Висока струковна школа за предузетништво
Семинарски рад:
Интелигентни и неинтелигентни терминали
Студент: Професор:
Марина Перишић 5/17 МиБ Мр Петар Челик
Београд, април 2018
САДРЖАЈ:
1. Увод....................................................................2стр.
2. Историја............................................................ 3стр.
3. Паметни терминали......................................... 6стр.
4. Текстуални терминали..................................... 9стр.
5. Графички терминали........................................11стр.
6. Неинтелигентни терминали........................... 12стр.
7. Имитатор терминала...................................... 12стр.
8. Закључак...........................................................13стр.
9. Литература...................................................... 14стр.
РАЧУНАРСКИ ТЕРМИНАЛИ
података, уређај са значајним локалним подацима које се могу програмирати се може
назвати „паметним терминалом“ док терминал који зависи од главног рачунара и његове
брзине обраде се назива „глуп терминал“.
Први корисници терминала повезаних на компјутере су били електромеханички
телепринтери/телеписци, као што је Телепринтер модел 33 АСР, оригинално коришћен за
телеграфе или Фриден Флексписање (Friden Flexowriter). Каснији су развијени терминали
који су могли да штампају као на пример ДЕКврајтер. Међутим они су били ограничени
брзином којом се папир могао штампати, а за интерактивну употребу папир није био
потребан.
Телепринтер је електрична писаћа машина која је путем телекс мреже, слично фиксној
телефонији могла да остварује везе са другим телепринтерима. Телепринтер је везан као и
телефон на бакарне парице. Телепринтер, поред класичне тастатуре, која је веома слична
тастатури писаће машине има и неколико додатних знакова. Неки телепринтери су имали
и округли бројчаник идентичан бројчаницима (обртним) на старијим типовима фиксних
телефона. Телепринтери су имали и бушач/читач папирне траке на којој се наносила
бушењем – ишчитавала порука. Током рада били су прилично бучни, како од тастера тако
и од електричних мотора којих је било више у самом телепринтеру.
Брзина преноса је била до 200 слова (алфанумерика) у минуту.
Телепринтер је у Југославији био популаран од седамдесетих година двадесетог века (када
му је цена довољно пала да су могла да га набаве средња предузећа) до деведесетих када
су га нове технологије бациле у историју, пре тога су га највише користиле новинске
агенције.
Сваки телепринтер је имао
свој позивни број али и
словни додатак ради лакше
идентификације. Примера
ради, један телепринтерски
број је могао имати изглед
типа 12345 YU EI VF (овакав
одзивник је имала једна
фабрика
у
склопу
Електронске индустрије у
Југославији). Веза се успостављала бирањем броја траженог телепринтера (за
међународни саобраћај постојали су и префикси као и у телефонији). Постојао је посебан
тастер чијим притиском би се други телепринтер аутоматски представљао, тј. куцао свој
број и словни запис. На тај начин се на почетку и крају сваке поруке проверавало да у току
преноса није дошло до прекида везе. Наравно, то је било могуће урадити у било ком
моменту. По успостављању везе активирао би се читач перфориране траке те је следио
пренос. Веза се завршавала поновном провером идентификације између два телепринтера
и раскидом везе.
Веза се успостављала бирањем броја траженог телепринтера (за међународни саобраћај
постојали су и префикси као и у телефонији). Постојао је посебан тастер чијим притиском
би се други телепринтер аутоматски представљао, тј. куцао свој број и словни запис. На
тај начин се на почетку и крају сваке поруке проверавало да у току преноса није дошло до
прекида везе. Наравно то је било могуће урадити у било ком моменту, по успостављању
везе активирао би се читач перфориране траке те је следио пренос а веза се завршавала
поновном провером идентификације између два телепринтера и раскидом. Две
телепринтерсткиње су могле да воде разговор преко телепринтера идентично данашњем
интернет ћаскању (четовању). Текст је уместо на екрану био на папиру (мада су последње
верзије телепринтера имале и екран).
Пошто су оба телепринтера имала увек и папирну
траку на којој се исписивао текст, текст послат телепринтером имао третман
званичног документа јер су обе стране имале папирну потврду о послатом тексту. На
пример за факс машине то није важило због могућих злоупотреба.
