1
САДРЖАЈ:
УВОД.....................................................................................................................2
1.
ХИЈЕРАРХИЈСКИ МОДЕЛ……………………………………...………..3
2.
МРЕЖНИ МОДЕЛ…………………………………………………..……..5
3.
РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ……………………………………………….........6
4.
ОБЈЕКТНИ МОДЕЛ…………………………………………….………..10
ЗАКЉУЧАК……………………………………………………………………...12
ЛИТЕРАТУРА…………………………………………………………………...13
2
УВОД
Модели су човеково средство поједностављивања проблема и његово посматрање
само са становишта битних за циљеве анализе. Човек, обдарен способностима апстрактног
начина размишљања, ствара једна апстрактни модел реалног света.
Моделовање се ради паралелно са анализом потреба. Како се информације
прикупљају, објекти се индентификују, додељују им се имена користећи термине блиске
крајњим корисницима.
За моделовање структуре података користе се разне технике. Поједини модели се
лакше користе за неке типове система управљања базама података у односу на друге
моделе. Модели чине основу за осмишљавање , дефинисање и имплементацију базе
података.
У наставку семинарског рада објаснићу основне моделе система управљања базама
података, а то су хијерархијски (чине га подаци сложени у хијерархијску структуру),
мрежни (може се представити усмереним графом у којем су чворишта подаци,а лукови
међу чвориштима дефинишу везе међу подацима), релациони (заснован на појму
математичке релације, одаци и везе међу подацима се приказују преко
дводимензионалних табела) и објектни модел (базира се на концепту објекта који
предтављају скуп података и операција које се на њима могу извршавати).
4
У овом моделу, релације су такве да један наследник може имати само једног
родитеља, али родитељ може имати више наследника. Родитељи и наследници су
повезани везама које се називају показивачи (у физичкој реализацији то је адреса у
меморији где се слог налази).Родтељ има листу показивача за сваког наследника.
Хијерархијски модел је добро уређена структура, која подсећа на хијерахијску структуру у
нпр.држави, војсци или некој великој организацији.
2
Правило родитељ- наследник омогућава приступ подацима. Да би де дошло до
табеле на нижем нивоу, креће се од корена и иде се према доле кроз стабло доке се не дође
до циља. Очигледан проблем се види у томе што корисник мора да зна како је стабло
организовано да би могао да пронађе било шта.
Ко што видимо, хијерархијски модел има и својих недостатака. Поред наведеног,
не може се додати слог у табелу наследника док се не укључи у родитељску табелу. Овај
одел је способан да ради само са једноструким стаблима, али не може да се носи са
повезивањем огранака или стварањем вишеструких веза. Због тога се ствара редуданса
(вишеструко појављивање) података и могућност нетачног ажурирања. Као примр можемо
узети организацију неког факултета који има катедре, професоре, студенте итд. Веома се
лако може представити да на једној катедтри ради више професора, али се не може
представити да један професор ради на више катедри.. Да би се ово догодило мора
постојати појављивање истог професора на обе катедре што може довест идо нетачности
ажурирања података, јер може постијати могућност да информације буду различите у два
записа што доводи до конфузије.
Хијерархијски модел се више не користи као основа за тренутне комерцијалне
системе, али још увек постоји много наслеђених система базираних на овом моделу. Због
свих недостатака који постоје у овом моделу, развијен је мрежни модел.
2
Веиновић М., Шимић Г., Увод у базе података, Београд, 2010, стр.48
