UVOD: KAKO DEFINISATI KIBERFEMINIZAM
1 2
O
sim
š
to je politi
č
ka i
fi
lozofska,
č
ovek 21. veka je postao i tehnolo
š
ka
ž
ivotinja. Od protofeministkinja (Milojevi
ć
2011, 27) do kiberfeminizma,
celokupna feministi
č
ka teorija i praksa bila je zasnovana na pronala
ž
enju
najboljih strategija pomo
ć
u kojih
ć
e se
ž
ene izboriti za bolji polo
ž
aj u dru
š
tvu
nasuprot dualisti
č
koj, hijerarhijskoj, patrijahalnoj podeli sveta, koja ih je
stavljala u podre
đ
eni polo
ž
aj „drugog”. Ipak, od rasprave zapo
č
ete u 16. veku
„Da li su
ž
ene ljudi?” (Bok 2005) do uticaja koje savremena tehnologija ima
1 E-mail: [email protected]
2 Autorka je doktorandkinja na Univerzitetu u Novom Sadu.
17: (2013) 183-208
UDK
305-055.2:004.738.12
141.72:[004.738.5:316.472.4(497.11)
305-055.2:[316.774:004.738.12(497.11)
Originalni nau
č
ni rad (ONR)
STRATEGIJE KIBERFEMINIZMA: FEMINIZAM NA
DRU
Š
TVENIM MRE
Ž
AMA U SRBIJI
2
APSTRAKT
Od industrijske revolucije do danas tehnolo
š
ki razvoj uti
č
e na op
š
ti dru
š
tveni razvoj, uslove
ž
ivota,
kao i na dru
š
tvene teorije i prakse. Od zna
č
ajnih farmaceutskih otkri
ć
a, do pojave novih sredstava
komunikacije i transporta, tehnolo
š
ka dostignu
ć
a menjala su na
č
ine mi
š
ljenja i delovanja,
poslovne, prijateljske, pa i seksualne odnose. Nove tehnologije, posebno pojava interneta, a zatim i
dru
š
tvenih mre
ž
a kao
š
to su Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter), imale su dramati
č
an uticaj i na
prakse feminizma. Rad se bavi vezom izme
đ
u feminizma i savremenih tehnologija, de
fi
nisanjem
teorijskog okvira i praksom kiberfeminizma (cyberfeminism) i njegovim uticajem na savremenu
feministi
č
ku praksu i teoriju. Dat je i kratak osvrt na kiberfeministi
č
ke prakse u Srbiji, posebno one
koje doprinose
š
irenju feministi
č
kih ideja.
Klju
č
ne re
č
i:
feminizam, kiborg, kiberfeminizam, dru
š
tvene mre
ž
e
Zorana Antonijevi
ć
1
Univerzitet u Novom Sadu
2
Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne
studije i istra
ž
ivanja – ACIMSI, Centar za rodne studije
vol. 17: 2013
184
na na
š
svakodnevni
ž
ivot, pro
š
lo je nekoliko stotina godina. Da li su tokom
borbe za priznavanje sopstvenog razuma,
ž
ene izgubile telo i kro
č
ile u svet
ma
š
ina, gde pol i rod vi
š
e ne zna
č
e ni
š
ta? Danas su produkcija i reprodukcija,
komunikacija i interakcija, odnosno ve
ć
ina na
š
ih realnih kontakata
i aktivnosti omogu
ć
eni i/ili posredovani ma
š
inama. Ima li u takvom
svetu mesta za feminizam kao dru
š
tveni pokret, teoriju i praksu koja te
ž
i
egalitarnom dru
š
tvu, bez hijerarhije me
đ
u polovima, rodnih re
ž
ima i odnosa
mo
ć
i, bez diskriminacije i opresije? Feministkinje koje deluju unutar pokreta
de
fi
nisanog kao kiberfeminizam na ovo pitanje daju pozitivan odgovor. One
smatraju da je spajanje tehnologije i feministi
č
kih ideja i praksi o
č
ekivan
proces s obzirom na uticaj novih tehnologija na na
š
svakodnevni
ž
ivot.
Sam izraz kiberfeminizam (
sajberfeminizam – cyberfeminism
)
3
nastao
je spontano i istovremeno od strane vi
š
e teoreti
č
arki feminizma, pod
uticajem teksta Done Haravej (Donna Haraway) „Manifest kiborga” („A
Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late
Twentieth Century”) koji je prvi put objavljen 1984. godine (Lykee 2010).
Kiberfeminizam mo
ž
emo da de
fi
ni
š
emo ne samo kao teoriju koja preispituje
odnos
ž
ena i tehnologije iz razli
č
itih uglova feministi
č
kih teorija, ve
ć
i kao
delovanje
ž
ena na mre
ž
i (
on the net
) kao aktivistkinja, umetnica, spisateljica i/
ili hakerki. Drugim re
č
ima, kiberfeminizam ozna
č
ava feministi
č
ku praksu u
virtuelnom kiber prostoru, posebno na internetu (Wolmark 2003, 224). Jedna
od grupa koje se smatraju rodona
č
elnicama kiberfeminizma OBN (
Old Boys
Network
) smatrala je da kiberfeminizam ima ve
ć
i kapacitet od bilo kog drugog
feministi
č
kog pokreta, teorije i prakse da bude otvoren za utopijsko vi
đ
enje
sveta i njegovo politi
č
ko menjanje. Po
š
to je feminizam dru
š
tveni pokret/teorija/
praksa koja se bavi pravima „
ž
ena da same odrede svoje mesto u dru
š
tvu zarad
razvoja sopstvene li
č
nosti, a time, i na tome se uvek iznova inisistiralo, i zarad
pospe
š
ivanja op
š
teg dobra” (Bok 2006, 139),
odre
đ
ivanje mesta
ž
ena u novom
kiber-svetu je sasvim o
č
ekivano. Druga rodona
č
elnica pokreta je australijska
umetni
č
ka grupa VNS Matrix. Njihov
Manifest kiberfeminizma za 21. vek
bio
je reakcija na tehnofobi
č
nost
ž
enskog pokreta i teorije, pre svega, spiritualnog
ekofeminizma, ali i drugih radikalnih feministi
č
kih pokreta
č
ije su zahteve
3 Autorka se opredelila za izraz
kiberfeminizam
, koji, iako je u upotrebi,
nije toliko
č
est kao izraz
sajberfeminizam
. U samom tekstu, izraz
kiberfeminizam
ima isto zna
č
enje kao izraz
sajberfeminizam
.
vol. 17: 2013
186
da na ironi
č
an i humoristi
č
an na
č
in te ideje promovi
š
e. Lik glumca Rajana
Goslinga nije slu
č
ajno odabran: njegov obo
ž
avatelj Daglas Rajnhart (Douglas
Reinhardt) pokrenuo je blog Fuck Yeah! Ryan Gosling uz obrazlo
ž
enje da je
to blog o „najzgodnijem, najspremnijem, najkul dasi posle mene – Orsona
Velsa”. Svaka fotogra
fi
ja Rajana Goslinga po
č
injala je obra
ć
anjem „Hej,
devojko” (u tonu u kakvom momci na ulici dobacuju devojkama seksisti
č
ke
i druge komentare) i sadr
ž
avala ma
č
o izjave sa jasnim seksualnim aluzijama
(Fuck Yeah! Ryan Gosling Blog).
Slika br. 1:
„Hej, devojko, isporu
č
ujem stvari u roku od 30 minuta ili kra
ć
e.
Zadovoljstvo zagarantovano.”
(Izvor: Fuck Yeah! Ryan Gosling Blog)
Autorka bloga Feminista Rajan Gosling imala je ideju da se poigra sa
Rajnhartovim ma
č
isti
č
kim stavovima pa je izjave na fotogra
fi
jama glumca
koristila da promovi
š
e feminizam i njegove ideje na zabavan, nezahtevan
na
č
in. Ovu svoju aktivnost shvatala je kao terapeutsku i relaksiraju
ć
u i za sebe
samu, bez namere da bilo
š
ta doka
ž
e, niti da polemi
š
e, ve
ć
samo da se zabavlja:
„Ja provodim 90% mog dana zaronjena u akademskim mislima, ova stranica je
istovremeno moja zabava i moj odu
š
ak. Tako
đ
e, na neki na
č
in ja ovde ismevam
187
i na
č
in na koji komunicira akademska zajednica, mi nekim ljudima zvu
č
imo
kao vanzemaljci, a kao
š
upci ostalima” (Feminist Ryan Gosling Blog).
Slika br. 2:
„Hej, devojko. Ovo je bila te
š
ka nedelja, ho
ć
e
š
li da ostane
š
no
ć
as da
trljamo stomake jedno drugom i razgovaramo o Deridinoj politici polne razlike?”
(Izvor: Feminist Ryan Gosling Blog)
KOLIKO SU NOVE TEHNOLOGIJE DOBRE ZA
Ž
ENE?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan ni jednozna
č
an, ve
ć
je podlo
ž
an razli
č
itim
tuma
č
enjima u zavisnosti od konteksta.
Č
injenica je da su nove tehnologije
omogu
ć
ile
ž
enama da preuzmu kontrolu nad sopstvenom seksualno
šć
u, da
lak
š
e i br
ž
e obavljaju razli
č
ite poslova, te da iskoriste svoje pune potencijale.
Stoga su mnoge feministkinje videle kiber-svet kao svet mogu
ć
nosti, u kome
vi
š
e ne
ć
e biti starih podela (Haraway 1991) – rasa, klasa, nacija, religija, bra
č
ni
status ostali su u pro
š
losti. U novom, virtuelnom svetu, ove podele i hijerarhije
nemaju zna
č
aja – kiberprostor predstavlja novu obe
ć
anu zemlju za sve one koji
Zorana Antonijevi
ć
:
Strategije kiberfeminizma: feminizam na dru
š
tvenim mre
ž
ama u Srbiji
189
„Kiborg je bi
ć
e post-rodnog sveta... ono nije optere
ć
eno/ograni
č
eno telesno
šć
u,
ne sanja o dru
š
tvu koje je zasnovano na modelu nuklearne porodice, ne
ć
e
prepoznati Raj,
č
ak i ako u njega u
đ
e, nije nastalo iz blata i ne sanja o povratku
u pra
š
inu” (Haraway 1991, 151).
U konstruktu kiborga razlika izme
đ
u telesnog i netelesnog postaje suvi
š
na.
Zna
č
i, ako smo svi kiborzi, simbioze biolo
š
kog tela i ma
š
ine, onda vi
š
e ne
ž
ivimo u svetu podela, ve
ć
svetu u kojem vlada informati
č
ka umre
ž
enost
(Haraway 1991; Lykee 2010). Biologija vi
š
e nije
ž
enska sudbina, ona vi
š
e
nije samo materica i jajnik,
ž
enka (Bovoar 1982, 29), jer telo
ž
ene i njena
podre
đ
ena istorijska uloga „drugog” zbog speci
fič
ne reproduktivne uloge
u informati
č
kom dru
š
tvu su izmenjeni.
Ž
ena nikad nije bila sama po sebi
subjekt: ni
fi
lozofski, ni kulturni, ni politi
č
ki, ona je uvek bila „drugo” koje se
vidi kao kopija, „drugo” u odnosu na „subjekt”, odnosno dogovorenu normu –
mu
š
karca. Kiborg menja
ž
ensko iskustvo na kraju 20. i po
č
etkom 21. veka, on
ga zapravo potire i
č
ini rodno neutralnim, jer u svetu gde organizam i ma
š
ina
postaju jedno,
ž
ensko iskustvo vi
š
e ne mo
ž
e biti isto (Kuni 1998; Lykee 2010).
Speci
fič
nost
ž
enskog iskustva kao
š
to su trudno
ć
a i ra
đ
anje, potpuno je
rede
fi
nisana novim tehnologijama. Za prethodnu generaciju feministkinja
pitanje ra
đ
anja bilo je pitanje izbora
ž
ene s kim, kada i koliko dece
ž
eli ili
ne
ž
eli da ima, za kiberfeministkinje to nije dilema: zahvaljuju
ć
i novim
tehnologijama
ž
ena vi
š
e uop
š
te ne mora da ra
đ
a. Tehnologija omogu
ć
ava da
fetusi nastaju van materice, da decu ra
đ
aju majke surogati ili u budu
ć
nosti
č
ak
trudni mu
š
karci. Time je
ž
ensko telo oslobo
đ
eno reprodukcije i ona mo
ž
e da
postane kiborg (Braidotti 2002, 232).
Na samom po
č
etku ustanovljavanja kiberfeminizma kao pokreta, mnoge
kiberfeministkinje su verovale da nove tehnologije otvaraju put za oslobo
đ
enje
ž
ena od mu
š
ke dominacije ka egalitarnijem dru
š
tvu. Smatrale su da je svet
koji po
č
iva na dihotomijama u kiber-prostoru neodr
ž
iv. U tom smislu, kiborg
je upravo ono
š
to uspe
š
no bri
š
e i prelazi granice identiteta. Stvorena je nova
kiber-utopija koja pru
ž
a nove mogu
ć
nosti umre
ž
avanja i rede
fi
nisanja ne
samo tela, ve
ć
i seksualnosti, reprodukcije, dru
š
tva, identiteta (Lykee 2010).
Dihotomije de
fi
nisane u realnom svetu dobile su nova zna
č
enja u kiber-
prostoru.
Umesto izbora izme
đ
u privatnog i javnog, Haravej predla
ž
e kiborg
Zorana Antonijevi
ć
:
Strategije kiberfeminizma: feminizam na dru
š
tvenim mre
ž
ama u Srbiji
