Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
ARHITEKTURA RAČUNARA
I OPERATIVNI SISTEMI
Tehnologija DDR memorija
Profesor: Student:
Dr. Branko Markoski
Sadržaj:
1 . Ram memorija ......................................................................................................................2
1.1.
DDR SDRAM .........................................................................................................................3
1.2. ECC DDR………………………………………………………………………………………………………………………... 4
1.3. Karakterisitka čipa…………………………………………………………………………………………………………. 5
2 . DDR2 SDRAM…………………………………………………………………………………………………………………. 6
3 . DDR3 SDRAM……………………………………………………………………………………………………………… 7-9
3.1. Karakteristike DDR3…………………………………………………………………………………………………..… 10
4 . DDR4 SDRAM…………………………………………………………………………………………………………….... 11
4.1. Prednosti………………………………………………………………………………………………………………………12
4.2. Tehničke specifikacije………………………………………………………………………………………………12-14
4.3. Šifrovanje komandi……………………………………………………………………………………………………… 14
4.4. Dizajn……………………………………………………………………………………………………………………...14-15
4.5. Pakovanje modula………………………………………………………………………………………………………. 15
2
1. RAM memorija
Memorija sa slučajnim pristupom
ili operativna memorija, označava vrstu memorije
koja je direktno adresibilna i njenom sadržaju se može pristupiti po proizvoljnoj lokaciji, a
ne samo redom (sekvencijalno, kao kod traka). RAM dozvoljava da se podaci uzimaju
direktno u nasumičnom redosledu. Drugi medijumi poput tvrdih diskova, CD-ova, DVD-
ova i magnetnih traka, kao i primitivnih tipova memorija poput doboš memorije, podaci se
zapisuju u predodređenom redu, uzastopno, zbog ograničenja mehaničkog dizajna. Zbog
toga, vreme prisutpanja datoj lokaciji varira zavisno od fizičke lokacije.
Najčešće se koristi u računarima kao primarna ili glavna memorija, mada to nije
neophodno.
Slika 1. Moderniji tip RAM memorije
Danas je RAM u obliku integrisanih kola. Striktno govoreći, moderni tipovi DRAM-a
nemaju nasumičan pristup, pošto se podaci čitaju u rafalima, iako je ime DRAM ostalo.
Ipak mnogi tipovi SRAM-a, ROM-a, OTP-a i NOR fleša i dalje imaju slučajan pristup i u
striktnom smislu.
[1]
RAM se povezuje sa nepostojanim tipom memorije (kao što su DRAM
memorijski moduli), gde se informacije gube ako nestane struje. Mnogi drugi tipovi
postojane memorije su RAM takođe, uključujući većinu ROM i jedan tip fleš memorije
zvan NOR fleš. Prvi RAM moduli na tržištu su napravljeni 1951. i prodavani su do kraja
1960-ih.
Pod terminom „RAM“ se često smatraju memorije koje gube sadržaj po prestanku
napajanja (npr. nasuprot ROM memorijama), ali to nije neophodno jer skraćenica „RAM“
jedino označava slobodu u redosledu pristupa.
3
1.1. DDR SDRAM
Sinhrona dinamička memorija sa proizvoljnim pristupom dvostruke brizine prenosa
podataka je memorija integrisanih kola koja se koristi u računarima. DDR SDRAM, koji
se takođe zove i DDR1 SDRAM, je zamenjen sa DDR2 i DDR3, od kojih nijedan nije
kompatibilan sa DDR1 SDRAM-om -što znači da DDR2 ili DDR3 memorijski moduli
neće raditi u matičnim pločama sa DDR1 SDRAM-om, i obrnuto.
Slika 2. Fizički izgled DDR
U poređenju sa (SDR - jednostruka brzina podataka) SDRAM, DDR SDRAM ima interfejs
sa većim prenosom podataka koji je moguć zbog stroge kontrole nastanka električnih
podataka i takta signala. Implementacije često moraju da koriste fazno zatvorene petlje i
samo-kalibraciju da bi dostigle potrebnu vremensku tačnost.
[1][2]
Interfejs koristi dvostruki
prenos podataka (prenos podataka i na prednjoj i na zadnjoj ivici signala takta) da bi
smanjio frekvenciju takta. Jedna od prednosti koja održava takt frekvencije nisko je to što
smanjuje zahtev signala na matičnoj ploči i tako povezuje memoriju i kontroler. Naziv
"dvostruka brzina prenosa podataka" se odnosi na činjenicu da DDR SDRAM sa
određenim taktom postiže skoro dvostruki propusni opseg u odnosu na SDR SDRAM na
toj istoj frekvenciji takta, zbog ovog dvostrukog pumpanja.
Sa podacima koji se prenose po 64 bita istovremeno, DDR daje brzinu prenosa od
(Memorijska magistrala takta) × 2 (za dvostruku brzinu prenosa) × 64 (broj prenetih
bitova) / 8 (broj bita / bajtu).
