УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ
Владимир Маричић 39/2014 мс
Ненад Младеновић 44/2014 мс
Рада Луковић 36/2014 мс
Томислав Радојевић 57/2014 мс
Студијски предмет: Технологија васпитно – образовног рада
СТАТУС ОБРАЗОВНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У РУСИЈИ
семинарски рад
Ментор
Проф. др ДанијелаВасилијевић
Ужице, 2014.године
4
Пошто су васпитно – образовни циљеви смернице и захтеви који одређују куда треба
ићи, како и шта радити покушали смо да извршимо анализу и стање образовне технологије у
Руској федерацији.
1. Појам образовне технологије
Образовна технологија данас представља одређено и дефинисано научно поље
истраживања и педагошку делатност од великог значаја за реализацију ефикасног наставног
процеса и процеса учења. Разне професионалне институције, наставни програми обуке,
разноврсни научни и стручни радови појединаца на овом пољу покушавају да одреде границе
истраживања, захватања и деловања образовне технологије у образовном процесу. Из ових
извора је могуће сагледати поље проучавања образовне технологије уз напомену да у
тумачењу образовне технологије нема довољне њихове међусобне сагласности и
подударности дефиниција, тј. одређивања њеног поља захватања. Раније дефиниције поља
образовне технологије данас нису довољно свеобухватне јер данашња улога образовне
технологије је већином везана за процесе учења и инструисања, а не за наставна средства.
Образовна технологија је прихватила нове технологије и стратегије учења и интегрисала их у
своје садржаје и тиме створила нове димензије свог поља истраживања. Развој образовне
технологије условио је и појаву занимања под називом »образовни технолог«. Асоцијација за
образовне комуникације и технологију (AECT) публиковала је списак знања које треба да
поседује »образовни технолог«, тј. специјалиста за дизајнирање наставних инструкција,
специјалиста за продукцију и дизајнирање наставних материјала у часопису »Instructional
Inovator«. Овај списак знања је представљао основу многих наставних програма образовне
технологије, као и за разне курсеве и семинаре за обуку наставника.
Најважније поље примене образовне технологије као науке у образовном процесу
јесте истраживање процеса учења са његовим основним компонентама – наставним
процесом и наставним предметом. Истраживање закономерности учења, изградња ефикасних
(оптималних) режима наставног процеса и оптималних варијанти наставних поступака
представљају основне проблеме истраживања. „ Образовна технологија може: да повеже
ученике са великим бројем извора информација и да им пружи одговарајуће информације у
свим могућим облицима презентације, да помогне ученицима да истражују и тестирају своје
хипотезе путем симулираних процеса и да добију сталну повратну информацију у сваком
потребном тренутку у односу на квалитет свога учења, тј. њихових одговора, решења,
предлога и прогноза, да им исправи погрешке и да разне информације учини очигледнијим и
доступнијим.“ ( Мијановић, Н. 2002: 52) Педагошка истраживања показују да образовна
5
технологија доприноси рационализацији процеса наставе, економисању наставним временом
и материјално-техничким средствима, већој динамичности и индивидуализацији наставног
рада, успешнијем развоју психофизичких способности, моторних навика и вештина. Она
омогућава објективну и систематску контролу успеха у процесу наставе, самоконтролу
резултата учења, индивидуализацију наставе, активан однос ученика у току наставе и према
разним изворима знања, омогућава индивидуалну предају наставног градива и задатака и
примање одговора у виду повратних информација. Информација о квалитету одговора
омогућава управљање активношћу ученика, избор стратегија излагања наставног градива
итд. Примена образовне технике убрзава и олакшава наставни процес и процес стицања
знања, вештина и навика; обезбеђује оптималну очигледност; изазива веће интересовање и
пажњу у току излагања наставних информација; даје могућност управљања, контроле и
регулисања наставним процесом; омогућава брзу проверу квалитета усвојености пређеног
градива итд. Технологија омогућава да учење постане лакше, очигледније и брже. Омогућава
повећање броја оних који уче, већу разноврсност садржаја и информација које се уче, бољи
квалитет наставних информација, промену функције и улоге и наставника и ученика, и бољи
квалитет процеса учења и наставе. Она омогућава реализацију наставе пружајући јој
могућности за емитовање, преношење, селекцију, кодирање, декодирање, пријем,
меморисање и трансформацију свих врста наставних информација и на тај начин ствара нове
и моћне изворе за учење помоћу којих ученици могу сазнавати свет науке, производње и
савременог друштва.
2. Образовни систем Русије
Образовање у Русији се обезбеђује претежно од стране државе и регулише од стране
Министарства просвете и науке. Регионалне власти регулишу образовање у оквиру својих
надлежности и у оквиру преовлађујућег закона. Руси васпитавају своје ђаке и студенте да
буду колективни, а не индивидуалисти. Бригу о образовању имају сви органи, организације и
појединци, од образовања зависи научни, технолошки, културни, уметнички и друштвени
прогрес. Бољи квалитет образовања веома је значајан да би се задовољиле потребе друштва
које се брзо мења, да би се сачувале његове вредности и стварале нове, побољшао квалитет
људског живота и створити услови у којима ће се људи моћи изразити као креативна бића.
