Универзитет у Нишу
Педагошки факултет у Врању
Старословенски језик
-
семинарски рад-
Студент Ментор
Сања Анђелковић 1м/17 Проф. др Јаворка Маринковић
Врање, 2018.
2
1.
Порекло и настанак старословенског језика
Старословенски језик развио се из прасловенског
1
, који пак вуче корене из
праиндоевропског
2
језика. Ни праиндоевропски нити прасловенски језик нису
записани, те се проучавање и реконструкција тих језика своди на компаративну
лингвистику. Писменост се код Словена развија тек након њиховог расељавања на југ,
запад и исток.
"Именом
старословенским
назива се онај словенски језик на којем су [...] написане
прве књиге код Словена. Старословенски је, дакле,
први и најстарији писани или
књижевни језик словенски
“.
3
Што се тиче порекла старословенског језика, постоји више теорија о његовом
настанку. У науци је најприхваћенија тзв.
Македонска теорија.
Ватрослав Јагић и
Ватрослав Облак су најзаслужнији за прихватање ове теорије у науци и за доказивање
исте. Наиме, Ватрослав Облак је помоћу експедиције у околини Солуна крајем 19. века
успео да докаже повезаност македонског говора са старословенским језиком.
Горе наведена дефиниција старословенског језика отвара бројна питања
везана, пре свега, за настанак самог језика, питање генезе, двају азбука као и питање
самог назива овог најстаријег словенског књижњвног језика. Ове тезе поставља и даје
образложења истих у својој књизи
Старословенски језик
Светозар Николић.
За одговор на питање генезе старословенског језика као извор могу послужити
дела
Житије Ћирилово и Житије Методијево.
Наиме, кнез Растислав, великоморавски
кнез, морао се ослободити не само црквене зависности од Немачке
4
, већ и културног и
војног притиска Немачке. Зато се за помоћ обратио Цериграду и тражио учитеља који
ће Хришћанство ширити Моравском на словенском језику, и у Моравску долазе, по
налогу Михаила III, браћа Ћирило и Методије. Браћа су била из околине Солуна у коме
је живело много словена те се сматра да су они још у детињству научили словенски
1
Овај језик су користили Словени пре сеобе на југ, а он је припадао групи индоевропске језичке
заједнице коју су још сачињавали и: балтички језици, германски, романски, келтски језик, грчки,
албански, индоирански, као и изумрки антички језици,
2
Језик којим се говорило неколико хиљада година пре наше ере. Не може се са сигурношћу одредити
тачно који су предео насељавали народи који су га користили, али се претпоставља да су насељавали
источну Европу или западну Азију.
3
Николић,С 2002
Старословенски јетик
.,Београд,Требник
4
У то време ( 9.век), политичка самосталност није се могла замислити без црквене самосталности, без
властитог свестенства, а Моравска је била под јурисдикцијом Салцбуршке надбискупије и хришћанство
се ширило на словенима неразумљивом језику и то су чинили баварски свештеници.
2
језик. Такође, били су и искусни у вођењу оваквих мисија, јер су пре Моравске имали
две мисије истог карактера. Пре поласка у Моравску, створили су писмо у ту сврху и
превели делове
Светог
писма.
Ова мисија браће у Моравској наишла је на отворено
непријатељство у немачког свештенства, те су браћа кренула пут Рима. Међутим,
Ћирило се разболео и умире у тамошњем грчком м анастиру, а Методије бива
утамничен. Њихов рад у Моравској настављају њихови ученици Климент и Наум и они
ставарју друго словенско писмо – ћирилицу.
Након смрти Ћирила и Методија, њихови ученици и следбеници су протеривани
из Моравске и тада се ствара најјаче жариште старословенске писмености на Охриду у
Македонији, као и на двору буграског цара Симеона.
Што се имена језика тиче, он се најпре називао
словенски.
5
Тај назив није опстао
у науци јер је неодређен и зато што се тако називају два језика: словеначки и словачки.
Назив
староцрквенословенски
у науци уводи Вондрак, а термин
старословенски
Фортунатов
6
и тај се назив и данас користи.
У анализи, учењу и разумевању старословенског језика веома је битно питање
старословенске азбуке. Као што је већ поменуто, у писању на овом језику коришћена су
два писма: глагољица и ћирилица. Као основ за ћирилично писмо ( које су саставили
Климент и Наум ) коришћено је грчко унцијално писмо које је допуњено словима којих
није било у грчкој верзији, док је као узор за састављање глагољице ( чији су творци
Ћирило и Методије ) послижила грчка минускула.
На основу свега горе наведеног закључак би био да је "старословенски језик
језик словенских превода које су Константин и Методије и њихови ученици извршили.
За основицу тог језика узети су елементи говора словенског становништва Солуна и
његове околине...За разлику од обичног, свакидашњег говора – у старословенском
језику налазимо
књижне елементе
: у лексици, у синтакси и у гласовима" .
7
5
То сазнајемо из грчких и словенских житија и латинским изворима
(LINGUA SCLAVINICA)
6
Филип Фјодорович Фортунатов, руски лингвиста и оснивач Московске језикословне школе
7
Николић,С. 2002,
Старословенски јетик
.,Београд,Требник
2
3.
Првобитна употреба старословенског језика
Старословенски језик је био говорни језик Словена на Балкану. Као и
сваки други језик, и он је познавао дијалекте. За основицу старословенског језика
који данас познајемо, браћа Ћирило и Методије узела су говор Словена из околине
Солуна и за потребе тог језика створили су писмо. Стварање писма старословенског
језика било је неопходно зарад успешног обављања мисије на коју су браћа послата:
ширење хришћанства међу Словене на њима познатом језику. То је и била примарна
намена овог језика. За потребе своје мисије, солунска браћа су са грчког језика
превела богослужбене књиге и то су почеци стварања књижевности на
старословенском језику и уједно и почеци словенске писмености.
Табела 1. СТАРОСЛОВЕНСКА АЗБУКА
9
У табели су напоредо дата слова глагољице и ћирилице, као и бројеви чије су
вредности обележаване истим.
10
9
Табела преузета са интернета, ради тачности и веродостојности упоређена је са табелом која се налази у
књизи Светозара Николића
Старословенски језик.
10
У старословенском језику нису постојали посебни симболи за обележавање бројева
