Факултет Политичких Наука, Бања Лука
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Смјер: Социологија
Предмет: Социологија права
Тема: Тоталитарна држава
Професор: Студент:
Проф.др.
Бања Лука, 29.10.2017.
2
Садржај:
Увод......................................................................................................3.
1. Тоталитаризам............................................................................4.
2. Тоталитарни режими..................................................................9.
3. Тоталитарна држава.................................................................11.
3.1. Конститутивни елементи.................................................13.
3.2. Тоталитарни покрети.......................................................16.
Закључак.............................................................................................17.
Литература.........................................................................................18.
4
1. Тоталитаризам
Тоталитаризам је један од облика политичког поретка. Настао је у
XX вијеку, мада је његову појаву прорекао Токвил 30-их година XIX
вијека, рекавши да ће нови облик деспотизма бити све обухватнији,
такорећи тоталан.
1
Тоталитаризам се дефинише као модерни,
свеобухватни деспотизам, који уз помоћ терора жели да загосподари
свим аспектима живота својих грађана, тј. поданика, разарајући
предуслов сваке слободе. На челу државе се налази партија, којом
управља један човјек- диктатор. Дакле, тоталитаризам је систем
свеобухватне политичке владавине, утемељене на идеолошкој
манипулацији, терору и бруталности. Тоталитаризам тежи остварењу
'тоталне моћи', кроз политизацију друштвене и личне егзистенције и
зато подразумијева потпуно укидање грађанског друштва и људске
приватности.
2
Сам термин, па и појам 'тоталитаризам', кориштен је у
различитим значењима, почев од Платоновог схватања 'етичке
државе', па преко Аристотеловог схватања државе као 'највишег
добра', до савремених схватања 'демократске државе'. Мада, сам
термин појављује се у трећој деценији XX вијека. Најприје су га
употријебили Мусолинијеви противници, да би га потом, и сам
Мусолини са својим присталицама, користио као ознаку за фашистичку
национално- државну монолитност, чврстоћу и снагу. Сматра се да је
први пут израз 'тоталитаризам' Мусолини употријебио у поводу Првог
конгреса, рекавши: '' Наша дивља тоталитарна воља биће проведена са
још већом дивљином.''
Талијански фашисти су термин 'тоталитаризам' користили као ознаку за
моћ свеобухватне партије, покрета, режима и државе. Фашистичка
држава је тоталитарна, јер је свеобухватна и доминантна у односу на
друге институције и подручја друштвеног живота. У том смислу,
Мусолини децидно истиче да је, ''за фашизам све у држави и ништа
1
Токвил, Алексис Клорел де, ''О демократији у Америци'', Титоград, 1990.
2
Е. Хејвуд, Политичке идеологије, ''Завод за уџбенике и наставна средства'', Београд, 2005., стр. 238.
5
људско или духовно не постоји и утолико има мање вриједности изван
државе. У том смислу, фашизам је тоталитаран, а фашистичка држава
синтеза свих вриједности, тумачи, развија и влада цијелим народним
животом.''
На исти или сличан начин су размишљали и говорили и Мусолинијеви
сарадници и идеолози. Тако је, нпр. Алфредо Роко изрекао свој
'чувени' фашистички и тоталитаристички став: ''Све у држави, ништа
изван државе, ништа против државе''. Овим ставом је негиран
појединац, па и народ као темељни извор права, демократије и
суверености, јер главним носиоцем суверенитета постаје држава или
још потпуније, њен вођа (''отац нације''), чијој је вољи држава
апсолутно потчињена.
Шпански фашисти су користили термин 'тоталитаризам' као ознаку за
органски, јединствени, хијерархијски и тотални режим, а њемачки
нацисти као ознаку за 'свемоћну државу' и њене 'тоталне непријатеље'.
Као што се види, ријеч 'тоталитаризам' се у појмовном одређењу веже
за државу као најмоћнију друштвену и политичку институцију.
Постоје гледишта која појам 'тоталитаризма' доводе у искључиву везу
са
политичком димензијом контроле друштва,
али и гледишта која
овај појам доводе у везу са технолошком димензијом координације
друштва. Прво доводи појам 'тоталитаризам' у однос са
технолошким
рационалитетом,
истичући да на основу своје технолошке основе
савремено индустријско друштво тежи тоталитаризму. Ријеч
'тоталитаран' не подразумијева само терористичку политичку
координацију друштва, већ и нетерористичку економско-технолошку
координацију друштва која дјелује посредством поступка
манипулисања потреба, имајући за циљ спречавање ефикасне
опозиције систему.
Друго гледиште истиче да сама по себи технологија не проузрокује
тоталитаризам и додаје да се ствара савремена
корпоративна држава,
као израз концентрације моћи Великог бизниса и Велике Владе.
Треће гледиште је оно које анализирајући америчко друштво истиче да
њиме управља 'елита власти', састављена од шефова државне
