1
SADRŽAJ:
Uvod ………………………………………………………………………………………. 3
1. Srpska kuhinja .......................................................................................................... 4
2. Šumadija …………………………………………………………………………... 5
3. Tradicionalni šumadijski obrok …………………………………………………… 6
3.1.
Doručak
……………………………………………………………………………
6
3.2.
Ručak
………………………………………………………………………………
7
3.3.
Poslastice
………………………………………………………………………….
9
3.4.
Pića
………………………………………………………………………………..
10
4. Zaboravljena jela …………………………………………………………………..
11
5. Voća ……………………………………………………………………………….
11
Zaključak ………………………………………………………………………………….
12
Literatura …………………………………………………………………………………..
13
2
UVOD
Srpska gastronomija se formirala pod uticajem turske, mađarske, bugarske i delom orijentalne
gastronomije. Odlikuje se pikantnim, ljutim jelima sa paprikom i biberom. Jela srpske kuhinje
dosta su raznovrsna.
Šumadija je uvek važila za centar Srbije, i to kako državotvorno, tako i kulturno i geografski.
Šumadija je u prošlosti često bila utočište za mnoge naše sunarodnike koji su živeli daleko od
geografskog centra Srbije i manje je bila podložna uticajima sa strane, tako da se i za njenu
kuhinju može reći da je najautentičnije srpska.
Zahvaljujući čistom vazduhu, lekovitoj vodi, divnim parkovima i mnogobrojnim kulturno-
istorijskim spomenicima i blizini istorijskog Oplenca, Aranđelovac privlači veliki broj
posetilaca, a turizam je ovde počeo da se razvija još pre dva veka
4
2. ŠUMADIJA
Šumadija je uvek važila za centar Srbije, i to kako državotvorno, tako i kulturno i geografski.
Šumadija je u prošlosti često bila utočište za mnoge naše sunarodnike koji su živeli daleko od
geografskog centra Srbije i manje je bila podložna uticajima sa strane, tako da se i za njenu
kuhinju može reći da je najautentičnije srpska.
Zahvaljujući čistom vazduhu, lekovitoj vodi, divnim parkovima i mnogobrojnim kulturno-
istorijskim spomenicima i blizini istorijskog Oplenca, Aranđelovac privlači veliki broj
posetilaca, a turizam je ovde počeo da se razvija još pre dva veka.
U građanskim domovima Aranđelovčana još se prepoznaje napor, iz pređašnjih vremena, da se
pomalo oponašaju kraljevske navike i u ishrani, pa se tako iz požutelih svezaka aranđelovačkih
domaćica može videti da su se ovde još u prošlom veku spremale čorbe od zelenog graška i
sočiva, jeo garnirani mozak i bubrezi, a sladilo se tortama sa bogatim filovima i šnenoklama.
Uz prirodne lepote, vinograde i drevne hrastove šume, područje opštine Topola predstavlja
jedinstvenu celinu očuvane i vredne prirodno-istorijske baštine. Vino i grožđe uspešno se gaje u
ovom kraju od davnina, i prema zapisima, još za vreme kneza Miloša vinogradi su tako dobro
rađali da ljudi nisu znali gde da smeste toliko grožđa. Jedno selo u blizini Oplenca zove se po
vinovoj lozi Vinča, i to još od starog Rima. Vinu i rakiji posvećena je manifestacija
„Đurđevdanski dani vina i rakije“, a uz berbu grožđa održavaju se velike priredbe „Oplenačka
berba“ i „Sabor narodnog stvaralaštva“. Narod je ova dva događaja nazvao jedinstvenim i
tradicionalnim imenom „Vašar u Topoli“.
Pored klasičnih šumadijskih specijaliteta, kao što su podvarak i proja, žitelji Batočine dosta
koriste dulek ili bundevu u ishrani i od nje prave puding i kolače. Zanimljivi specijaliteti su i
knedle od koprive i crveni pilav sa dimljenim ribama saragama i sarmice od svinjskih iznutrica.
Za gastronomiju Kragujevca može se reći da je tipično srpska, da su najomiljenija pečena mesa i
kuvani kupus, da se u gibanicama obilno koriste sir i kajmak, da kuvani pasulj bar jednom
nedeljno dođe na trpezu. Seoski turizam u Kniću i okolnim selima razvija se već 30 godina, i svi
posetioci koji dođu žele da probaju specijalitete ovog kraja, kao što su prebranac sa slaninom i
svadbarski kupus, paprike pržene na kajmaku ili punjene krompirom i, naravno, jagnjeće i
praseće pečenje. Od gastronomskih manifestacija ovde se održava „Gulašijada“ u Čestinu i
„Pasuljijada“ u selu Leskovac. Jagodinski ugostitelji zaista odlično spremaju specijalitete sa
