Tehnike štampe

AKULTET

EHNI

KIH

AUKA

NOVI SAD

GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Dr Dragoljub Novakovi

MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA IZ PREDMETA

TEHNIKE ŠTAMPE

Školska 2003/04

Ovaj materijal je sastavljen u cilju

olakšanja pripreme ispita iz predmeta

Tehnike štampe u školskoj 2003/04 godini.

On predstavlja osnovni materijal sa

predavanja a šira literatura za ispit je

literatura pod /1/ i /2/ data u popisu

literature. Osnovni sadržaj nastavne

materije obuhvata obradu osnovnih tehnika

štampe obuhva

enih izlaganjem na

predavanjima prethodne tri godine i to:

VISOKE ŠTAMPE, RAVNE ŠTAMPE,

DUBOKE ŠTAMPE, PROPUSNE ŠTAMPE I

NOVE TZV. NON IMPACT PRINTING

TEHNOLOGIJE.

Ravna štampa - sa

vrstom (postojanom) štamparskom formom –

štampaju

i i neštampaju

i elementi leže u prividno istoj ravni (prividno zna

da u mikronskoj veli

ini mogu biti ili malo izdignuti ili malo udubljeni).

Propusna štampa (šablonska štampa) - sa

vrstom (postojanom)

štamparskom formom – na štamparskoj formi razlikujemo štampaju

elemente koji su otvoreni i propuštaju boju, i neštampaju

e elemente koji su

zatvoreni i ne propuštaju boju. Štampaju

i i neštampaju

i elementi su u

prividno istoj ravni.

Digitalna štampa - sa skrivenom (latentnom) štamparskom formom –

štampa na bazi NIP tehnologija (Non Impact Printing) takozvana bezkontaktna
štampa koja je još u fazi razvoja.
Štamparske forme su razli

ite za razli

ite tehnike tj. postupke štampanja

(kvalitet, isplativost). Prvo smo imali drvene pa metalne štamparske forme,
graviranje, pokretna olovna slova, linotip i danas fotopolimerne plo

Formati podloga za štampu

Formati podloga za štampu su: A, B, C i D. Format A je osnovni format
(površina A0 je 1m²) i na osnovu njega su definisani ostali formati. B, C i D su
dopunski formati. Format B je pogodan za štampu knjiga (udžbenici se
naj

eš

e štampaju u formatu B5). Za obrasce i formulare se koristi format A4,

izveden iz formata A0. Mašine se tako

e izra

uju u više formata.

VISOKA ŠTAMPA

Visoka štampa je direktni štamparski postupak koga karakteriše štamparska
forma sa izdignutim štampaju

im i udubljenim neštampaju

im elementima. U

okviru visoke štampe izdvajaju se slede

i postupci:

knjigoštampa,

akcideni

na visoka štampa,

novinska rotaciona štampa,

štampanje beskona

nih obrazaca,

fleksografska štampa,

leterset štampa.

Otisak visoke štampe se može prepoznati po vencu boje koji se stvara usled
potiskivanja boje ka ivicama – tzv. “kve

” efekat, venac boje koji prlja

površine prilikom slaganja tabaka. Kao posledica toga boja je ble

a u sredini

nego na krajevima štampaju

eg elementa. Isto tako, na pole

ini otiska, kao

posledica direktnog pritiska štamparske forme na podlogu, se javlja reljef.
Ograni

enje kvaliteta visoke štampe je linijatura rastera koja može biti oko 60

linija/cm.
Kod visoke štampe moraju postojati

etiri osnovna elementa za odvijanje

procesa i to:

štamparska forma,

deo za pritisak,

podloga,

boja.

Štamparska forma igra vrlo bitnu ulogu. Ranije se naj

eš

e koristila olovna

štamparska forma:

monotip

– svako slovo i slovni znak se izlivao posebno. Problem koji se

javljao jeste nejedenaka visina slovnih znakova i neujedna

en otisak.

Razlog tome je što su se neka slova koristila

e, a neka re

linotip

– liveni su redovi teksta.

Osim olova štamparska forma može da se radi i od nekog drugog metala,
drveta ili plastike.
Deo za pritisak odre

uje kvalitet otiska. Ako je pritisak prevelik može do

do deformacije štamparske forme tj. otiska ako je štamparska forma
nedovoljno kvalitetna odnosno nedovoljno tvrda.
Zato važnu ulogu igra navlaka koja se nalazi na delu za pritisak. Ona može
biti:

tvrda navlaka,

srednje tvrda navlaka,

meka navlaka,

elasti

na navlaka.

Koju

emo navlaku odabrati zavisi od kvaliteta boje, materijala štamparske

forme i materijala na koji se štampa.

Boje za visoku štampu treba da su što tvr

e. Suše se oksidativnim putem

(dodaju im se sikativi – dodaci za sušenje).
Materijal za štampu je raznolik, mada je to naj

eš

e papir i karton izuzev

kod flekso štampe. On treba biti prilago

en boji, štamparskoj formi i mašini na

kojoj se štampa.
Sva ova 4 elementa moraju biti strogo uskla

ena ako želimo dobiti

kvalitetan otisak. Tako na primer ako želimo dobiti tanku finu liniju, a na
hrapavom papiru, ne možemo koristiti tvrdu boju. Stoga podloga koje se
štampa mora biti glatka, a i štamparska forma tvrda.
Isto tako tvrda boja, tvrda štamparska forma, tvrd materijal na koji se štampa
zahteva postavljanje tvr

e navlake na cilindar za pritisak da bi dobili kvalitetan

otisak, uz minimalan pritisak.
Ako radimo sa materijalom lošeg kvaliteta moramo pove

ati pritisak, što

deformisati štamparsku formu. Uz to boja se mora razrediti i njen nanos
pove

ati. Istiskivanje boje ka ivicama bi

e o

igledno (“kve

” efekat) i za

posledicu

e imati deformisanu liniju (rastersku ta

ku). Zaklju

ujemo, da ako

radimo sa lošim materijalima ne možemo raditi sa finim linijama i oblicima ve

samo sa grubljim. Za reprodukciju visoko kvalitetnog otiska neophodan je

Koristili su se specijalni cinkani klišei za prenos slike u visokoj štampi. Klišei su
se preko rasterske mrežice snimali na fotoosetljivi materijal i tako su sliku
razbili na rasterske ta

kice tj. raster. Rasterske ta

kice se postižu preko

rasterske mrežice. Što je finija struktura rastera više detalja se dobija na slici.
Kvalitet otiska zavisi od štamparske forme i od materijala za štampu. U
zavisnosti od materijala na koji

emo vršiti otiskivanje koriste se razli

ite boje i

razli

ite tvrde štamparske forme. Fino

a štamparske forme je granica kvaliteta

štampe. U visokoj štampi rasterska granica je oko 60 linija/cm.
Efekat otiska visoke štampe je

″

masno slovo

″

zbog ja

eg otiska.

Karakteristika visoke štampe je da su štampaju

i elementi štamparske forme

izdignuti, a neštampaju

i elementi udubljeni. Kod visoke štampe radi se o

direktnom kontaktu valjaka sa štamparskom formom. Treba paziti da ne do

do zaprljanja neštampaju

ih elemenata bojom. To je jako teško zbog toga što

po formi prelaze valjci koji prenose boju. Ovi valjci imaju zadatak da prenesu
boju samo na najviše izdignute elemente.
Kvalitetna priprema štamparske forme je u suštini najvažnija. Ako je dobra
priprema štamparske forme i na jeftinim mašinama mogu da se dobiju otisci
vrhunskog kvaliteta. Kada se iz pripreme preuzima štamparska forma i predaje
u proizvodnju, tj. štampu, forma mora da bude besprekorna. Ta

no treba da

znamo šta možemo da dobijemo od bilo koje štamparske forme u procesu
proizvodnje. Kod cinkanog klišea važno je znati njegove karakteristike. Cink je
vrlo krt i nakon odre

enog broja otisaka se deformiše i lako oksidiše. Plo

e od

mesinga, koji je tvrd, sa pozlatom daju visoko kvalitetan otisak. Moramo ta

znati kojim tehnologijama možemo napraviti proizvod i sa kakvim štamparskim
formama treba da radimo.
U visoku štampu spadaju: ksilotipija, metalotipija. Prve štamparske forme su
bile od drveta (ksilografija). Ksilografija – drvorez – sa drvenim štamparskim
formama. Najbolji majstor je bio Direr. Ksilos (gr

ki) zna

i drvo, a grafos –

pisati. Neštampaju

i elementi su se izrezivali rezbarenjem. Svaka štamparska

forma se morala unapred dobro pripremiti, da bi postigli vrhunski kvalitet
otiska. Drvo treba da bude tvrdo i elasti

no, preparirano sa lanenim uljima da

se boja lakše prihvata (i u boji ima lanenog ulja), da ne uti

e vlaga i suvo

vreme na podlogu. Forma može biti i metalna (bakar, cink). Metalotipija –
metalografija – metalne (gvož

e, olovo, bakar, mesing, aluminijum, cink)

forme kasnije nazvani klišei rezani su rukom ili hemijskim putem, nagrizanjem
kiselinama. Veliki umetnik i majstor metalografije bio je Rembrant.

Visoka štampa - štamparski postupci: