СТАНДАРДИ ЗА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Београд, 1986. године

Приређивачи: Лепосава Чукић и мр. арх. Ана Церанић

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Комплексног пројекта

Стандарди простора, опреме и нормативи рада у култури

Завод за проучавање културног развитка се прихватио 1983. године следећи велику
друштвену потребу, формулисану у Друштвеном плану СР Србије за период 1981-1985.
година, да се културне делатности организују и оспособе тако да могу да пруже,
одговарајуће услове, оптимум социјалне ефикаснсти. Два су основна циља постављена
пред овај пројекат: да се утврде стандарди опреме и простора који би били друштвено
верификовани и применљиви у пракси и да се утврде основни обрасци за нормирање
рада како би организације удруженог рада у култури могле да врше слободну размену
рада на основу општеважећих критеријума.

Планом рада Завода за проучавање културног развитка за 1983. и 1984. годину

предвиђено је да се приступи изради стандарда за библиотечку делатност, њеног
значаја за општекултурни развитак и постојања одређених искустава у стандардизацији
елемената за ову делатност.

Рад је поверен Лепосави Чукић и арх. Ани Церанић, стручњацима из Одељења за

унапређење библиотечке делатности Народне библиотеке Србије.

Рад су рецензирали Миливоје Иванишевић, руководилац Одељења за

програмирање и организацију културног живота у заводу и Миленко Радовић, из
Народне библиотеке у Ваљеву.

Послове на изради ових стандарда је организовала и координирала др Вера

Икономова, истраживач у Заводу.

Заједница Народних библиотека је у сарадњи са Заводом за проуча-вање

културног развитика организовала јавну расправу о нацрту ових стан-дарда на
саветовању библиотечких радника у Аранђеловцу 21. новембра 1985. године.

Формирана редакциона група од представника Заједнице, Завода и аутора је

предложене измене и допуне уградила у текст

Стандарда

Стандарди

су разматрани и прихваћени на Библиотечком савету, Републичком

комитету за културу и Републичкој заједници културе.

УВОД

Стандардима су обухваћене све јединице подсистема народних библиотека који

чини интегрални део јединственог библиотечко-информационог система у Републици.
Све народне матичне библиотеке на територији СР Србије ван територија САП
међусобно су повезане и функционално и стручно оргаизоване у оквиру јединстветаг
библиотечког-информационог система. Основни елементи за развој овог система који
омогућава оптимално коришћење свих извора информација код нас и у свету огледају
се у

заједништву фондова и чланства, јединственој обради и координираној набавци

публикација, изграђеном систему школовања и утврђеним стандардима за изградњу,
рад и уређење библиотека.

Под појмом народне библиотеке разликујемо:

Текст објављен у часопису

Заједница библиотека

, бр. 1-4 (1987), стр. 35-73

А. општинску народну матичну библиотеку и
Б. библиотечке огранке

Општинска народна матична библиотека

је носилац библиотечко-ин-

формационог   система   у   општини.   Свака   општина   мора   да   има   општинску   матичну
библиотеку   која   својим   функцијама   унапређује   друштвени,   привредни,   културни,
образовни  и   научни  развој  општине.   Она  прати,   координира  и   планира   развој   свих
библиотека   на   територији   општине,   пружа   им   одговарајућу   стручну   помоћ,   врши
надзор над њиховим радом и стара се о унапређењу целокупне библиотечке мреже у
општини.   Општинске   матичне   библиотеке   формирају   се   у   општинским   центрима   –
седиштима   општина.   На   територији   СР   Србије   ван   територија   социјалистичких
аутономних покрајина функцију ошнтинских матичних библиотека врше 114 народних
библиотека и Библиотека града Београда, које су заједно са Народном библиотеком
Србије повезане у библиотечко-информациони систем Републике. У сваком региону
једна   општинска   матична   библиотека   треба   да   врши   функцију   регионалног
библиотечког   центра   према   договору   са   општинскнм   друштвено-политичким
организацијама.

Библиотечки огранак

је јединица општинске народне матичне библи-отеке. Сви

библиотечки огранци на територији једне општине заједно са општинском народном
матичном   библиотеком   чине   библиотечку   мрежу   општине.   Основне   функције
библиотечког   огранка   огледају   се   у   опслуживању   становника   одређеног   подручја
библиотечким   материјалом   и   задовољавању   културних   и   образовних   потреба
становника. Библиотечки огранак може бити:

а. стационаран и
б. покретан
Стациониран библиотечки огранак формира се у насељу од 1000 ста-новника, а

покретан у насељу испод 1000 становника.

Стандарди за народне библиотеке базирају се на:

предлогу стандарда за народне

библиотеке, предлогу стандарда за пекретне народне библиотеке, минимуму
Југословенских стандарда за народне библиотеке, Југословенским стандардима за
простор и опрему библиотека, стандардима за народне библиотеке ИФЛА-Е

Закону о библиотечкој делатности у СР Србији.

Стандардима су регулисана следећа питања из области библиотечке делатности:

I. функције народних библиотека,

II. библиотечки простор,

III. библиотечка опрема,
IV. фондови библиотека

V. организација и коришћење библиотека

VI. библиотечки кадар и

VII. финансирање библиотека

Стандарди за народне матичне библиотеке исказују минималне услове неопходне

за рад библиотека. Они се добрим делом базирају на постојећем стању у Републици, као
и перспективним потребама општина и друштвеним плановима развоја. У стандардима
су дати почетни услови који се користе приликом оснивањанародних библиотека,
њихове изградње, утврђивања величине фондова и неопходног кадра. Почетан број
књига дат је у релацији 3-1,5 књиге по становнику зависно од величине насеља, што
према постојећем стању задовољава већина наших библиотека. Међутим, како се један
мањи број народних (матичних библиотека налази у неразвијеним општинама и има

IFLA = International Federation of Library Association

(Међународни савез библиотечких друштава, чији је члан и СФР Ј)

свих   типова   у   општини:   школским,   библиотекама   у   радним   организацијама,   са
специјалним или општим фондом, као и са високошколским библиотекама, имајући у
виду основне функције ових библиотека. Нарочито сарађује са школским библиотекама
и'   библиотекама   у   радним   организацијама   у   договору   са   школским   и   другим
организацијама удруженог рада. За општинску народну/матичну библиотеку ученици
су   становници   општине   којима   треба   пружити   одговарајуће   библиотечке   услуге   и
библиотечки материјал, који ће им омогућити продубљивање знања и задовољавање
индивидуалних интересовања.

Библиотека мора бити упозната са делатношћу свих радних организација на

територији своје општине, да прати њихов развој и потребе као потребе свих
становника своје територије. С тим у вези врши анализе потреба општине, односно
становништва; према овим потребама општинска народ-на/матична библиотека
усаглашава свој програм рада.

5. У свакој општини скупштина општине поверава општинској народној

библиотеци функцију матичности. У случају да у некој општини за то не постоји
могућност, да не постоји библиотека која би са успехом могла да обавља матичне
функције предвиђене законом, споразумом се може одредити да ову функцију обавља
једна од најразвијенијих библиотека, за територију две или више општина.

Општинска народна библиотека, коју друштвено-политичка заједница прогласи за

матичну библиотеку за одређену територију:

прати и проучава стање и потребе и услове рада библиотека на територији
општине и даје предлоге за унапређење рада;

врши надзор над радом библиотека (осим високошколских библиотека) који се
остварује увидом у рад на обради, чувању и коришћењу библиотечког
материјала;

израђује централни каталог библиотечког материјала библиотека на територији
општине,-

води евиденције о библиотекама на територији општине;

пружа стручну помоћ библиотекама на територији општине;

стара се о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности.

Ради праћења и проучавања стања библиотечке делатности на територији

општине, све библиотке са територије једне општине, достављају податке о свом раду
према утврђеним стандардима општинској народној/ /матичној библиотеци.

Податке о раду библиотека са територије општине као и податке о свом раду

општинска/народна библиотека обавезно доставља Народној библиотеци Србије која је
матична библиотека за СР Србију ван територија САП.

У овом стручном раду библиотеке сарађују са Народном библиотеком Србије.

6. Општинске народне/матичне библиотеке на територији региона међусобно

сарађују и добровољно се удружују у регионални библиотечко информациони систем
формирајући регионалве центре и заједницу библиотека.

На тај начин библиотеке

омогућавају својим корисницима пружање таквих библиотечких услуга које
превазилазе њихове могућности.

Библиотеке упостављају сарадњу у погледу набавне политике. Координирају и

специјализују набавку публикација према општим потребама региона и специјалним
потребама општине, како би се избегла непотребна дуплирања у набавци библиотечког
материјала и осигурала рационална набавка скупог библиотечког материјала од
интереса за цео регион и обезбедио одговарајући пораст и разноврсност фондова.

Сарађују на заштити библиотечког материјала, координирају своје културно-

образовне активности и библиографску-информативну службу да би планском

Све општинске народне библиотеке уједињене су у Заједницу матичних библиотека Србије.

координацијом рада постигле највиши ниво услуга.

Споразумно организују заједничко чланство како би се директним услугама

корисника или путем међурепубличке позајмице омогућило коришћење фондова свих
библиотека у оквиру региона без обзира на место становања корисника у том региону.

7. Друштвено-политичке заједнице општина на територији региона споразумно

могу да одреде једну најразвијенију општинску матичну библиотеку, која би за
територију региона била носилац регионалног библиотечког ситема (регионални
библиотечки центар) и старала се о његовом развоју и пружала помоћ на унапређењу
рада свих типова библиотека на територији региона.

Ове библиотеке се посебно ангажују на координираној и заједничкој набавци

библиотечког материјала које ће имати за полазну основу укупност књижног фонда у
оквиру региона, а не његову парцијалност.

У циљу заштите фондова библиотека формира заједничку репрографску и

књиговезачку службу.

У циљу унапређења библиотечке делатности на територији региона ангажују се

на пружању стручне помоћи библиотекама тог региоаа и ста-рају се о јединственом
начину обраде библиотечког материјала, информација и података, класификације и
индексирања библиотечког материјала и популаризацији књиге и читања.

У циљу рационализације формирају завичајни фонд за цео регион у сарадњи са

општинским народним матичним библиотекама и на основу тог фонда израђују
библиографије.

Ангажују се на планирању мреже библиотека како стационираних тако и

покретних, како би територија региона била равномерно обухваће-на мрежом
библиотека.

Пружају стручну помоћ, воде евиденције о библиотекама и библио-течком кадру

у региону на основу података које им достављају општинске народне/матичне
библиотеке, презентирају податке путем анализа о раду библиотека региона, а у
сарадњи са Народном библиотеком Србије.

Податке о раду библиотека у региону обавезно достављају Народној библиотеци

Србије.

II БИБЛИОТЕЧКИ ПРОСТОР

А. Општи услови

1. Објекат намењен библиотеци треба да се налази у центру града, односно

општине или насеља, у мирнијој зони и по могућности окружен зеленим појасом.
Библиотека треба да има повољне саобраћајне везе са осталим деловима града.

У непосредној близини зграде библиотеке обезбедити паркинг простор, удаљен

најмање 10 м од објекта, ради заштите од штетних издувних гасова возила.

2. Зграда библиотеке треба да буде подигнута од чврстог материјала и да својим

изгледом, као и истакнутим натписом у близини улаза, јасно укаже на своју намену.

3. Улаз у библиотеку треба решити тако да старијим и хендикепираним

корисницима буде омогућен лак приступ у зграду.

4. Уколико је библиотека у саставу неког другог објекта (дома културе, народног

универзитета, месне заједнице н сл.) потребно је издвојитн њене просторије. Пожељно
је да библиотека има свој посебан улаз.

Библиотеке које се налазе у саставу неког другог објекта по могућству треба да

буду смештене у приземљу.

температура може бити у границама од 12 до 15° Ц. Све бибтиотечке просторије
морају имати могућ ност природног или вештачког проветравања.

Правилно проветравање просторија треба да обезбеди најмање 20-30 м

ваздуха

на час по особи у просторијама где се не пуши, односно 30-40 м

тамо где је пушење

дозвољено. При филтрирању прашине допушта се 0,5 мг на 1 м

простора.

Оптимална влажност ваздуха

библиотекама треба да се креће између 50-60%.

Потребно је вршити сталну контролу влажности и температуре у свим просторијама
где је изложен библиотечки фонд.

Најоптималнији услови за чување и коришћење библиотечког материјала

обезбеђују се применом клима-уређаја који истовремено одржавају жељену
температуру и влажност и врше пречишћавање ваздуха и његову циркулацију.

10. У просторијама библиотеке треба обезбедити заштиту од спољне и унутрашње

буке. Зидови објекта не смеју да пропуштају буку већу од 50 децибела.

Употребом разних апсорбених материјала, акустичних плафона. меких подова и

застора могу се ублажити неповољни звучни утицаји.

11. Код израде фасада библиотеке и њеног покривача употребити квалитетне и

постојане материјале. За површинску обраду зидова, подова и плафона библиотеке
изабрати материјале који испуњавају следеће услове: да су трајни и квалитетни,
отпорни на хабање, да се лако одржавају, да имају акустична својства и да пружају
одређен степен сигурности.

12. Употреба материјала за површинску обраду зидова у библиотечким

одељењима зависи од намене просторија. У већим и јавним про сторијама, као што су
холови, изложбени простори и слично, у употреби је: камен, опека, керамичке плочице,
терапласт, тапет, ламперија и томе слично. У читаоницама, одељењима за издавање
књига и другима просторијама намењеним корисницима библиотеке примењује се:
тапет, стакло, поликолор, ламперија и специјалне текстилне облоге, а у магацинима
поликолор или натур бетон. Код јавних простора поједине зидне партије специјално се
обрађују ради естетских разлога (фреска, мозаик, таписерија и слично). Фактор
рефлексије треба да је изнад 0,5.

12(а). Плафони у библиотечким просторијама су глатки и равни, светлих боја.

Често се употребљавају и нарочити елементи ради ублажавања звука (у читаоницама
нпр.). Површинска обрада: светли поликолор или посна боја, ређе дрвена облога.
Фактор рефлексије изнад 0,7.

13. Подови у библиотечким просторијама треба да су безбедни и тешко запаљиви.

Ширење звука кроз под треба да буде минимално у одељењима за рад са публиком.

Код унутрашњих уређења библиотека примењују се различити подови, зависно од

намене простора. Хладни подови се употребљавају у просторијама са великом
комуникацијом и где није потребна искључива тишина. Најтрајнији су подови од
камена (мермер, гранит, терацо опека, керамичке плочице и сл.). Они се врло лако
одржавају.

Хладни подови од камена, тераца, керамичких плочица и опеке пожељни су у

холовима, изложбеним просторијама, ходницима и другим ксмуникацијама. Лако се
одржавају. Нису погодни за читаонички простор, јер су врло акустични. Подови од
линолеума, виназа и гуме погод ни су за већину библиотечких простора и лако се
одржавају. Врло су препоручљиви подови од гуме. Танка, синтетичка гума је трајна и
удобна. Ублажује звук. Може се употребити и у просторијама са великом фрек-
венцијом људи.

Од топлих подова најчешће се употребљавају текстилни подови (таписон, итисон

и слично). Најпрепоручљивији су у просторима који захтевају тишину (читаонице).
Пружају велики избор боја, сигурност при ходу и добар су звучни и топлотни изолатор.