UNIVERZITET “UNION“
„Nikola Tesla“
BEOGRAD
Poslovni i Pravni fakultet
Diplomski rad
Strategija razvoja informatičkog društva
u Republici Srbiji
Profesor: Student:
Prof. dr Dragan Ćosić
Beograd, 2017. godina.
2
Predmetni profesor – Mentor:
Prof. dr Dragan Ćosić
Članovi komisije:
Prof. dr
Prof. dr
Datum polaganja:
______________
Ocena:
_____
2
Uvod
U uslovima stalnih i ubrzanih tehnoloških promena, stečeno obrazovanje postaje
nedovoljno za jedan prosečan radni i ljudski vek, jer za nekoliko godina već postaje zastarelo.
Neophodnost snalaženja kako svakog pojedinca tako i društvenih zajednica postaje
očigledna. Permanentno obrazovanje realizovano kroz koncept doživotnog učenja (engl. lifelong
learning) i potpomognuto konceptom učenja na daljinu (engl. distance learning), jedan je od
vidova promena u sferi obrazovanja koje donosi informaciona revolucija. Slične promene
uočavaju se u gotovo svim ostalim segmentima ljudskog života i rada.
Da bi se promene u društvu usmeravale, odnosno da bi bilo moguće kreiranje naučno
zasnovanih strategija razvoja, neophodno je njihovo kontinuirano praćenje i merenje.
Ovi postupci zahtevaju nalaženje adekvatnih metoda i modela kojima bi se razrešila
složenost zadatka kakav predstavlja kvantitativno izražavanje i ocenjivanje složenih društvenih
pojava.
Informaciono društvo podrazumeva oblik društva u kome optimalno korišćenje novih IKT
postaje pokretač promena uobičajenih formi svih društvenih aktivnosti. Ovaj višeslojni fenomen,
u kome se mogu sagledati ekonomski, tehnološki, politički, socijalni i kulturni aspekti,
podrazumeva uspostavljanje ekonomije bazirane na znanju i poštovanje demokratskih vrednosti i
principa.
Razvoj modernog oblika društva kakvo je informaciono društvo zahteva mnoštvo
aktivnosti, uglavnom usmerenih na uvođenje i prilagođavanje mnogobrojnim promenama.
Kompleksan proces uvođenja neophodnih promena u sfere zakonodavstva, vlade i uprave,
infrastrukture, ekonomije, obrazovanja, bankarstva, zdravstva koje obezbeđuju neophodno
okruženje za razvoj informacionog društva, naziva se tranzicija ka informacionom društvu. Ona
predstavlja jednu globalnu društvenu pojavu i dešava se istovremeno u svim zemljama sveta,
kako u visoko razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Za uspešnu tranziciju ka informacionom
društvu neophodna je koordinacija i usklađenost na nivou cele svetske zajednice, a takođe i
unutar svake pojedinačne države. Zbog toga ovaj proces mora biti upravljan sa najvišeg nivoa, od
strane vlada tj. njihovih odgovornih resornih ministarstava, ali u njemu treba da učestvuju i sve
pokretačke snage jednog društva
1
.
Razvoj informacionog društva sastavni je deo procesa celokupnog globalnog razvoja
svetske zajednice. Zbog toga se u svim odlukama koje donose svetski lideri uočavaju zajednički
interesi, usaglašavanje, uz koordinaciju aktivnosti, međusobnu pomoć i saradnju. Ovladava trend
strateškog upravljanja razvojem svetske zajednice, u kome je jedan od prioriteta organizovana
pomoć slabije razvijenim zemljama i siromašnim regionima u stvaranju prvih obrisa
informacionog društva i njegovom širenju.
Evropski model razvoja informacionog društva prvi put je lansiran na Lisabonskom samitu
Evropske Unije (EU). Model podrazumeva top-down strategiju razvoja. Ona se realizuje kroz
upravljanje razvojem informacionog društva preko vodećih inicijativa tj. dokumenata koje
periodično formulišu najviša tela EU.
1
Savić, N., & Marković, A. (2008b). Methodologies for measuring the information society development.
Proceedings of the International Multiconference on Society, Cybernetics and Informatics - SOIC 2008, USA, Vol 3,
238-241.
2
Vodeće inicijative za razvoj informacionog društva u Evropi su:
- Lisabonska strategija,
- Inicijativa eEvropa,
- Inicijativa eEvropa+,
- Inicijativa eSEE,
- Nacionalne strategije informacionog društva.
Svaka zemlja koja se opredeli za evropski model razvoja informacionog društva poštuje
odluke, prioritete i standarde koji su sadržani u ovim važnim strateškim dokumentima.
Razvoj unutar konkretne zemlje usmerava se preko Nacionalne strategije za razvoj
informacionog društva, koju, kao najviši državni strateški dokument, usvajaju vlade zemalja
članica, zemalja kandidata i svih onih zemalja koje su opredeljene za evropski put razvoja.
Akcionim planovima Nacionalnih strategija preciziraju se prioriteti, ciljevi i rokovi za
njihovu realizaciju.
Srbija je zemlja u razvoju koja pretenduje na članstvo u EU i ozbiljno se priprema za to, pre
svega uvođenjem evropskih standarda u sve oblasti društvenog života. Značajan segment državne
strategije razvoja je takozvana e-strategija kojom se jasno definišu svi procesi vezani za tranziciju
ka informacionom društvu. U ovom domenu, Srbija je izabrala evropski model razvoja
informacionog društva, koji se oslanja na top-down upravljanje razvojem. U okviru Pakta za
stabilnost jugoistočne Evrope, Srbija je potpisala međunarodni dokument eSEE Agenda for the
Development of the Information Society kojim se obavezala da implementira evropski model i
standarde u procesu razvoja informacionog društva Srbije
2
. Tako se uvrstila među zemlje
jugoistočne Evrope koje učestvuju u regionalnoj saradnji i kooperaciji u procesu tranzicije ka
informacionom društvu.
Za uspešan razvoj informacionog društva jedan od važnih preduslova je svakako postizanje
nacionalnog konsenzusa oko glavnih pravaca razvoja i strateških prioriteta
3
.
Takođe je važno uključiti u kontinuiranu saradnju što širi front različitih sektora društva
koji su od značaja za realizaciju ovog procesa, sa zajedničkim ciljem stvaranja održivog
informacionog društva.
2
eSEE Secretariat. (2002 ). eSEE Agenda for the development of the information society. Brussels.
3
Savić, N. (2007). Directions of the development of information society in Serbia. Proceedings of the International
Multi-conference on Society, Cybernetics and Informatics (Social and Organizational Informatics and Cybernetics -
SOIC 2007), USA, Vol 2, 335-339.
2
Termin informaciono društvo opisuje društvo i ekonomiju koji omogućavaju optimalno
korišćenje različitih oblika IKT. To podrazumeva očekivanje da u jednom informacionom
društvu ljudi s lakoćom koriste nove oblike elektronskih komunikacija u svim prilikama: na
radnom mestu, u obrazovnoj ustanovi, u kući, u radno i u slobodno vreme, uživajući pri tom
maksimalnu korist od te upotrebe.
Mada ne postoji jedna opšte prihvaćena definicija pojma informacionog društva, danas se u
literaturi može naći mnoštvo definicija ovog pojma koje potiču od raznih autora.
Informaciono društvo se može definisati kao društvo u kome kreiranje, distribucija i
manipulacija informacijama predstavlja značajan deo svih ekonomskih, društvenih i kulturnih
aktivnosti
5
.
Irska Komisija za informaciono društvo pod terminom informaciono društvo podrazumeva
povećani uticaj IKT u savremenom društvu
6
.
Prema Bannister i Remenyi, informaciono društvo je ono društvo u kome upotreba IKT ima
važnu ulogu u kreiranju ambijenta u kome ljudi žive, rade, odmaraju se, značajno utičući na
mnogobrojne životne aspekte. U informacionom društvu fokus se pomera na inovativnu
produkciju i konzumiranje informacija u cilju poboljšanja kvaliteta života pojedinaca.
Rai i Lal (2000.) navode da je informaciono društvo ono društvo u kome se informacije
intenzivno koriste kao aspekt ekonomskog, društvenog, kulturnog i političkog života
7
.
Informaciono društvo proističe iz dva povezana oblika razvoja: prvog, dugoročnog
ekonomskog razvoja i drugog, tehnološkog razvoja. U dugoročnom ekonomskom razvoju izvor
ekonomske snage se menja, prelazeći iz primarnog sektora (poljoprivrede, šumarstva, rudarstva)
najpre u rastući sekundarni sektor (zanatstvo i industrija), a zatim iz njega u tercijarni sektor
(sektor usluga) koji se ubrzano širi i postaje značajan činilac bruto domaćeg proizvoda
8
.
Manuel Castels (1996.) svoju teoriju o informacionom društvu prvi put prezentuje u delu
Rađanje mrežnog društva, prvom tomu trilogije Informaciono doba: ekonomija, društvo i
kultura
9
.
Prema njemu, mi bez sumnje živimo u vremenu rasta informacionog društva, sa svim
njegovim raznovrsnim značenjima i implikacijama. Kao osnovu tog društva Castels označava
proces informatizacije. Informatizacija po njemu predstavlja pojavu da danas sve ljudske
aktivnosti u društvu počivaju na informacionim tehnologijama, fokusirane su na obradu
informacija i odvijaju se globalno, uz podršku informacionih mreža
10
.
Informaciono društvo se često povezuje sa Silikonskom dolinom i uspešnim azijskim
ekonomijama kao što je primer Singapura, čime se ističe njegov očigledan ekonomski i
tehnološki aspekt. Međutim, informaciono društvo pored toga podrazumeva i različite oblike
strukturnih transformacija koje vode u pravcu informatizacije društva.
5
http://en.wikipedia.org/wiki/Information_society
6
Bannister, F., & Remenyi, D. (2003). The societal value of ICT: First steps towards an valuation framework.
Electronic Journal of Information Systems Evaluation, 6 (2), 197-206. ©Academic Conferences Ltd.
7
Rai, L.P., & Lal, K. (2000). Indicators of the information revolution. Technology in Society, 22 (2), 221-235.
8
UNESCO. (1998). World information report 1997/98. Paris: UNESCO Publishing. Preuzeto sa
http://unesdoc.unesco.org/images/0010/001062/106215e.pdf
9
Castels, M. (1996). The rise of the network society, The information age: economy, society and culture. Vol. I.
Cambridge, MA; Oxford, UK: Blackwell.
10
Castels, M. (1997). The power of identity, The information age: economy, society and culture Vol. II. Cambridge,
MA; Oxford, UK: Blackwell.
