УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ЈАГОДИНИ
Студијски предмет: Технологија васпитно-образовног рада
Студијска група: дипломирани учитељ-мастер
СТАТУС ОБРАЗОВНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ
-семинарски рад-
Јагодина, децембар 2015. године
5.6. Бирмингем Универзитет (Birmingham University)
.............................................................- 27 -
5.7. Универзитет у Чичестеру (University of Chichester)
...........................................................- 27 -
5.8. Колеџ Сент Мери, Лондон (St. Mary College, London)
.......................................................- 29 -
5.9. Универзитет у Камбрији (University of Cumbria)
...............................................................- 30 -
ЗАКЉУЧАК
...........................................................................................................................................- 31 -
ЛИТЕРАТУРА
.......................................................................................................................................- 33 -
УВОД
Снажне промене у техници и технологији заживеле су у многим областима
друштва. Савремено друштво ( друштво XXI века ) карактеришу динамичне промене,
интензиван развој производних, информационих и телекомуникационих технологија, чиме
се стварају предуслови за квалитетне промене у свим сферама друштва, а посебно у
образовању. Нове технологије саставни су део многих људских делатности па имају
примену и у васпитању и образовању (системи за аутоматску обраду података,
мултимедијални системи, учење на даљину, виртуелне школе и друге технологије које
доводе до повећања активности ученика). Учење је перманентан процес који човека прати
цео живот, а примена савремених помагала у образовању деце и одраслих веома је важна
активност којој би требала бити посвећена посеба пажња на нивоу друштва у целини.
Образовање је темељ сваког друштва. Образујемо ученике двадесетпрвог века.
Савремено друштво, у коме се нове технологије развијају свакодневно, захтева нови
образовни систем са савременим наставним средствима информатичке технологије,
омогућавају да се ученицима наставни садржаји приближе на начин који ће омогућити
боље усвајање знања. Нетрадиционалне образовне технологије побољшавају мотивацију,
учење и интересовање деце за школу, формирају креативно окружење сарадње и
конкуренције, актуелизују идентитет детета, дају им осећај креативне слободе , и што је
најважније - доносе радост.
Свако од нас је дете до последњег дана свог живота. Нове информационе
технологије у образовном процесу дају основу за будуће промене у друштву, доводећи до
4
прогресиваног развоја. Мењање образовања и школа је у ствари мењање света. Појавом
глобалних, националних и међународних мрежа, сателита и сателитских станица,
омогућила је брзи пренос информација с краја на крај света. У доба информационе
технологије приступ образовању је претрпео значајне промене. Данас можете да научите
чак и из удобности дома, без трошења много времена у учионици. Сва модерна
технологија дизајнирана је да би наш живот учинила лакшим. Најнапреднија технологија
која се користи у процесу образовања, омогућава ученицима да остваре боље резултате.
Образовна технологија је већ дуго присутна у реализацији образовног процеса и
процеса учења и била је позната под називом "образовна техника", "наставна средства",
"демонстрациона средства", ″инструкциона средства", "очигледна средства", "филм у
настави", "наставне машине". Основни недостатак у тумачењу и примени ових наставних
средстава, односно образовне технологије, је био тај што се приликом њиховог тумачења
највише пажње придавало техничким карактеристикама, могућностима и начину
коришћења у смислу мануелног манипулисања и техничког функционисања, док је врло
мало пажње посвећивано педагошком оправдању њихове примене.
Проблем је у томе, што се образовна технологија схвата на разноврсне начине.
Образовна технологија има циљ да се образовни процес и процес учења учини
ефикаснијим, а тиме и рационалнијим и оптималнијим и да се прилагоди брзим
променама друштвеног система, производње, технике и науке. Већина истраживања
образовног процеса полазила је, до сада, првенствено од проучавања три фактора која
чине његове основне елементе а то су: ученик, наставник и наставни програмски садржај.
Међутим, очигледно је да постоји и четврти фактор који повезује сва три наведена
елемента, а то је образовна технологија. Образовна техника је постала моћно средство и
помоћ наставницима и ученицима за лакше добијање и обраду информација и основни
извор знања, који им даје на увид обрађено знање претходних генерација
5
човека у радном и слободном времену, укључујући битне промене у његовом ближем и
даљем окружењу.
Образовна технологијa
као термин у педагошкој литератури се често поистовећује са
терминима “наставна технологија”, “педагошка технологија”, “едукативна технологија”,
“дидактичка технологија”, “компјутерска технологија’, и сл. Да би се одредио појам
образовне технологије, потребно је прво дефинисати појмове
“наставне технике”
и
“наставне технологије”.
Посматрајући појединачно ове појмове у њиховом најужем значењу, под
наставном
техником
могли бисмо поразумевати средства, машине, опрему и уређаје који се користе
за транспоновање и ефикаснију презентацију програмских садржаја, а под
наставном
технологијом
скуп дефинисаних поступака, метода, принципа и организационих облика
примењених у наставном процесу.
Протагонисти ужег поимања образовну технологију изједначавају са наставним
средствима, машинама за учење и другим уређајима који се користе у настави. За
разлику од таквог уског и једностраног поимања образовне технологије, присталице
њеног ширег и целовитог схватања, под том синтагмом подразумевају процесе
планирања, организовања и примене адекватних метода, облика и поступака
реализације и вредновања васпитно образовног рада уз подршку савремених
техничких средстава и уређаја.
Поред појма „образовна технологија“, уз њега често постоје појмови који га уже
одређују и специфицирају, као што су: информациона, информатичка, компјутерска,
комуникациона, итд.
Информациона технологија
представља скуп различитих технологија, метода, алата и
услуга који су у функцији стварања, преноса, испоруке, чувања и складиштења
информација. Она обухвата програмске језике, знакове, кодирање информација, софтвер,
међусобно повезивање отворених система, рачунарску графику, терминалску опрему,
умрежавање, микропроцесорске системе, периферијску опрему, уређаје за складиштење
података, уређаје за међусобно повезивање, интерфејс итд. као и њихово коришћење и
припрему.
7
