj geografskoj lokaciji gde se
vrši i obrada podataka)
distribuirani IS (unos podataka na različitim geografskim lokacijama u odnosu
na obradu podataka)
