Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment ,,Konstantin Veliki"
Poslovna informatika – Struktura hardvera
računarskog sistema
Seminarski rad
Profesor: Student:
Niš, Decembar, 2016.
SADRŽAJ
1. Računarski hardver........................................................................................3
2. Organizacija računara....................................................................................4
2.1. Centralni procesor...............................................................................5
3. Uređaji računara............................................................................................8
3.1. Matična ploča i memorije....................................................................8
3.2. Grafički adapteri i monitori................................................................13
4. Rok podataka u računaru.............................................................................16
4.1. Hard disk............................................................................................16
4.2. CD-ROM, CD-R i CD-RW.....................................................................17
Literatura.....................................................................................................18
sekvencijalno (jedna po jedna) učitavaju u centralni procesor gde se izvršavaju. Te
instrukcije govore procesoru koje operacije treba da izvrši i nad kojim podacima (koji
se takođe nalaze u operativnoj memoriji). Nakon obavljene operacije, procesor smešta
rezultate obrade nazad u operativnu memoriju. Kako postoji intenzivna komunikacija
između memorije i procesora, to operativna memorija treba da se realizuje tako da ima
što veću brzinu pristupa.
Kako je operativna memorija brza, skupa i ograničenog kapaciteta, pogodno je da se
svi podaci i programi sa kojima računar ne radi, skladište u eksternim memorijama
koje su sporije ali znatno većeg kapaciteta od operativne memorije.
Rezultati obrade prikazuju se korisniku pomoću izlaznih uređaja.
2 Organizacija racunara
Da bi se računarski sistem uspešno koristio on mora da ima mogućnost da komunicira
sa korisnikom. Ovo omogućavaju ulazno-izlazni uređaji koji vrše unos podataka u
računar i prikaz rezultata obrade.
U računaru podaci koji se obrađuju predstavljeni su u binarno-kodiranom formatu.
Periferne jedinice prikazuju rezultate obrade podacima razumljivim korisniku. Zbog
toga, ulazno-izlazni uređaji moraju da vrše kodiranje i dekodiranje podataka.
Ulazno-izlazne uređaje čine periferne jedinice i ulazno-izlazni kontroleri i interfejsi.
Ulazno-izlazni kontroleri upravljaju prenosom podataka između centralne jedinice i
perifernih uređaja.
Ulazno-izlazni interfejsi su skupovi elektronskih komponenti koje omogućavaju
povezivanje perifernih uređaja na računar.
Ulazno-izlazni kontroleri i ulazno-izlazni interfejsi su povezani ulazno-izlaznom
magistralom.
U/I
interfejsi mogu biti standardni ako se radi o standardnim priključcima, i u tom
slučaju oni su ugrađeni u računar. Ako se radi o nestandardnim priključcima onda oni
nisu ugrađeni u računar nego se izrađuju na posebnim štampanim pločama.
Standardni interfejsi mogu biti serijski i paralelni.
Serijski interfejsi
prenose podatke
bit po bit (serijski). Najpoznatiji serijski interfejs je RS-232.
Paralelni interfejsi prenose podatke paralelno i omogućavaju znatno veću brzinu
prenosa od serijskih.
2.1 Centralni procesor
Procesor treba da izvršava instrukcije koje se nalaze uskladištene u operativnoj
memoriji računara.
Procesor treba prvo da zna gde se u memoriji nalazi instrukcija koju treba da izvrši,
zatim, treba tu instrukciju da prenese u procesor i da izvrši onu operaciju koja je tom
instrukcijom specificirana. Sam proces izvršavanja instrukcije sastoji se iz više
delova. Generalno faze izvršenja instrukcije su:
1.
učitavanje instrukcije
,
2.
dekodovanje instrukcije
,
3.
određivanje adresa operanada
,
4.
izvršavanje specificirane operacije nad operandima
i
5.
smeštanje rezultata
.
Centralni procesor se sastoji od aritmetičko-logičke jedinice, upravljačke jedinice i
brzih procesorskih registra.
Procesor treba da ima mogućnost da lokalno uskladišti izvesnu količinu podataka i za
tu svrhu se koriste brzi procesorski registri. Procesorski registri su, po definiciju,
ćelije koje služe za skladištenje jedne memorijske reči, mada dužina procesorskog
registra može biti i različita od dužine memorijske reči u zavisnosti od organizacije
procesora.
Procesorski registri služe za interno uskladištenje podataka u samom procesoru. U
njima se skladište podaci sa kojima procesor treba da obavi aritmetičke i logičke
operacije. Uglavnom, mogu se podeliti na adresabilne i interne registre. Adresabilni
registri su dostupni programeru. Oni imaju svoju adresu i programer može da upisuje
podatke i da čita podatke iz njih. Interni registri su "nevidljivi" za programera i njihov
sadržaj se inicijalizuje automatski u toku rada procesora.
Aritmetičko-logičke operacije obavlja arutmetičko-logička jedinica. Ona uzima
podatke iz procesorskih registra obavlja operacije i rezultate smešta nazad u registre.
Upravljačka jedinica upravlja svim delovima računara i koordinira njihov rad.
