VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet
: Informacioni sistemi
Tema
: Teorija i razvoj informacionih sistema
Professor
Student
dr Miroslav Medenica, dipl.inž.
Goran Jovanović
Indeks: 129/2017
Beograd, 2017. godine
Sadržaj
1 UVOD U INFORMACIONE SISTEME
2
1.1 PODATAK, INFORMACIJA, RAČUNARSTVO
2
1.2 ŠTA JE SISTEM
2
1.3 ELEMENTI SISTEMA
3
1.4 KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA
4
2 ISTORIJA RAZVOJA RAČUNARA
4
2.1 ELEKTRONSKI RAČUNARI
4
3 HARDVER
6
3.1 PROCESOR
8
3.2 MEMORIJA
8
4 SOFTVER
9
4.1 SISTEMSKI SOFTVER
9
4.1.1 Operativni sistem
9
4.1.2 Programi za prevođenje
9
5
BEZBEDNOST I ZAŠTITA INFORMACIONIH RESURSA
11
5.1 SOFTVERSKI NAPADI
12
5.2 NEŽELJENI SOFTVER
12
5.3 ZAŠTITA INFORMACIONIH RESURSA
13
5.4 KONTROLA BEZBEDNOSTI
13
5.5 PREVENTIVA
14
6. KOMPONENTE I KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA
14
6.1 PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA
18
Literatura
21
2
Okruženje i granica
Kada identifikujemo sistem, definišemo njegove granice: šta je unutar granice pripada
sistemu, sve što je van granica nije deo sistema. Međutim, većina sistema ne postoji
izolovano. Postoji interakcija između sistema ili njihovih komponenti sa okolinom van
granica. Deo spoljnog sveta sa kojim postoji interakcija sistema zove se okruženje sistema.
Ulazi, procesi transformacije i izlazi
Interakcija sistema sa okolinom može biti oblika ulazi ili izlazi.
Ulazi
mogu biti oblika materijalni objekti, energija i informacije koje dolaze iz okruženja u
sistem.
Izlazi
se realizuju i šalju iz sistema nazad u okruženje. Izlaz može da bude koristan ili
beskoristan za neki spoljni sistem. Unutar sistema, ulazi obično prolaze kroz neku vrstu
procesa transformacije, tako da su izlazi različiti od ulaza.
Često, ulazi i izlazi prolaze kroz druge specifične transformacije na granicama sistema;
komponente sistema odgovorne za te transformacije se zovu
interfejsi
(međusklopovi).
Slika1. Osnovni elementi sistema
Kod informacionih sistema, podaci se prihvataju kao ulaz preko interfejsa kao što je tastatura,
skener. Transformacije podataka zavise od vrste ulaznih podataka, kao i od oblika koji izlaz
mora da ima. Mogu biti jednostavne ali i vrlo složene. Izlazi informacionog sistema se
prezentuju krajnjem korisniku preko interfejsa kao sto je monitor ili štampač.
1.4 KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA (IS)
4
Sistem se sastoji od različitih
komponenti
. Interakcija između komponenti sistema je
odgovorna za obradu ulaza u izlaz. Iako može da postoji interakcija između komponenti
sistema i elemenata okruženja preko granice sistema, većina njihovih interakcija je sa drugim
komponentama istog sistema.
Često su same komponente sistema manji sistemi od posmatranog, pe se kaže da su oni
podsistemi
od posmatranog sistema.
U slučaju informacionih sistema, osnovne komponente su:
-
hardver ili fizička oprema koja se koristi za smeštanje i obradu podataka
-
softver i procedure koje se koriste za transformisanje i dobijanje informacija
-
podaci
-
mreža koja omogućuje deljenje resursa među kompjuterima
-
ljudi, koji razvijaju, održavaju i koriste sistem.
Ne treba zaboraviti da je informacioni sistem samo jedna komponenta organizacije, i mora da
postoji interakcija sa drugim sektorima i poslovnim aktivnostima.
2 ISTORIJA RAZVOJA RAČUNARA
Abacus
je praistorijska sprava za računanje koja se koristila u delovima Afrike, Azije, u
Grčkoj,
Rimu, vekovima pre usvajanja načina zapisivanje brojeva kakav se koristi danas
(moderni numerički sistem) i koju i danas koriste stari trgovci u Aziji.
Istoriju razvoj računara
možemo podeliti u tri etape:
-
etapa mehaničkih računara 1450. – 1840.,
-
etapa elektro
‐
mehaničkih računara 1840. – 1940. i
-
etapa elektronskih računara od 1940. do danas.
2.1 ELEKTRONSKI RAČUNARI
I generacija (1945 – 1955)
Razlog za ubrzani razvoj elektronskih računara bio je II svetski rat. Nemci su koristili mašinu
za šifriranje poruka poznatu pod imenom ENIGMA. Za razbijanje šifara je bilo neophodno
izvršiti ogroman broj složenih izračunavanja i da bi dešifrovana poruka bila od koristi, bilo je
neophodno izvršiti dešifrovanje u što kraćem vremenskom periodu. Britanska vlada je
formirala tajnu laboratoriju u kojoj je napravljen prvi elektronski računar za tu svrhu
COLOSSUS.
U isto vreme, SAD je za nove vrste artiljerijskog oružja bilo potrebno izračunavanje
balističkih tablica. Za tu potrebu su bili angažovani Prospert J. Eckert i John W. Mauchley sa
univerziteta u Pensilvaniji. Oni su napravili prvi elektronski računar pod imenom ENIAC
(Electronic Numerical Integrator and Computer). Imao je 20 registara, a svaki od njih je
mogao da sadrži desetocifreni broj. Svaka cifra je predstavljena sa po deset vakuumskih cevi.
Programiranje se obavljalo ručno pomoću 6000 prekidača i povezivanjem žica. Bušene
kartice su služile za ulaz i izlaz, a registri kao sabirači i uređaji za čuvanje podataka.
Mašina je završena 1946 godine i upotrebljena za izračunavanja pri izradi hidrogenske
bombe.
5
3 HARDVER
Osnovni delovi računarskog sistema su hardever i softver. Pojam
hardver
(
hardware
)
označava fizičke komponente računara, kao što su kućište, monitor, tastatura, miš, ... itd.,
koje je potrebno instalirati i uključiti kako bi računar radio.
Kompjuterski softver
(
software
) ili jednostavno softver je bilo koji skup instrukcija (program) koje procesor
može da izvrši kako bi izveo određenu operaciju. Hardver je efikasan onoliko koliko su
efikasne instrukcije koje mu zadajemo.
Prema
Fon Nojmanovom konceptu
, osnovne jedinice računara su:
-
Memorija
-
Upravljačka jedinica
-
Aritmetičko
‐
logička jedinica
-
Ulazni uređaji
-
Izlazni uređaji
Memorija
služi da se u nju upisuju i pamte (memorišu) podaci i programi (skup instrukcija).
Da bi se neki program izvršio, mora se najpre smestiti u memoriju računara. Takođe, i podaci
koji se obrađuju moraju biti smešteni u memoriju.
7
