УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
Крушевац
СЕМИНАРСКИ РАД
Електронско пословање
Софтвер за електронско пословање
Географски информациони системи
Предметни наставник
Студент
доц. др Бојан Милосављевић
Милојевић Саша
индекс. бр.
112/2011
Крушевац,
2011
СЕМИНАРСКИ РАД...................................................................................................................1
1.УВОД
1.1ОСНОВЕ И ПРИМЕНА
Географски информациони систем (GIS) је савремени алат
апликативне географије и налази примену у многим сферама живота,
привреде и науке. Многе дисциплине могу извући корист из GIS техника.
Активно GIS тржиште је резултирало нижим ценама и непрестаним
побољшањима хардверских и софтверских компонената GIS-а. Ти развоји
ће, један за другим, резултирати у много широј употреби технологије у
науци, органима управе, трговини и индустрији с применама у
некретнинама, јавном здравству, картирању криминала, националној
одбрани, одрживом развоју, природним ресурсима, промету & логистици.
2
1.2Географске информације
Најранији GIS програми подржавали су само процесе читања и
креирања дигиталних карата. Они су учинили да чување, репродукција и
ажурирање карата буде знатно олакшано. Као и код аналогних, тако и код
дигиталних карата, па самим тим и у GIS-у, географске информације
представљају се путем симбола. Основна три облика која служе за
представљање географских информација у GIS-у су:
тачка – појединачни објекти;
линија – објекти који се линијски простиру;
полигон – површине.
GIS заправо функционише захваљујући могућности чувања географских
информација у дигиталној форми, у два основна вида. Географске
информације се представљају путем тачака, линија и полигона, што
представља један начин чувања датих информација. Све атрибуте
географских инфорамција рачунар чува у организаованој бази података,
која је интерактивном везом повезана са својом графичком представом
(тачкама, линијам, полигонима). Свака промена у једном или другом
сегменту, осликава се на целокупан GIS пројекат.
Постоје два основна метода којим се креирају карте у дигиталној форми:
растерски и векторски.
Оба формата су компјутеру „читљива“ и подржавају GIS софтвере, али
међу њима постоје и значајне разлике.
Компјутер чува информацију у бинарном облику, који се комбинују у
различите кодове, а кодови представљају било које слово, број или тачку.
Поменули смо напред да GIS обухвата, осим саме локације географског
објекта/појаве/процеса и све додатне информације – атрибуте. (На пример,
представљамо пут, тј.његову локацији, помоћу линије, а у оквиру атрибута
имамо: његов број, дужину, ширину коловоза, број трака, ограничења
брзине кретања, итд). GIS олакшава досадашњи проблем смештања оваквих
описа на аналогну карту (заправо, то је било и немогуће због саме
прегледности карте), тако што све те атрибуте чува у организованим
базама података, везаним за визелне представе објеката на које се односе.
Једноставним кликом миша на одређени објекат, из базе података,
позивају се сви атрибуту везани за тај објекат у виду табеле, графикона или
неке друге представе тих атрибута. Данас, многи GIS пакети омогућавају
кориснику да прегледа табеле атрибута о одређеним објектима, појавама
или процесима без везивања за њихову локацију (без претходног
проналажења на карти).
Овако визелно представљање географских информација заједно са својим
атрибутима може се додатно класификовати по лејерима – према унапред
изабраним критеријумима скуп сличних географских информација
представљених је на једном лејеру.
4
Slika1: Lejeri u GIS okruženju
Појава оваквих представа географских информација и могућност
преклапања различитих лејера поставила је основе једне савремене
географске анализе и знатно је олакшала. Сада се одређене везе и односи
могу визелно представити управо овим методом.
2.Структура GIS -а
Основну структуру GIS-а чине
:
хардвер
софтвер
база података
кадрови
мрежа
стандарди
Хардвер
подразумева компјутер са комплетном периферијом, али и
друге уређаје на којима се може приказивати GIS (PDA, телефон, борд
компијутер). Развој хардвера био је пресудан за напредовање и
имплементацију GIS-а. Захваљујући чињеници да од 80-их година XX века
цена хардвера значајно опада и рачунари постају доступни већем броју
људи, GIS апликације лакше налазе пут до крајњег корисника. Са друге
стране, хардвер се истовремено усавршавао тако да дана да оперише са
знатно комплекснијим софтверима него што је то био случај до тада.
Софтвер
је друга кључна компонента GIS-а јер омогућава униформан
приступ за рад са географским информацијама. Два су кључна момента за
развој GIS софтвера: први, увођење графичког интерфејса, а други
могућност да се помоћу постојећег алата креирају нове, специфичне и
одређеним потребама прилагођене апликације, чиме се база корисника
5
2.1.1.Даљинска детекција
Даљинска детекција представља примарни растерски извор
података, који пружа информације о физичким, хемијским и биолошким
одликама објекта, а без директног контакта. Ова метода прикупљања
података функционише на принципу одашиљања електромагнетних
таласа према датом објекту, који када се од њега одбију и реемитују, бивају
поново сакупљани.
Аерофотоснимци имају доста сличности са сателитским снимцима (и овде
је резолуција битна), али имају и одређене разлике. Аерофотоснимци су
аналогни, па се накнадно мора вршити скенирање филмова како би се
превели у растерски формат. За то се користе скенери, када се наставља
процес анализе који је веома сличан као и код сателитских снимака.
2.1.2Премеравање земљишта
Ово је метода прикупљања географских података из примарног
извора, а заснована је на принципу да је сваки 3Д објекат одређен углом и
дистанцом у односу на други објекат чије су нам димензије и положај
познати. Недостатак ове методе је време потребно за прикупљање
података, али је зато метода веома прецизна и тачна.
2.1.3.GPS (Global Positioning Sistem – Систем за глобално
позиционирање)
Ово је један од новијих метода прикупљања података који је извршио
праву „револуцију“ у овој области и самом GIS-у. GPS је 50-их година XX века
првобитно развила америчка војска, да би данас нашао веома широку
примену. Принцип рада је заснован на дужини времена које протекне док
сигнал са сателита не стигне до Земље. Сателити константно одашиљу
радио сигнале, а пријемници на Земљи те сигнале евидентирају и мере
дужину њиховог пута. Мерећи на овај начин дужину пута коју сигнал пређе
помоћу најмање 3, а може и више, сателита, методом триангулације долази
се до тачног положаја пријемника. Грешка у мерењу је дозвољена и износи
од 5-10 м, а може настати због више разлога. Савремени GPS системи, тзв.
диференцијални GPS, покушавају да побољшају тачност мерења и то тако
што користе два GPS пријемника, при чему један служи за прикупљање
података, а други је фиксиран. Ако се прецизно одреди локација
фиксираног пријемника, може се лако проценити грешка која настаје при
прикупљању података код другог пријемника.
GPS је данас задобио велики број корисника, и са опадањем цене самог
пријемног уређаја (данас је она испод 100 долара), осим за конкретне
7
