2
Psihologija sporta je primenjena psihološka disciplina koja prou
č
ava ponašanje osoba u
razli
č
itim oblicima sportskih aktivnosti. Ovo je, bez sumnje, najkra
ć
a i najjasnija definicija Psihologije
sporta. Me
ñ
utim, ta jasno
ć
a je samo prividna i krije u sebi zamku nepreciznosti,
č
ak i nepotpunosti jer je
pravilno razumevanje u velikoj meri prepušteno krajnjem korisniku. Naime, autori se do dana današnjeg nisu
usaglasili šta sve obuhvata sintagma u razli
č
itim oblicima sportskih aktivnosti. Tako, na primer, neki autori
termin u razli
č
itim oblicima sportskih aktivnosti svode, ipak samo na sport. Po njima, Psihologija sporta
treba da prou
č
ava ponašanje ljudi u sportu, pri
č
emu pod sportom podrazumevaju samo aktivno bavljenje
sportom, neki
č
ak samo vrhunski sport. Ovo shvatanje poti
č
e iz perioda kada su se psihološka prou
č
avanja
odnosila uglavnom na sport (dakle, takmi
č
arski sport), uz zanemarivanje drugih pojavnih oblika sportskih
aktivnosti. U tom slu
č
aju široki dijapazon aktivnosti vezanih za sport, kao što su
č
asovi fizi
č
kog vaspitanja
ili rekreativne aktivnosti ili treninzi bivaju potpuno neopravdano gurnuti na margine psiholoških
prou
č
avanja. Ako se zna koliko je važna pravilna i blagovremena selekcija budu
ć
ih vrhunskih takmi
č
ara, a
ona se mahom vrši iz redova juniorskih, a ovih iz školskih dvorišta, onda se može shvatiti koliko je ovo
svo
ñ
enje Psihologije sporta samo na prou
č
avanja u takmi
č
arskom sportu ne samo neopravdano, ve
ć
i štetno
za sam vrhunski sport. Osim toga, odgovaraju
ć
im angažovanjem stru
č
njaka iz ove oblasti, oslanjaju
ć
i se na
rezultate psiholoških istraživanja, mogu
ć
e je podi
ć
i nivo bavljenja sportskim aktivnostima osoba koje nikada
ne
ć
e biti vrhunski sportisti, što je izuzetno važno za njihov i fizi
č
ki i psihi
č
ki status uopšte.
Možda je pravilnije, što se danas uglavnom i
č
ini, pod razli
č
itim oblicima sportskih aktivnosti
podrazumevati fizi
č
ku kulturu koja je širi pojam u odnosu na sport. Fizi
č
ka kultura obuhvata takmi
č
arski
sport na razli
č
itim nivoima, do vrhunskog sporta, ali i plansko odvijanje procesa u
č
enja na
č
asovima fizi
č
kog
vaspitanja, treninge, rekreativne aktivnosti osoba razli
č
itog uzrasta, itd. Ima, doduše, autora koji pod sportom
podrazumevaju sve fizi
č
ke aktivnosti koje se odnose na neki sadržaj fizi
č
ke kulture. Samo u tom slu
č
aju,
pojmovi sport i fizi
č
ka kultura su podjednake širine. Naziv ove psihološke discipline, Psihologija sporta,
ostao je nepromenjen iz isklju
č
ivo formalnih razloga.
Nedostaci prethodno razmatranog odre
ñ
enja uslovili su šire koriš
ć
enje jedne opštije i potpunije
definicije koja pod Psihologijom sporta podrazumeva slede
ć
e: Psihologija sporta prou
č
ava psihološke
aspekte svih oblika i sadržaja fizi
č
ke kulture i ponašanje svih u
č
esnika u njima sa ciljem da opiše,
objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja, kako bi bila usmerena u pravcu postizanja li
č
ne i sportske
kompetentnosti. Mogu
ć
nost dolaženja do objašnjenja i razumevanja pojave koja se posmatra,
č
ak i kad je
broj dostupnih informacija veliki, zavisi od stepena razvijenosti nauke. Otuda nije preterano re
ć
i da
objašnjenje pojava govori o zrelosti nauke. Pošto je Psihologija sporta mlada nau
č
na disciplina, prou
č
avanja
u njoj su usmerena pre svega na odgovore na pitanja Šta? i Kako? (dakle, na opis pojava i na njihovu
povezanost), a odgovor na pitanje Zašto? (objašnjenje i razumevanje pojave) predstavlja krajnji cilj nauke
uopšte kome i Psihologija sporta teži. Tek odgovorom na pitanje Zašto?
ć
e biti omogu
ć
eno predvi
ñ
anje i
kontrola ponašanja (u
č
esnika u svim oblicima i sadržajima fizi
č
ke kulture).
4
grupe, njena homogenost, kohezivnost, uzroci i efekti te kohezivnosti, konflikti u grupi, i sve to u zavisnosti
od tipa li
č
nosti trenera, sastava i brojnosti grupe, itd., samo su neke od tema koje se obra
ñ
uju u ovoj oblasti.
Problemi psihološke pripreme sportista pre, za vreme i posle takmi
č
enja predstavljaju grupu
problema koja aktivnim sportistima deluje važnije od svih drugih aspekata primene psihologije u sportu,
mada se svaka od prethodno navedenih grupa problema reflektuje na li
č
nost sportiste
č
ine
ć
i, u krajnjoj liniji,
neposrednu psihološku pripremu manje ili više efikasnom. Pri tome se misli, na primer, da razvijanje
unutrašnje motivacije za treniranje i ulaganje dodatnih napora ja
č
a samopouzdanje sportisti neophodno za
takmi
č
enje, pa je aktivnost neposredne psihološke pripreme itekako olakšan. Oni koji su uvereni da su u top
formi, da su uradili sve što je bilo u njihovoj mo
ć
i da se dobro pripreme, ispoljava
ć
e verovatno manje
anksioznih simptoma od onih koji su mogli i trebali više, ali nisu bili motivisani za to...
Ono što nije posebno naglašeno pri ovom navo
ñ
enju problema koje prou
č
ava Psihologija sporta, a
što je stalno prisutno u odnosu izme
ñ
u sportskog psihologa i aktera sportskih aktivnosti je prepoznavanje,
razumevanje i tretman sportista koji imaju specifi
č
ne probleme psihi
č
ke prirode. Iako me
ñ
u laicima
vlada mišljenje da su sportisti etalon zdravlja i u fizi
č
kom i u psihi
č
kom pogledu («U zdravom telu, zdrav
duh»!), neki statisti
č
ki podaci pokazuju da me
ñ
u sportistima ima
č
ak oko 20-25% osoba kojima je potrebna
pomo
ć
stru
č
nog lica, psihologa, da bi problem otklonili, ili bar ublažili.
Na osnovu uvida u probleme koje prou
č
ava Psihologija sporta mogu
ć
e je izdvojiti nekoliko
napomena od važnosti za dalje pra
ć
enje ove problematike. Naime, do sada smo se trudili da probleme
predstavimo uopšteno, vode
ć
i ra
č
una o oblasti njihovog ispoljavanja. Tako je re
č
eno da Psihologija sporta
prou
č
ava odnos li
č
nosti i sporta, motivacije i sporta, u
č
enja i sporta, itd. U nastavku, obratimo pažnju na
izvesne specifi
č
nosti: problem li
č
nosti i sporta posmatramo na jedan na
č
in kada se radi o individualnom, a na
drugi kada se radi o kolektivnom sportu. Isto tako, važno je probleme razmatrati i u zavisnosti od toga da li
se radi o vrhunskom ili rekreativnom sportu, itd. Dakle, svaki specifi
č
ni problem koji prou
č
ava Psihologija
sporta mora biti razmatran u zavisnosti od toga
da li se radi o amaterskom ili vrhunskom sportu,
da li se radi o individualnom ili kolektivnom sportu,
da li se radi o sportu u kome su više zastupljeni elementi igre ili elementi rada,
o kom sportu se konkretno radi,
da li se radi o trenažnim ili takmi
č
arskim aktivnostima, itd.
Još potpunije razumevanje problema koje prou
č
ava Psihologija sporta mora da uzme u obzir i:
razvojne faze bavljenja sportom,
razlike me
ñ
u polovima,
razlike u psihološkim obeležjima osoba sa posebnim potrebama, itd.
Kada se navedeni problemi koje prou
č
ava Psihologija sporta dovedu u vezu sa specifi
č
nostima
relevantnim za osmišljavanje i realizaciju svih sportskih aktivnosti dolazi se do postulata koje predstavlja i
polazište i ishodište uspešnog bavljenja sportom, a to je vo
ñ
enje ra
č
una o individualnim razlikama me
ñ
u
osobama uklju
č
enih u sportske aktivnosti.
5
Istorijat Psihologije sporta
Istorijat razvoja Psihologije sporta bi se mogao podeliti u bar pet perioda od kojih svaki poseduje
specifi
č
nosti koje su odredile pravac njenog daljeg razvoja.
Prvi period koji okvirno, traje od 1895. pa do 20-tih godina XX veka bi se mogao nazvati ranim
periodom u razvoju Psihologije sporta; karakteriše ga pobu
ñ
ivanje interesovanja za ovu oblast prou
č
avanja,
uz uvi
ñ
anje da nijedna od tada postoje
ć
ih oblasti psihologije ne pokriva ovu problematiku. Tih poznih
godina XIX veka Norman Triplet (Triplett) je kontinuiranim pra
ć
enjem biciklista utvrdio da oni, po pravilu,
voze brže u grupi ili u paru nego sami. S obzirom da uo
č
enu pravilnost nije mogao da objasni tada
dostupnim znanjima o u
č
enju motori
č
kih sportskih veština, Triplet je po
č
eo da ispituje psihološke aspekte
sporta, odnosno motori
č
kih sportskih veština. U ovom periodu, Psihologiju sporta karakteriše, u najve
ć
oj
meri, ispitivanje uloge sporta u razvoju li
č
nosti, ali su ova interesovanja mahom ostajala na teorijskom
nivou. Vredni pomena su, ipak, prvi pokušaji u tom pravcu: krajem tog XIX veka Fika (Fica) osniva
istraživa
č
ku laboratoriju za fizi
č
ko vaspitanje u Americi, a u isto vreme Anderson (Anderson) sprovodi
seriju eksperimenata o mentalnom vežbanju, transferu pri vežbanju, itd.
Drugi period u razvoju Psihologije sporta traje otprilike od 1921. do 1938. godine i mogao bi se
okarakterisati kao period Kolemana Grifita (Griffith) koji se, ujedno, smatra i utemeljiva
č
em Psihologije
sporta. Pokazuju
ć
i veliko interesovanje za ovu oblast još kao student prou
č
avanjem fudbalskih i košarkaških
igra
č
a na Illinois Univerzitetu, Grifit trasira put razvoja Psihologije sporta osnivanjem prve laboratorije za
Psihologiju sporta, iniciranjem otvaranja prvih trenerskih škola u Americi, sprovo
ñ
enjem više od 25
projekata kao i objavljivanjem referentnih knjiga iz ove oblasti, Psihologije treniranja, 1926. i Psihologije
sporta, 1928. godine.
Tre
ć
i period u razvoju Psihologije sporta (1939-1965) bi se po svojim obeležjima mogao nazvati
periodom pripreme za budu
ć
nost. Od sada ve
ć
ve
ć
eg broja istraživa
č
a koji se opredeljuju za ovu oblast
prou
č
avanja, Frenklin Henri (Henry) je verovatno najviše zadužio Psihologiju sporta. Kao profesor na
Kalifornija Univerzitetu (Berkeley), osniva Department za fizi
č
ko obrazovanje i uvodi u nastavu predmet
Psihologija fizi
č
kih aktivnosti. Njegov možda još ve
ć
i doprinos razvoju Psihologije sporta je taj što je
iškolovao veliki broj stru
č
njaka iz ove oblast, podarivši im preko potrebni elan za dalja istraživanja u njoj.
Osim navedenog, tih 50-tih godina se po problemu prou
č
avanja izdvajaju istraživanja Harmona i Džonsona
(Harmon and Johnson) o emocionalnim reakcijama sportista, zatim Džonsona i saradnika o profilu li
č
nosti
vrhunskih sportista, kao i Hasmena (Hasman) o agresivnosti boksera i rva
č
a.
Pred Olimpijske igre u Meksiku (1968.g.) psiholozi i drugi stru
č
njaci razli
č
itih profila privukli su
veliku pažnju sportske javnosti zbog velike visinske razlike u Meksiku koja bi mogla uticati (i koja je
uticala) na sportske rezultate. To je, uz sve navedene, predstavljalo dodatni impuls konstituisanju Psihologije
sporta kao samostalne psihološke discipline. Zvani
č
no, 1963. g. se smatra godinom nastanka Psihologije
sporta kao samostalne psihološke discipline. Tada je pokrenuta inicijativa za održavanje I me
ñ
unarodnog
kongresa psihologa u sportu (koji je bio 1965.g.) Cilj ove mlade nauke bio je podizanje efikasnosti sportista
na takmi
č
enjima!
7
Me
ñ
u istraživa
č
ima na polju Psihologije li
č
nosti po zna
č
aju se izdvaja Gordon Olport (Allport)
č
iji
dometi u sagledavanju i razumevanju li
č
nosti opravdavaju njegov status utemeljiva
č
a ove grane psihologije.
Olportova teorija se naj
č
eš
ć
e odre
ñ
uje kao humanisti
č
ka i personološka teorija li
č
nosti. Za razliku od
Katelove i Ajzenkove teorije li
č
nosti koje su zasnovane na nomotetskom pristupu u prou
č
avanju li
č
nosti,
Olportova teorija se bazira na idiografskom pristupu. U osnovi ovakvog pristupa je shvatanje da je li
č
nost,
mada u stalnom procesu razvoja, jedinstvena, neponovljiva, integrisana i konzistentna. Njegova teorija
li
č
nosti u
č
ijoj osnovi je shvatanje da je individualnost osnovna karakteristika ljudske jedinke umnogome
pomaže razumevanju ponašanja osoba uopšte, kao i ponašanja u sportskim situacijama.
Po Olportu, li
č
nost je dinami
č
ka organizacija onih psihofizi
č
kih sistema unutar individue koji
odre
ñ
uju njeno karakteristi
č
no ponašanje i njen karakteristi
č
an na
č
in mišljenja. U nastojanju da razumemo
li
č
nost, važno je obratiti pažnju na slede
ć
e elemente ove definicije:
dinami
č
ka organizacija zna
č
i integralni i drugi organizacioni procesi koji su nužni za
objašnjenje razvoja i strukture li
č
nosti,
psihofizi
č
ko ukazuje da su psiha i telo nerazdvojno jedinstvo,
sistem zna
č
i da su elementi uzajamno povezani,
karakteristi
č
no zna
č
i osobenost svake li
č
nosti u odnosu na druge,
ponašanje i mišljenje, odnosno celokupan
č
ovekov mentalni život.
Osobine ili crte li
č
nosti su osnovne jedinice strukture li
č
nosti koje, po Olportu, predstavljaju
predispozicije da se na razli
č
ite vrste draži i situacija odgovara ili reaguje na sli
č
an ili ekvivalentan na
č
in.
Osobine li
č
nosti nisu samo strukturalni elementi Olportove teorije li
č
nosti, nego imaju i dinami
č
ki, odnosno
motivacioni karakter. Naime, osobine li
č
nosti uti
č
u na naše aktivnosti, podsti
č
u ih ili guše, ali, u svakom
slu
č
aju, govore o tendencijama reagovanja u odre
ñ
enim situacijama u kojima konkretne osobine li
č
nosti
dolaze do izražaja. Otud nije potrebno naglašavati zna
č
aj poznavanja osobina li
č
nosti u radu sa u
č
enicima,
sportistima, trenerima...U svrhu objektivnijeg i celovitijeg objašnjenja ponašanja osobe napominjemo da je
ponašanje odre
ñ
eno, osim osobinama li
č
nosti, i navikama, stavovima, vrednostima, interesovanjima, kao i
o
č
ekivanjima, namerama, ciljevima u budu
ć
nosti, itd.
Vrednim pažnje za razumevanje li
č
nosti
č
ini se nalaz psiholoških istraživanja da se ve
ć
ina osobina
li
č
nosti normalno raspore
ñ
uje u populaciji. To zna
č
i da kada uzmemo bilo koju osobinu li
č
nosti za
primer, najve
ć
i broj osoba ima umereno razvijenu tu osobinu, dok je broj onih kod kojih je ta osobina
ekstremno razvijena, odnosno nerazvijena daleko, daleko manji. Ovaj nalaz treba imati na umu i pri
razmatranju osobina li
č
nosti sportista! Od svih osobina li
č
nosti, poštenje je jedna od retkih osobina koja se
ne pokorava ovoj Gausovoj krivoj normalne raspodele. Naime, svako za sebe misli da je pošten, tako da
drugi ekstrem, nepoštenje, uopšte ne postoji kao osobina li
č
nosti!
