Ovi dijagrami predstavljaju način prikupljanja funkcionalnih
zahteva sistema.
Use case modeliranje u zvanični standard UML-a je uveo Ivar
Jacobson ranih 1990.-tih godina na osnovu iskustva ranije ideje
scenarija (eng.
Scenario)
, koji u principu još uvek postoji u
UML-u.
Od tada su slučajevi upotrebe veoma bitan deo UML-a i u OO
zajednici im se pridaje mnogo pažnje.
Uvod u tehniku slučajeva upotrebe
Uvod u tehniku slučajeva upotrebe
Sličnosti i razlike dijagrama slučaja
Sličnosti i razlike dijagrama slučaja
upotrebe i dijagrama toka podataka
upotrebe i dijagrama toka podataka
UML ne podržava dijagrame toka podataka jer oni nisu dosledni objektno-
orijentisanoj paradigmi.
Dijagrami aktivnosti obavljaju mnogo toga što se zahteva u DTP-u.
Interfejs
i na DTP-u predstavljaju fizički koncept, konkretan objekat van
sistema sa kojim sistem komunicira.
Učesnik
ima ulogu spoljnog objekta koji
komunicira sa IS.
Primitivna funkcija
definisana u DTP i slučaj upotrebe predviđaju strukturirani
prirodni jezik kao osnovni način opisivanja svih koncepata. Ali, mogući su
formalniji opisi, npr. preko pseudokoda.
Najveće
razlike postoje između toka podataka u DTP i slučajeva upotrebe.
DTP-om se daje detaljan opis između interfejsa i primitivne funkcije.
Podela slučajeva korišćenja
Podela slučajeva korišćenja
Vertikalna podela
- grupa slučajeva upotrebe koji su
srodni po značenju, akterima koji ih koriste itd.,
Horizontalna podela
- po nivoima apstrakcije - na slojeve
slučajeva koji predstavljaju zajedničke delove (od opštih,
apstraktnih, ka posebnim, konkretnim, koji uključuju one
opštije) i
Podela
na primarne i sekundarne
- one koji predstavljaju
osnovne (ili obavezne) tokove i one koji predstavljaju
varijante (proširenja), ili sekundarne tokove (izuzetke).
