УВОД
Данас је успех пословања повезан са пословањем на више начина културе, културе
комуникације и пословне етике компаније. Како деловати у складу са општом и
организационом културом, како комуницирају са другом страном у циљу успостављања
успешног дијалога што води разумевању и задовољавању интереса свих учесника у
процесу комуникације и како пословати у складу са моралним принципа и етичких норми
и стандарда, представља она питања са са којима се савремени привредник свакодневно
сусреће тражећи одговарајуће одговоре и решења.
Све што је у прошлости настало као резултат деловања људског рода јестекултура
човечанства. Култура није само производ људског духа, али и људско понашање у
стварању и потрошњи производа његовог рада. Култура се такође назива скуп вредности и
израза, процедуре и стандарди деловања у једном друштву или једном систему.
Овај систем се манифестује као колективно осећање, ритам, начин живота,
модалитет изражавања, понашања и деловања који је својствен пословна култура. Култура
комуникације је, у том погледу, могућа дефинишу као комуникацију усмерену на
поштовање универзални, хумани принципи (праведност, истинитост, хуманост,
поштовање другог и другачијег).
Пословна култура је заснована на организацији рада, комуникативна интеракција
на унутрашњем и спољашњем плану и моралне вредности унутар организације. Ниво
пословне културе у организацији у је у директној вези са квалитетом међуљудске
комуникације која одвија како у самој организацији тако и између организације и
сопствених пословни партнери који долазе из спољне јавности. Тако, слободно се може
рећи да без двосмерног тока размене комуникативни садржаји немају интерактивно
дејство производи пословну културу изражену у вредностима, нормама и стандарди
организације.
Термин култура се у најопштијем смислу дефинише као „све што људи јесу направљене
иза себе и света, насупрот природи каква јесте нађена, која сама од себе расте“.
С обзиром на разлику између материјалног и нематеријалног (духовног) култура
прво треба да дефинише ове појмове:
1. Материјална култура представља укупност материјалних добара која је људско
друштво створио и располаже њима у датом историјском тренутку у зависности од
степена развијености материјалних добара за различите потребе (индивидуални или
колективни).
2. Духовна култура је тоталитет нематеријална, друштвена достигнућа која
друштво има у на одређени период у зависности од степена развијености средстава за
задовољавање духовних потреба људи као што су наука, уметност, образовање и
васпитање и сл.
Култура, напредак и културна динамика
Боље разумевање феномена културе захтева боље разумевање већи број појмова
који ближе објашњавају одређене процесе културна динамика. То су појмови традиција,
напредак, културна матрица, културни фокус, културни модел, акултурација и сл.
Традиција настоји да сачува и пренесе већ створена и освојена достигнућа културе
и у том смислу представља основу и предуслов стварања нове вредности. Напредак
повећава број људских културних потреба, а стварањем нових културних вредности их
потпуније задовољава и повећава степен удобност живљења, а самим тим утиче и на
осећај среће и задовољства. Културна матрица представља усвојени систем вредности
заснован на у којој се формирају, одржавају, развијају и мењају различити друштвени
облици везе и односи (који омогућавају напредак у оквиру друштвеног живота).
Процес усвајања актуелних друштвених вредности и њихово преношење другима
се то зове социјализација.
Културна динамика заснива се на усвојеном, наслеђеном систему вредности као на
матрици културног напретка.
Културни фокус је један од елемената културне целине и подразумева процес у
коме појединац или група, под неким културни утицај, бирају неке а одбацују друге
културне особине.
Културни модел или образац подразумева делимичан систем вредности, односно
скуп културних особина и карактеристика по којима могуће је утицати на појединца или
групу, са циљем да се прихвати управо то такав културни образац вредности.
Културна реинтерпретација подразумева активан однос реципијента вредност, у
којој појединац или група може у већој или мањој мери промените примљену вредност.
Културне иновације су знак да нисмо само спремни наслеђивање вредности, али и
стварање нових вредности, произилазе из наших аутономних и креативних схватања
света.
Културални отпор или отпор значи одбијање прихватања пријема нудили културне
вредности или моделе, посебно одбацивање вредности које су наметнуте силом.
Акултурација је један од процеса културне динамике и представља стална
интеракција између различитих друштвених група и њихових култура који настају као
резултат сусрета и преплитања у исхрани, одећу, језик и сл. То се првенствено односи на
прихватање другог културе и интеграције у њу, а карактеристичан је за акултурацију
малих групишу у веће. Ова интеракција се може одвијати на просторном или на
временски план пошто ови процеси нису тренутни и одвијају се како у мањим
друштвеним групама тако и на нивоу већих друштвених група заједница. (регион, држава)
Енкултурација је и културни процес као трајан интеракција појединаца и група у
друштвеној заједници која се односи на усвајање културе родитеља, заједнице и земље у
којој смо рођени грађење друштвеног и културног идентитета.
