SOCIJALNA POLITIKA UJEDINJENIH NACIJA I NJENA IMPLEMENTACIJA U
LOKALNIM ZAJEDNICAMA
APSTRAKT
Proučavanje socijalne politike gotovo uvek ima svoj početak u Organizaciji
Ujedinjenih Nacija. Ona je i izvor i stecište lokalnih socijalnih politika, merilo na osnovu
koga se uspostavljaju standardi. Siromaštvo, nepismenost, glad i socijalna nejednakost
postali su ozbiljni razlozi koji mogu narušiti globalne odnose i to je glavni motiv
nastanka ECOSOC-a. Organizacija Ujedinjenih nacija je, od samog svog formiranja,
napravila značajne rezultate u oblasti socijalne politike i pokazala se nezamenljivim
instrumentom međunarodne saradnje. UN su, sa manje ili više uspeha, ostale dosledne
svojim proklamovanim ciljevima i načelima.
Veliki broj deklaracija UN u oblasti zaštite radnika, žena, dece i mnogim drugim
vidovima socijalne politike, dobija svoj konačan oblik i pravu vrednost tek nakon
implementacije u lokalnim zajednicama.
Nejednakosti između regiona, kriminal i nezaposlenost se moraju prihvatiti kao
realnost. Ali, upravo odatle i izvire potreba za aktivnostima UN-a, koje treba da kreiraju
pravovremene i svrsishodne mere u domenu socijalne politike i koje će se primenjivati
sve do lokalnog nivoa.
Ključne reči:
Ujedinjene nacije, medjunarodna saradnja, socijalna politika,
lokalne zajednice, ECOSOC.
UVODNA RAZMATRANJA
S obzirom na samu koncepciju socijalne politike i njen zadatak da što šire obuhvati
problematiku razvoja ljudskog društva, ekonomskog razvoja i svakodnevnih životnih uslova
stanovništva, nameće se kao naučno potrebno razumevanje pomenutih problema na globalnom
nivou i njihov uticaj na lokalne zajednice. To podrazumeva traganje za odgovorima o socijalnim
pojavama u celini, od pojedninačnih ljudskih delatnosti i lokalnih sredina, preko posebnih državnih
politika, pa sve do univerzalne međunarodne saradnje. Upravo kod poslednje navedene oblasti
istraživanja, dakle kod univerzalnih oblika socijalne politike, dolazimo do ključne svetske
organizacije, sa izrazito naglašenim ekonomskim i socijalno-političkim aspektom – do Ujedinjenih
nacija (UN).
Svako ozbiljnije proučavanje socijalne politike gotovo uvek ima ishodište u ovoj
organizaciji. Ona je i izvor i stecište lokalnih socijalnih politika, merilo na osnovu koga se
uspostavljaju standardi. Ipak, socijalna politika se tiče neposredno države, društva, ljudi,
konkretnih delatnosti i radnji, ona je primenljiva i praktična. Zato je u krajnjem važna i uloga
lokalnih zajednica, odnosno na koji način one inplementiraju globalnu socijalnu politiku.
Često se govori da su UN jedna nepraktična, troma, pasivna institucija, gde dominiraju
uticaji pojedinih država i gde načelo sile ima presudnu ulogu. Takođe, neosnovano im se uloga
svodi isključivo na očuvanje mira i bezbednosti u svetu. To jeste epohalna i primarna funkcija UN,
ali se ne sme prevideti ni ona druga, takođe humana crta, koja opravdava njen socijalni i društveni
karakter. Jedno je u svemu ovome zajedničko. Od reforme UN zavisiće i njihova uloga i budući
uticaj u svim oblastima u celom svetu, između ostalog i u oblasti socijalne politike
Upravo je UN mesto gde je potrebno naći zajednički jezik, prevazići različita shvatanja,
ublažiti sukobe različitih radničkih i humanističkih pokreta, uskladiti aktivnosti nepodudarnih
lokalnih socijalnih sistema. Jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja, imeđu bogatih i
siromašnih, nacionalnog i međunarodnog prava, ostaće kamen spoticanja i ubuduće. Zato akcenat
treba staviti na međunarodnu saradnju i zato je, po nekim shvatanjima, pravilnije govoriti
o ,,međunarodnoj saradnji u oblasti socijalne politike“ (Čekerevac, 2005). Ova saradnja bi
obuhvatala: 1. oblast rada (životne i radne uslove radnika, unapređivanje zapošljavanja i planiranje
nezaposlenosti, ljudske resurse, institucije koje se bave normiranjem odnosa u oblasti rada); 2.
ekonomska i socijalna prava čoveka; 3. probleme socijalne sigurnosti (beda i siromaštvo, ishrana,
2
