Seminarski rad
ŠKOLA KAO SISTEM – PRIKAZ PREKO
POZNATE METODOLOGIJE MODELIRANJA
Sadržaj –
U ovom seminarskom radu
prikazana je škola kao
integralni informacioni sistem, ciljevi, zahtevi, izgradnja i
implementacija informacionog sistema škole, kao i model
„crna kutija”.
Ključne reči:
obrazovna institucija, integralni informacioni
sistem, model „crna kutija”.
▪1. Uvod
Obrazovne institucije same po sebi predstavljaju jedan
podsistem ukupnog sistema obrazovanja koji ima definisane
ciljeve svog postojanja. Dostizanje tih ciljeva se odvija kroz
izvršavanje predviđenih funkcija sistema. Informacioni
sistemi u modernoj školi moraju da zadovolje raznorodne
funkcije: da obezbede stabilno i sigurno skladištenje podataka
namenjih za funkcionisanje školskih ustanova, ali i da
obezbede ostvarivanje uvida u realnom vremenu u stanje svih
funkcija škole kao institucije i sistema. Zbog ovako
raznorodnih zahteva informacioni sistem škole se mora
izgraditi kao izuzetno elastičan, sa mogućnošću lakog
proširivanja, ali i kao lak za upotrebu i korišćenje.
▪1. Škola kao integralni informacioni sistem
Osnovna aktivnost u izgradnji informacionog sistema je
identifikacija i definisanje tokova podataka.. Svaka aktivnost
podrazumeva razmenu i obradu podataka. Ako se škola
posmatra kao složeni sistem vidi se da postoji mogućnost da
se obrada informacije u okviru nje dekomponuje na više
relativno samostalnih funkcija koje se obavljaju. Ovaj
postupak se naziva funkcionalna dekompozicija. Svaka od
ovih funkcija ima definisane svoje tokove podataka i način
njihove razmene. Sa aspekta posmatranja značaja može se
izvršiti podela na funkcije višeg reda značaja i funkcije nižeg
reda značaja. Ovakvom podelom, iako se vrši ušteda u
stepenu složenosti sistema i brzini njegove izgradnje
narušava se prirodan tok informacija jer veliki deo
informacija koje se stvaraju u okviru celokupnosti
funkcionisanja škole ostaje nedostupan ili teško dostupan
korisniku.
Integralni informacioni sistem, predstavlja težnju da se
u okviru jednog sistema prikupljanja, skladištenja i obrade
inforamcija obuhvate svi informacioni tokovi koji nastaju
radom škole te daje mogućnost kvalitetnije obrade i
manipulacije podacima a samim tim utiče i na uspešnost
funkcionisanja škole, kao i na kvalitet dobijenih informacija
na osnvou kojih je moguće donositi poslovne odluke ili vršiti
istraživanja. Formiranje parcijalnih informacionih sistema je
česta težnja koja dovodi do usložnjavanja tokova podataka i
poteškoća u korišćenju raznorodnih vrsta podataka po mestu
nastanka. Na ovaj način se formiraju fizički i informaciono
radvojene baze podataka što opet iziskuje dodatne resurse za
njihovo održavanje, a uslovljava i mogućnost njihove
nekompatibilnosti što otežava ili isključuje njihovo buduće
objedinjavanje.
Integralni informacioni sistem podrazumeva
objedinjavanje što većeg broja funkcija i tokova informacija,
sa težnjom da se obuhvate svi u zajedničkom sistemu obrade
informacija. Težnja je na postojanju jedinstvenih baza
podataka koje su organizovanje na takav način da se omogući
odgovarajuća fleksibilnost i maksimalna mogućnost njihovog
korišćenja za najrazličitije potrebe po zahtevima korisnika. U
formiranju integralnog informacionog sistema pristup sistemu
se omogućava najširem broju korisnika, čak i korisnicima van
same institucije, uz postavljanja ograničenja pristupa po
osnovu ovlašćenja.
Slika 1.
Integralni informacioni sistem
▪2. Definisanje ciljeva i zahteva informacionog sistema
škole
Iz same definicije sistema proizilazi da postojanje
sistema podrazumeva da sistem mora imati neku funkciju
cilja. Informacioni sistem u suštini predstavlja apstrahovani
model stvarnih tokova podataka u okviru nekog realnog
sistema. Da bi se moglo pristupiti modelovanju ovakvog
sistema neophodno je definisati ono što korisnici zahtevaju
od sistema koji se stvara.
Informacioni sistem škole treba da omogući da se u
njemu prikupljaju i obrađuju podaci koji se odnose na:
-
poslovne odluke
-
administrativne procedure
Funkcija
nastave
Funkcija
nastave
Funkcija
multimedi-
jalnog centra
Funkcija
multimedi-
jalnog centra
Vaspitno
obrazovne
funkcije van
nastave
Vaspitno
obrazovne
funkcije van
nastave
Ostale
aktivnosti škole
Ostale
aktivnosti škole
Upravljačka
funkcija
Upravljačka
funkcija
Baza podataka
Baza podataka
Škola kao sistem – prikaz preko poznate metodologije modeliranja
-
izveštaje o radu
-
podatke o zaposlenim
-
podatke o školi
-
podatke o učenicima
-
podatke o nastavnom procesu
-
izveštaje o radu udruženja učenika i vannastavnim
aktivnostima
-
multimedijalni centar
-
rad pratećih službi
-
statističke preglede po zadatim kriterijumima.
Osnovni cilj integralnog informacionog sistema je
objedinjavanje što šireg skupa podataka koji se odnose na
funkcionisanje škole. On mora ispunjavati zahtev koji se
odnosi na laku upotrebu i razumljivost u upotrebi. Unapred se
određuju automatizmi koji se odnose na poslove koji su
unapred definisani i koji omogućavaju automatsko
izvršavanje određenih poslova kod ispunjavanja određenih
uslova (na primer šestomesečni izveštaj i sl.). Pored ovoga
cilj sistema je da dâ mogućnost roditeljima i učenicima da
ostvaruju uvid u stanje ocena i nivoa dostignuća u procesu
obrazovanja uz zadržavanje brige o bezbednosti ličnih
podataka. Odavde se nameće zaključak da sistem mora
zadovoljiti i zahtev bezbednosti nad podacima koji se
skladište pomoću njega. Ovaj zahtev se rešava uvođenjem
ograničenja pristupa za lica po vrsti poslova koje obavljaju ili
nivou u hijerarhiji odlučivanja. Podrazumeva se postojanje
autorizacije pristupa sistemu kojom se određuju i vrste
aktivnosti koje korisnik može obavljati kod pristupa. Na
primer učenik u modulu nastavni dnevnik, nakon autorizacije,
može vršiti pregled samo sopstvenih ocena dok se direktoru
omogućava kontrola administrativnog dela dnevnika radi
kontrole ažurnosti rada zaposlenih.
Pored ovih navedenih uslova koji se odnose na unos,
pristup i obradu podataka o nastavi ili učenicima novina je
postojanje grupe aktivnosti koje su uslužnog tipa. Ova novina
omogućava da se informacioni sistem iskoristi i kao
ineraktivna platforma kojom je moguće dobiti i druge
informacije. Na primer unosom svoje autorizacione šifre
učeniku će biti omogućeno da izvrši proveru da li se knjiga
koju želi da podigne nalazi u biblioteci i da čak izvrši
rezervaciju knjige na svoje ime. Takođe, sistem omogućava
da se nastavni materijal koji se nalazi u bankama podataka
multimedijalnog centra pomoću pristupa preko mreže prebaci
na računar korisnika a što opet sistemu daje veću upotrebnu
vrednost. Jedan od najznačajnih ciljeva koji se želi postići
izgradnjom integralnog informacionog sistema je njegova
elastičnost u oblasti obrade podataka kojima raspolaže. Ovo
se odnosi na mogućnost da korisnik, u skladu na nivoom
pristupa koji mu je opredeljen, postavi svoje zahteve za
pregled podataka koji nisu unapred definisani. Na primer
određivanje trenda kretanja broja članova ekološke sekcije u
zadnjih 10 godina. Ovaj problem obrade podataka se rešava
kroz formiranje upita kojima korisnik zadaje svoje
kriterijume koji ga zanimaju, a na osnovu kojih se vrši
pretraga baza podataka i daje izveštaj. Iz navedenog se vidi
da je aktivnost na struktuiranju podataka i pravilnom
formiranju baza podataka fundamentalna i da od nje zavisi
uspešnost funkcionisanja sistema i njegovog ispunjavanja
postavljanih zadataka.
Slika 2.
Model informacionog sistema škole
▪3. Izgradnja i implementacija sistema
Poslovi na izgradnji informacionog sistema u suštini
započinju identifikacijom funkcija i definisanjem aktivnosti
koje se sprovode u definisanim funkcijama. Ovaj postupak je
deo procesa sistemske analize sistema (SSA). Na osnovu
primene funkcionalne dekompozicije se vrši identifikacija
funkcija a zatim i identifikacija aktivnosti koje pripadaju
navedenim funkcijama. U nastavku se definišu veze između
aktivnosti i elemenata iz okruženja sistema koji služe kao
izvor ili odredište informacionih tokova. Na osnovu ovoga se
formira dijagram toka podataka (DTP) koji prikazuje tokove
podataka ka okruženju ali i ka drugim funkcijama u samom
sistemu. Dijagram sadrži standardne elemente koji grafički
prikazuju sistem iz okruženja sa kojim se vrši razmena
podataka, proces obrade podataka, tok podataka i skladište
podataka. Ovakvi dijagrami se nazivaju kontekst dijagrami.
Dijagram konteksta definiše karakteristike funkcije koju
opisuje. Definisanje se odnosi na način izvršavanja
aktivnosti, odnosno, informacije koje funkcija ili proces
prima, obrađuje i prosleđuje ka njenom okruženju ili drugim
funkcijama. Da bi sistem koji želimo mogao da zadovolji
potrebe zbog kojih se izgrađuje bitno je u samom početku
pravilno identifikovati i definisati aktivnosti koje se odnose
na svaku funkciju u sistemu i njihove veze, odnosno, tokove
informacija.
Nakon izrade kontekst dijagrama vrši se dalja
dekompozicija na prostije funkcije, odnosno, funkcije nižih
nivoa. Ovaj postupak se ponavlja sve dok se ne stigne do
nivoa primitivnih funkcija nad kojim se dalje nemože vršiti
dekompozicija. Definisanje ovih funkcija je temelj nad kojim
se vrši izrada informacionog sistema.
▪4. Modelovanje sistema
Modeliranje procesa, kao i svako drugo modeliranje u
nauci i tehnici, je visoko kreativna delatnost u kojoj analitičar
predstavlja svoje znanje o sistemu koji se modelira, preko
koncepata „modela” (metode) koji se koristi (metode SSA).
Zbog toga uspešno modeliranje zahteva, s jedne strane, dobro
poznavanje realnog sistema, a sa druge dobro poznavanje
metoda i tehnika koje se koriste. Pored toga rezultat koji se
dobija zavisi, naravno, i od iskustva i sposobnosti analitičara,
