POJAM i DEFINICIJATERORIZMA
T
je danas
Veoma složen
Društveni problem
T.
zahteva opsežne i precizne
Naučne analize
i potpuna kvaliflkovanija naučna objašnjenja kojih je
relativno malo
Danas
ne postoji
Jedinstvena, Opštevažeća
i od naučne i stručne javnosti –
Opšteprihvaćena definicija
T.
Ima
Više razloga za to.
Ti razlozi
utiču i na stav
o Istorijskom nastanku T
.
Prvi
razlog
je –
Odnos nauke i politike
Drugi
Nerazlikovanje T. od Srodnih oblika političkog nasilja
ODNOS NAUKE i POLITIKE
Taj odnos
Treba da bude
odnos
Ravnopravnih pojmova
Međutim u
Političkopravnoj praksi To nije tako
To je uvek bio odnos
U kome je
Dominirala politika
na
uštrb
nauke i njene samostalnosti,
Nauka posebno društvena uvek je bila u većoj ili manjoj meri
Instrument politike
Dominacija
politike nad naukom
Ogleda
se u tome da mnogi autori danas dok pišu o političkim pojavama u funkciji su dnevne
politike Zbog toga su logično
Manje objektivni
PRIMER
:
Prvi svetski rat
mogao se
Naučno predvideti
kao velika opasnost po čovečanstvo
O
dređenim mehanizmima mogao se možda i
Prevenirati
ili bar
Umanjenjiti njegov obim
To se nije dogodilo Z
bog
političkih stavova
mnogih zemalja
Da
o tome nije
Podobno
pisati
Svi
su
ponavljali
D
a je Prvi svetski rat bio
neizbežan
Prema istraživanjima
britanskog istoričara
Nejl Fergusona
samo nekoliko autora se usudilo
Da pre
1914.
Najavi
prvi svetski
rat i katastrofu koju će on sa sobom doneti
SLIČNA SITUACIJA
bila je posle
11.septembra 2001
.
Tada
OS
uopšte
Nisu obratile pažnju na Upozorenja
da će se desiti teroristički napad
Ni naučni krugovi
koji se bave istraživanjem
T.
nisu koristili dostupne podatke i nisu dali naučne analize i naučno predvideli
T
.
Što im je posao Očigledno važio je princip:
Ono što nije važno državi Nije važno ni nauci
Evidentni su strahovi teoretičara i pisaca koji se bave temom
T
Autor i knjiga i novinskih tekstova o
T
.
Stradaju
od
terorista
PRIMER:
Profesoru
političkih nauka iz
Severne Irske
i vrsnom poznavaocu
etnički motivisanog T.
ADRIANU GELKEU
teroristi su
krajem
90
ih
Ušli
u sred noći u stanu
Belfastu
teško ga ranili u grudi hicem iz pištolja dok je spavao
Motiv
za
zločin
bila je njegova
Knjiga
o etničkom nasilju
ILI
Ako
se pođe od toga da
Preventivni model
borbe protiv
T
. u
SAD
uključuje i
prikupljanje podataka
o licima koji u
bibliotekama često uzimaju knjige o
T
. onda strahovi teoretičara i pisaca o
T
. imaju realnu osnovu i opravdani su.
Međutim
Ne može
se svako
Subjektivno i Politizirano
pisanjeo
T
. zasnovano na
favorizovanju
nacionalnih državnih interesa
smatrati
instrumentalizacijom nauke
Problem
Objektivnosti
u
društvenim naukama
posebno u
političkim
veoma je sporan
Okarakterisao ga je
LUDVIG FLEK
/poljski i izraelski lekar/ navodeći „
Svi mi gledamo na svet svojim očima Ali ga vidimo
očima naših kolektiviteta
"
PRIMER:
LORENS HAUARD
bio jedan od mnogih koji je još
90ih
g. prošlog veka
pogrešno tvrdio Da
će
T.
u budućnosti
biti simbolična
pretnja po SAD
„što ilustruje koliko je prognoziranje u društvenim i političkim naukama težak posao
T.
i DRUGI OBLICI POLITIČKOG NASILJA
T. se veoma često
Neosnovano poistovećuje
sa drugim oblicima političkog nasilja:
Terorom, Terorisanjem, Gerilom,
Politički motivisanim ubistvima
Ne pravi se razlika
između
T
. i ovih oblika politič.nasilja
Nasilje vlasti
često se uzima kao
T
.
U
pitanju je Strahovlada;
tj
.Teror
TEROR i TERORIZAM
NERAZLIKOVANJE TERORA
od
T
.
Nastaje zbog sledećih RAZLOGA–
SLIČNOSTI:
1.
RADI SE O DVA
Srodna oblika političkog nasilja
2.
TEROR
i
T
.
Prete velikom broju potencijalnih žrtava
3.
RADI SE
o Neselektivnom nasilju
4.
MOGU DA POGODE
Bilo koga u bilo kom trenutku
5.
ŽRTVE SU IM NAJČEŠĆE
Nedužna lica
6.
TEROR
i
T
.
Imaju Dvostruku metu
:
1.
Neposredna žrtva;
2.
Oni kojima je poruka zapravo namenjena
7.
TEŽE
:
Izazivanju straha
Ne kod žrtve Već strah žrtvom
8.
PORUKA se ŠALJE
Društvenoj grupi kojoj žrtva pripada
9.
TEROR
i
T. deluju:
U opsegu u kome izazivaju strah
10.
TEROR
i
T
.
su
Oružje manjine
11.
NASILJE vrše i deluju:
U ime nečeg „Velikog i Dobrog"
12.
PODRAZUMEVAJU
:
Ekonomisanje silom
13.
VIŠE
se
SLUŽE
Strahom nego Silom direktno
14.
NE PRIZNAJU
nikakva
Moralna i Pravna ograničenja
TEROR
i
TERORIZAM – RAZLIKE
Osnovni kriterijum razlikovanjaje:
Pozicija vlasti
tj
.
Posedovanje ili Neposedovanje vlasti
1.
Teror
vrši onaj
Ko ima vlast /
strahovlada
/
2.
T.
vrši onaj
Koji teži da uništi neku i nečiju vlast
PRIMER:
U
patrijarhalnoj porodici
Sva vlast pripada ocu,
Otac može da teroriše druge članove porodice.
PRIMER
odsustva
Političke dimenzije
i
Fizičkog nasilja
kod
T
erorisanja:
Vlasnik privatnog preduzeća ima apsolutno dominantan položaj u odnosu na zaposlene
T
eroriše ih verbalnim putem,
Š
iri strah i nesigurnost,
O
stvaruje pokornost i odsustvo suprotstavljanja,
Sve to čini
:
D
avanjem otkaza,
P
retnjama neisplaćivanjem ili smanjenjem zaradai dr.
Radi ostvarivanja svojih interesa
TERORIZAM i GERILA
GERILA Definicija
:
1.
OBLIK Borbenoorganizovanog političkog delovanja
2.
MALIH Naoružanih; veoma mobilnih; ilegalnih grupa
3.
PRETENDUJU Da zastupaju interese naroda
4.
NALAZE UPORIŠTE u Narodu
5.
VRŠE KOLEKTIVNU UPOTREBU ORUŽANE SILE PROTIV vladajućih zavojevača ili okupatora
U
praksi se
često i namerno
T.
izjednačava
sa
G
.
ili sa
oslobodilačkim pokretom
T.
i
G.
se često
Kombinuju
u praksi i
Prelivaju
jedno u drugo
T.
uvek definiše kao
Negativna
a
G
. kao
Pozitivna
pojava
ZAJEDNIČKA OBELEŽJA - SLIČNOSTI T.
i
G
.
1.
T
. i
G
. kao oblici nasilja
Neregularni su metod borbe
2.
T.
i
G
. su
Nasilje usmereno Protiv vlasti
3.
T
. i
G
. mogu biti motivisani
istim i sličnim razlozima borb
4.
Teroristi
i
Gerilci
često koriste
izraz
„
Borci za slobodu“
5. „
Borac za slobodu
“
Ima
političku i namensku
svrhu
:
Za ocenu
Cilja
njihove borbe Priznavanje
Legitimnosti
njihove borbe
6.
Ni
T.
ni
G
.
Nisu priznati
u granicama
država gde se bore
dok su na vlasti oni protiv kojih se bore
RAZLIKE IZMEĐU TERORIZMA i GERILE
1.
GERILA
izvode
akcije
Vojnog karaktera
Gerilska borba
je jedna
Vojna strategija,
Cilj
: Da sa svoje teritorije
Istisnu neprijateljske formacije
2.
TERORISTI
Glume i Imitiraju vojsku
Vrše: A
tentate,
O
tmice,
P
odmeću bombe,
Ne
sučeljavaju se sa vojnim snagama
ali
ih napadaju
1.
GERILCI
osvajaju Prostor
/
Teritoriju u geofizičkom smislu
2.
TERORISTI
Hoće
da
Zavladaju UMOM većine ljudi
putem straha i nasilja
Žele
da njihovo mišljenje pretvore u naše
O
svajaju prostoru
1.
G
. Teži da odmah
Uspostavi personalnu vlast na osvojenoj teritoriji
2.
T
.
Nema za primarni cilj Lično osvajanje vlasti
posebno ne ideološki i religijski terorizam
/
Npr
. Bin Laden
1.
T.
je
Strategija komuniciranja
T. se šalje signal/poruka Prijateljima i Neprijateljima
Prijatelje ohrabruje i motiviše
Neprijatalje treba da uplaši i ponizi.
OBJEKAT NAPADA:
1.
GERILCI
napadaju Isključivo
:
Vojne i Policijske formacije; Državnu administraciju; Javno deklarisane protivnike.
G
.
koji kontrolišu teritoriju
2.
TERORISTI
napadaju
:
Političke protivnike, Nedužne civile, Obično stanovništvo.
1.
GERILCI
poštuju granicu između
Vojnih lica i Civila
i stvarajući uslove za svoje eventualno
međunarodno priznanje
2.
TERORISTI
su
Pretežno ekstremisti
koji ponekad i
ne teže međunarodnom priznanju
sem priznanju u svom etničkom ili
religijskom prostoru
1.
GERILCI
koriste
Pešadijsko naoružanje
i
Laku artiljeriju
2.
TERORISTI
teže
da upotrebe
Svako oružje
uključujući i
nuklearno
ALI
u
praksi
se to najviše svodi na upotrebu Ličnog
naoružanja
;
Ekspoloziva; Bombi
1.
GERILCI
:
Imaju
Svoju teritoriju;
Uživaju
Podršku stanovništva;
Imaju
Organizovanu komandu;
Ličnost; Imaju
Znak
raspoznavanja;
Vidljiv amblem
Otvoreno Nose oružije, Pridržavaju se Zakona i Običaja rata
Haška konvencija iz 1907
.
IV Pravilnik o ratu
izjednačava
Ustaničke i Dobrovoljačke pokrete sa Regularnom vojskom
AKO
ispunjavaju ove uslove /komanda, oznake i dr./
Neke međunarodne konvencije obavezuju
G
. da nose
jasno vidljive oznake
2.
TERORISTI:
Nemaju
Svoju Teritoriju; Ne nose Oružije javno;
Ne uživaju
Podršku respektabilnog dela stanovništva
/
Izuzetak ISIS
/
1.
GERILCIMA
je jedan od
Primarnih ciljeva
Unapređenje uslova života lokalnog stanovništva
sunarodnika
2.
TERORISTI
uglavnom
Ne teže
Unapređenju uslova života svojih sunarodnika Već to samo obećavaju
Ni
T.
ni
G
.
Nisu priznati
u granicama
država gde se bore
dok su na vlasti oni protiv kojih se bore
