4
Kontekst je svet kulturnih konvencija i vezuje komunikaciju i poruku za kontekst svakodnevnog života.
Određen način komunikacije najčešće se poistovećuje određenim načinom shvatanja društva i kulture,
različitim kulturnim situacijama i ideološkim stavovima.
6.
R
EDUNDANCA I ENTROPIJA U KULTURI
Redundanca
se odnosi na sve što je u poruci predvidivo i konvencionalno
, a
entropija
se odnosi na ono što
se odlikuje novinom i originalnošću. Poruka sa niskom predvidivošću je entropična, a sa visokom je
redundantna.
Redundanca je veoma važna u komunikaciji, posebno u onoj svakodnevnoj.
U međuljudskoj komunikaciji, redundanca zavisi od p
oznavanja
koda
,
konteksta
i
tipa poruke
, tj. vašeg
poznavanja konvencija i upotrebe. Konvencija je glavni izvor redundance.
Društvena funkcija redundance bavi se načinom kako da se prevaziđu problemi komunikacije (vezani za
tačnost, prirodu poruke, kanal
)
Redundanca se više odnosi na način kako da se poboljša komunikacija, a entropija na probleme u
komunikaciji; ona je maksimum nepredvidivosti.
7.
M
ODELI KOMUNIKACIJA
Modeli (vizuelne predstave) na apstraktan način prikazuju složen proces komunikacije, glavne o
dlike, delove
i povezanosti.
Takođe, doprinose sistematskom promišljanju njegove strukture i olakšavaju uvid u odnose njegovih
elemenata.
Bil i Hardgreiv određuju model kao teorijsko i pojednostavljeno predstavljanje stvarnosti; on ne objašnjava
sve, ali p
omaže da se formuliše teorija.
Dač navodi četiri funkcije modela:
1.
organizujuća: organizuju, sređuju podatke koji nisu bili ranije uočeni;
2.
prediktivna: možemo da objasnimo ono što nismo razumeli i da se predvidi šta treba raditi;
3.
heurističa: nove, nepoznate
činjenice i metode;
4.
merna: omogućene kvantitativne predikcije.
Ove funkcije čine osnovu za vrednovanje modela.
Takođe, važno je da model bude originalan (neverovatan), jednostavan (ekonomičan, racionalan), realističan
(da se možemo osloniti na njega kao na dobru predstavu fizičke stvarnosti).
8.
K
OMUNIKACIJA I JEZIK
Ljudska komunikacija podrazumevanja postojanje pojedinca koji imaju zajednički simbolički sistem = jezik,
koji se razlikuje od drugih načina komunikacije.
Jezik je primarno sredstvo komunikacije i
predstavlja univerzalnu činjenicu ljudskog društva. On je linearan,
sekvencijalan, sistemski (nema nasumičnog korišćenja znakova i slučajnih izmena), zasnovan na nizu pravila,
ograničenja (jer ima određen broj znakova koji se mogu kombinovati), konvencion
alan (postoji neformalna
saglasnost korisnika da se pridržavaju pravila značenja i upotrebe), itd.
5
De
Sosir = jezik je sistem međupovezanih znakova; pravni razliku između jezika kao sistema i jezika kao „žive
reči“ tj. govora. Jezik je čista apstrakcija, nužna za komunikaciju ljudi, a živa reč je rasuta i teško postaje
predmet naučne discipline.
Hjelhusen = uvodi novu dihotomiju umesto dosadađnje jezik/govor, a to je da shema/običaj. Govori i o tri
plana u okviru jezika: shema (Sosirov „jezik“), običaj (sku
p navika i konvencija) i norma (materijalna forma).
Značajna su tumačenja Sapira (jezik = ljudski metod komunikacija putem proizvedenih simbola, koji se uče),
lingviste Hjuza, antropologa Boasa i drugih.
9.
T
EORIJE O JEZIKU
1.
Lingivstika
: proučava odnos između zvukova i značenja. Daje opise i objašnjenja simboličkih sistema u
čovekovom komunikacionom ponašanju (tj. jezik):
Blumfild: smatra da je jezik osoben oblik ljudskog ponašanja, koje je vokalno povezano sa
matricom stimulans-odgovor. Obrasci u jeziku su ogr
aničeni na verbalno ponašanje, što znači da
je jezik modelovan unutar ponašanja;
Čomski: transformaciona govorna gramatika; bavi se procesima usvajanja jezika, pre svega
rečenice. Osnovna pretpostavka te gramatike je da je suština lingvističkog sistema
znanje
, koje
čovek mora da ima da bi razumeo i stvorio rečenice u svom jeziku.
2.
Kompjuterska lingvistika
: bavi se opisom i objašnjenjem formalnih jezika i pokriva veliki broj aktivnosti
koje su u vezi sa računarom. Tu spada mašinsko prevođenje sa prirodnih jezika, istraživanje tekstova i
sve što spada pod hiper tekst;
3.
Psiholingvistika
: govori o ponašanju pri upotrebi jezika:
Skiner studija „Verbalno ponašanje“ predstavlja
pokušaj da se objasni način na koji se stiče
jezičko znanje;
Hil: određuje jezik kao prvu i najizraženiju ljudsku simboličku aktivnost. Entiteti jezika su
simboli
,
koji imaju značenje, a veza između simbola i stvari je društveno kontrolisana;
Psiholingvisti gledaju na jezik kao na proizvod ljudske aktivnosti, i smatraju da se čovekov mozak
biol
oški uvećao da bi se razvilo jezičko ponašanje.
4.
Sociololingvistika
: komunikacija i jezik nisu nezavisni od ličnog i društvenog konteksta. Ova teorija se
bavi problemima društvenog raslojavanja jezika; proučava korelacije između jezičkih i društvenih
strukt
ura, kao i odnos između varijacija u jezičkoj upotrebi i lične, kontekstualne okolnosti.
10.
J
EZIK I STVARNOST
Jezik je najvažnije sredstvo društvene komunikacije, i na neki način određuje osobenost sredine koje su
relevantne za društvo. On se ne može odvojiti
u potpunosti od strukture u kojoj se javlja, o čemu govori i
čuvena Sapit
-Vorfova hipoteza.
Glavna pretpostavka ove hipoteze je da naš način mišljenja i tvorevine naše strukture zavise od jezika koji
govorimo (i gramatike).
Jezik nije samo mentalni način izražavanja stvarnosti nego i moćno sredstvo koje oblikuje način na koji
sagovornik shvata stvarnost.
Jezik doprinosi načinu na koji čovek shvata svet oko sebe, i različiti svetski jezici su organizovani tako da
stvaraju, kod njihovih korisnika, različite
poglede na svet.
7
Čovek ne spoznaje svet jedino putem opažaja. Da je tako, mogla bi se očekivati izvesna pravilnost u slikama
sveta, kojih se različita društva pridržavaju. Ističe dve zamerke ovakvom stanovištu: prva, ne možemo
pretpostaviti da se čovečanstv
o razvija linearno, pravilno, prema jasno definisanom cilju, i druga, da
društveni naučnik bude hermenautičan, da se ne oslanja na socijalni ideal koji je odredila tradicionalna
nauka.
Zatim, svet ne može spoznati direktno jer ljudsko opažanje nije neposredno. Neke utiske čovek bira, a neke
zanemaruje. Niz faktora utiče na to da proces odabira/sortiranja različitih slika bude posredan a ne direktan.
Da bi se stvorio smisao, koriste se određeni modeli ili reprezentacije. To su stvari i fenomeni dati u obliku
u
kom nam je i predstavljaju, dakle ne stvari same po sebi. Kada se nosioci reprezentacije institucionalizuju,
oni čine pozicije diskursu. Zadatak analitičkog diskursa je da pokaže kako se reprezentacije konstituišu i
bivaju rasprostranjene, i koje sve re
prezentacije učestvuju u stvaranju diskursa. Konačna, posmatrač nije
pasivan, izvan onog što se posmatra, već aktivno učestvuje u odabiru i izgradnji sistema entiteta.
14.
A
NALIZA DISKURSA KAO
POZITIVISTIČKA METOD
A
Centralna figura za analizu diskursa jeste Mi
šel Fuko. Prema njegovom mišljenju, socijalne relacije vidljive su
u jeziku, u kom nastaju kategorije, koje predstavljaju poreklo institucija.
Analitički diskurs ne istražuje čistu materiju već se usredsređuje na reprezentacije materije. Ono ne znači da
je
materijalni svet, kao takav, odbačen. Poenta analize diskursa jeste analiza značenja; pre svega, posmatra
se jezik, jer je njegov primarni zadatak da stvori značenje. Značenje je često pretpostavka za radnje, i mora
se tražiti u jeziku i kome
nastaje.
Jezik je taj koji konstituiše objekte i događaje koji se javljaju u govoru, kada se jezik upotrebi.
Obraćajući pažnju na mogućnosti i ograničenja koja postoje u nekom jeziku, pokazujemo kako horizonte
mogućih govora, tako i horizonte mogućih radnji.
Jezik
je važna karika koja stoji između sveta i našeg opažanja istog, i strukturira ono što se kazuje, pomoću
metafora koje se koriste.
15.
U
ČEMU SE OGLEDA SLOŽ
ENOST MASOVNOG KOMUNICIRANJA
?
Masovno komuniciranje je usmereno prema izdiferenciranoj i širokoj publici
i predstavlja bitno svojstvo
savremenog komuniciranja. Složenost masovnog komuniciranja ogleda se u:
1.
Prirodi auditorijuma: publika je velika, heterogena, anonimna. Masovno komuniciranje je
jednosmerno
–
ljudi primaju informacije bez mogućnosti
feedback-
a;
2.
Prirodi komunikativnog iskustva
–
velika brzina, prohodnost i javnost informacija. Sadržaji moraju
biti aktuelni i namenjeni su svim grupama i javnosti;
3.
Prirodi komunikatora: koja se odnosi na organizovanost i podelu rada. Mediji su moćni instrument
za formiranje svesti, ukusa masa ljudi.
16.
R
AZLIKA IZMEĐU GRUPE
,
MASE
,
GOMILE I RULJE
Grupa = bliski i međupovezani pojedinci; postoji određen stepen organizacije, zajednički cilj, komunikacija
članova, uloge su izdiferencirane, ali je akcija zajednička.
Masa =
velika grupa ljudi, bez uočljive trajne organizacije, ali postoje zajednički interesi i motivi koji odaju
utisak relativno jedinstvenog ponašanja.
Gomila = jedan vid okupljanja ljudi, bez unutrašnje povezanosti, ciljne komunikacije i interakcije,
privremenog sastava i trajanja.
