VISOKA ŠKOLA AKADEMSKIH STUDIJA “DOSITEJ”
BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM:
INFORMATIKA
NASTAVNI PREDMET: DIZAJNIRANJE KORISNIČKOG INTERFEJSA
STATUS NASTAVNOG PREDMETA:
OBAVEZNI / IZBORNI
BROJ ESPB: ……
S E M I N A R S K I R A D
SOFTVERSKI ALATI ZA KREIRANJE KORISNIČKOG INTERFEJSA
Predmetni nastavnik
VANJA MIŠKOVIĆ
LANA MILOSAVLJEVIĆ
ime i prezime
I 80/2017
broj indeksa studenta
svojeručni potpis studenta
Beograd
UVOD
Nekada su sajtovi, ali i programi bili vizuelno skromni. Bilo je važno da se brzo učitava i
pruža informaciju, dok je dizajn bio u skladu sa tadašnjim tehničkim mogućnostima. Sa
razvojem tehnologije, izgled je postao jedna od bitnijih stavki.
U industrijskom dizajnu polja interakcija čoveka i računara, korisnički interfejs (KI) prostor
je gde se ostvaruju interakcije između ljudi i mašina.
Cilj ovih interakcija je da se dozvoli efikasna operacija i kontrola mašine od strane čoveka,
dok mašina istovremeno vraća informacije koje pomažu operatorima da donesu odluku u
pravljenju procesa. Generalno, cilj dizajna korisničkog interfejsa je da proizvede korisnički
interfejs koji ga čini lakšim (samom po sebi), efikasnijim, i prijatnijim (jednostavnijim) za
operaciju nad mašinom na način koji proizvodi traženi rezultat. Uopšteno, ovo znači da
operator mora da omogući minimalan doprinos kako bi postigao željeni izlaz, i takođe da
mašina smanjuje neželjene izlaze čoveku.
Sa povećanim korišćenjem, ličnog računara i relativnog pada u društvenoj svesti teških
mašina, termin korisnički interfejs se obično predstavlja da označi grafički korisnički
interfejs.
Forma sa mnogobrojnim navigacijama
Preplitanje informacija između različitih delova je potrebno izbeći. Veoma bitna stvar je biti
dosledan u toj podeli kroz ceo sistem. Korisniku će biti olakšan rad ukoliko je raspored
pojedinih delova isti u svim formama i izveštajima. Preglednim predstavljanjem informacija
od vrha ka dnu stranice ili sleva na desno omogućava se intuitivni rad korisnika. Cilj je
obezbediti korisniku da sa što manje prelaza iz celine u celinu završi posao, a za to je
potrebno dobro razumeti sistem koji se pravi.
Razumljivost sadržaja
Grafički korisnički interfejs bi trebalo da obezbedi korisniku da bez nekog napora bude
svestan informacija koje su mu dostupne. To pre svega podrazumeva jasne naslove i takvu
navigaciju da korisnik u svakom trenutku zna gde se nalazi i odakle je došao. Pored delova na
glavnoj strani, to se odnosi i na sve delove unutar formi i izveštaja. Takođe, svi izveštaji bi
trebalo da sadrže datum kada su napravljeni, kako bi se znala validnost sadržanih informacija.
Podaci moraju biti jasno definisani. Ne sme biti zabune prilikom unosa ili tumačenja
predstavljenih podataka. Na primer, datum 5/11/2019 se ne tumači svuda isto, u SAD se radi
o 11. maju 2019. godine, a kod nas bi to predstavljalo 5. novembar 2019. godine. Ukoliko
postoje takvi dvosmisleni podaci u okviru interfejsa, potrebno je eksplicitno objasniti koje je
željeno značenje.
Estetika
Formulari pretrpani informacijama i zbijenim poljima koja čekaju da budu popunjena, nisu
baš najprijatnije sredstvo za rad. Estetika je jedan od principa projektovanja korisničkog
interfejsa koji daje neka uputstva kako napraviti vizuelno prijatan interfejs. Jednostavnost je u
mnogim slučajevima najbolje rešenje, ali je nije uvek lako postići. Ovde nailazimo i na
problem sukobljavanja mišljenja između početnika u korišćenju sistema i onih koji su
eksperti. Ispostavilo se da eksperti više vole puno zbijenih informacija, čak da zauzimaju i do
90% ukupne površine forme, jer im to olakšava posao, u najboljem slučaju mogu da završe
sav posao na samo tom jednom formularu. S druge strane početnici bi bili mnogo zadovoljniji
što manjom količinom preglednih informacija na jednom mestu radi lakšeg snalaženja.
Estetika obuhvata i projektovanje teksta. Treba koristiti isti font, izabran u zavisnosti od toga
za šta se koristi, a tekst bi trebalo da bude iste veličine, ne manje od 10 pt, pogotovo ako je
namenjen starijim osobama. Da li koristiti boje? Samo ako imaju neki jasni cilj, ako treba da
naglase nešto ili da izazovu neke emocije. Cilj je dobiti tekst prijatan za čitanje. Najbolje je
koristiti boje koje su kontrasti, crn tekst na beloj pozadini je najjednostavnije i najčitljivije
rešenje.
Iskustvo korisnika
Prilikom projektovanja korisničkog interfejsa bitno je imati u vidu korisnike. Iskusniji
korisnici, koji često koriste sistem, želeće interfejs jednostavan za korišćenje. Nasuprot
njima, početnici, korisnici koji su novi u korišćenju sistema, ili ga koriste ponekad, želeće da
interfejs bude koncipiran tako da im omogući da lako i brzo nauče da se snalaze u sistemu.
Iako se treba truditi da korisnički interfejs omogućava i lako korišćenje i lako učenje, bitno je
znati koja je namena i na osnovu toga se približiti jednoj ili drugoj strani. Na primer, za
sisteme u svakodnevnoj upotrebi, bitnije je da interfejs omogućava korisnicima jednostavno
korišćenje i obavljanje posla u svega nekoliko koraka. S druge strane, sistemi kojima često
pristupaju novi korisnici, kao što su, na primer, stranice na Internetu, zahtevaju lako
korišćenje i intuitivni interfejs.
Istraživanja pokazuju da početnici i iskusniji korisnici sistema drugačije gledaju na neke
stvari. Izražen meni sa svim dostupnim funkcijama je nešto što omogućava početnicima da
