Семинарски рад
Тема: Учење, технологија и развој образовне технологије
Аутор Јелена Штављанин
ИАС Техника и информатика
Факултет техничких наука
,
Чачак
e-mail [email protected]
Ментор рада
:
Др Вељко Алексић, доцент
Апстракт –
У овом раду анализираћемо кој
a j
е то улога
технологије у васпитању и образовању, позитивне
и негативне утицаје технологије као и утицај на развој наставног процеса и процеса учења. Шта је то
технологија, какав утициај она има на образовање и васпитање детета и како се
она може применити
у
образовању и васпитању. Поменућемо и шта је то учење како заправо тече процес учења, и како се процес
учења може побољшати уз помоћ образовне технологије. Представићемо и развој образовне технологије и
како је развој и све већа примена образовне технологије у наставном процесу утицала на начин учења, као и
на саму организацију наставног процеса. Садржај овог рада на основу одређених истаживања
приказаће
колико су одређене технологије примењене у наставном процесу и колико оне утичу на сам наставни процес
и процес усвајања знања.
Кључне речи – Учење; технологија; образовна технологија; образовање;
1
У
ВОД
1.1
Учење
„Учење се односи на процес или искуство стицања знања,вештина и ставова и као такво
учење је инхерентно целокупном људском животу. „(
Jeroen Van Merrienboer, 2016
). Као
што је наведено да се учење односи на процес стицања знања, постоје различити фактори
који могу утицати на креирање самог процеса учења, па се често поставља питање „Како
ми то учимо?“ Неки од начина на који учимо су решавање проблема, посматрање других
људи и њихових активности, прављење белешки, истраживање о датој теми, слушање
других (нпр. наставника), читање литературе и анализа информација.
Постоје различите врсте учења и медоде стицања знања и вештина, било коју врсту
учења да користимо свака од њих по претпоставци треба да доведе до стварање
когнитивних шема у дугорочној меморији, образац мисли или понашања који организују
добијене информације у категорије или организује акције и односе које се јављају између
њих. Стварање когнитивних шема чини људску когнитивну архитектуру и процесе учења.
Како би се ново стечено знање на основу неких информација конструисало у дугорочној
меморији нове информације које дођу до радне меморије морају бити обрађене на
адекватан начин.
У радној меморији обрада информација је ограничена, јер у радној
меморији не могу бити сви елементи истовремено активни, већ само неколико елемената.
Може се рећи да те елементе чини: око седам различитих елемената које треба чувати
(Miller, 1956
) или око два до четири елемента и њихове интеракције ако су елементи
међусобно повезани
(Cowan, 2001).
Слика
1 -
Људска когнитивна архитектура (когнитивна шема)
На слици је приказана когнитивна шема процеси који се дешавају у оквиру ње. У
процесу учења долази до појављивања нових информација
те информације се адекватно
обрађују у радној меморији и на крају процеса памте у дуготрајној меморији, информације
које су сачуване у дуготрајној меморији се касније користе за изградњу нових когнитивних
шема. Користећи већ формиране шеме, шеме нижег нивоа можемо изградити шеме вишег
нивоа тј. сложеније шеме.
Смањење оптерећења радне меморије се обезбеђује когнитивним
шемама које су организоване тако да чувају стечена знања.
На
овај начин функционише сложено учење које експлицитно циљ на трансвер.
Трансфер значи преношење, а под трансфером учења подразумевамо коришћење већ
стечених знања (формираних когнитивних шрема) приликом решавања нових проблема и
сналажења у новим ситуацијама (стварање сложенијих когнитивних шема).
Пример: Изградња когнитивне шеме
.
Уколико желимо да запамтимо број нечијег телефона то представља тежак задатак јер
као што смо већ горе у тексту навели да радна меморија може да обради око седам
елемената које треба сачувати, број телефона садржи више од седам елемената па то може
да буде проблем. Али уколико овај број препознајете као елемент који је организован као
један елемент у вашој дуготрајној меморији и активирате га у радној меморији као један
елемент нпр. датум вашег рођења лакше ћете запамтити тај број.
Пример: Аутоматизација когнитивних шема.
Аутоматизација когнитивне шеме се може приказати на примеру када деца уче
множење. Она могу изградити шему за множење тако што ће рачун представити кроз
кораке. Уколико им задамо да израчунају 5*14 кораци би били 5*10=50, 5*4=20 па је
решење 50+20=70. Када овај начин решавања задатка понавља више пута тј. ова
когнитивна шема она може бити аутоматизована што значи да ће ученик на постављено
питање колико је 5*4 одмах дати одговор 70 без потребе да рачуна.
Као што видимо на примеру аутоматизација когнитивних шема се јавља уколико се
задатак извршава више пута успешно примењујући изграђену когнитивну шему.
„
Аутоматизација може ослободити радну меморију за друге активности јер је
аутоматизована
шема директно усмерава рутинске аспекте понашања без потребе за
обрадом у радној меморији.
“(
Јероен ван Мерриенбоер
).
1.2
Технологија
Технологија је термин грчког порекла настао од речи
technologia – techne
што значи
вештина и
logia
што значи наука. Да би се израђивале, користиле и направиле корисне
ствари потребно је поседовати одређено знање, вештине и способности управо све то
обухвата технологија. За остваривање неких практичних циљева је потребна су одређена
програмирана настава, резне аудио активне језичке лабораторије, електронске уционице,
помоћ компјутера, телевизије.
Образовна технологија обухвата три фазе у њеној еволуцији, а то су:
1.
Хардверска фаза
2.
Софтверска фаза
3.
Теоријска фаза
Хардверска фаза развоја је најдуже трајала, у овој фази је дошло до највећих открића,
произведено је преко 30000 разних уређаја који су олакшали образовни процес.
Софтверска фаза развоја у којој се највише обраћа пажња на начин организације и
презентације наставних садржаја, наставном процесу се примењују аудио
–
визуелне
лабораторије, електронске учионице, компјутери, мултимедија.
Теоријска фаза развоја се фокусира на то како на најбољи начин приказати знање онима
који уче како би они најбрже и најлакше савладали презентована знања.
Наставна средства су се током година развијала и можемо их сврстати у пет генерација.
Прва генерација: пројектори 16мм, дијапројектори, грамофони, радиоапарати,
магнетофони. Друга генерација:
графоскопи, мини пројектори за осам милиметарски филм
са касетама, електронски уређаји из области телевизије
.
Трећа генерација: разни
електронски системи са фидбек контролом и управљањем компјутерски системи са
»тајмшерингом«, кибернетичке машине, ТВ и филм касетна техника са ласерским
холографским начином уснимавања и
репродукције слике. Четврта генерација: »нови
медији« као што су видео сателитска, кабловска и интерактивна телевизија, хибридни
системи и мултимедији у облику хипертекста, хиперкартица (тј. специјалних
мултимедијских видеокомпјутерских програма). Пета генерација: уређаји за виртуелно
приказивање стварности у три димензије и стерео звуком, као и стварање комплексних
мултимедијских система за самостално учење које ће омогућити већ развијени
интелигентни наставни систем и интерактивни системи учења.
Најважниј задатак образовне технологије да се њеном применом олакша организација
натавног процеса, презентовање самих наставних садржаја као и процеса учења. Ништа
мање важан задатак је усавршавање наставника везано за образовну технологију и њено
коришћење као и дигитално описмењавање ученика у процесу наставе (сваки ученик треба
да научи правилно да користи наставна средства).У настави највећу примену су нашле
информационе технологије. Примењује се мултимедија у настави нпр. у техничко
информатичком образовању.
У
већини развијених земаља нове технологије брзо буду
примењене у настави, док процес примене неке нове образовне технологије у нашој земљи
траје дуже. Увођење нових образовних технологија у наставу и њихова примена је веома
значајна зато је потребно улагати у образовне технологије јер самим тим улажемо у
побољшање наставног процеса и процеса учења.
Развојем и побољшањем образовне
технологије добијамо квалитетнију наставу.
2
П
РЕГЛЕД
ИСТРАЖИВАЊА
Предмет истраживања је образовна технологија која је настала развојом технике и
технологије која се временом развијала и примењивала у школама, која утиче на
организацију наставног процеса, и обликовања учења.
Образовна технологија је веома
важна јер побољшање њеног квалитета повећава се и квалитет наставе. Наставна средства
која се користе у школама имају и предности и мане, па самим тим је и битна улога
наставника који треба да поседује одређене компетенције како би ученике научио
правилно да користе образовне технологије у настави. Као један од проблема који се јавља
је то што нова образовна средства нису доступна свим школама и до њих се тешко долази
потребан је дужи временски период да се нека образовна технологија уведе у
наставу
.
.Предмет истраживања ће бити савови ученика, наставника у вези значаја и
примене образовне технологије у наставном процесу, као и највише и најмање коришћене
образовне технологије у настави.
Циљ овог истраживања је да покаже колико су заправо образовне технологије
примењене у наставном процесу, колико оне утичу на саму организацију наставног
процеса као и на процес учења, које се образовне технологије најчешће користе у настави,
и колико су наставници овладали коришћењем образовних технологија.
У
овом делу рада ће бити представљено радови који су везани за тему учење,
технологија и развој образовне технологије и истраживање која се односе на тему.
Први рад се односи на анализу информационо
–
комуникационих технологија и њихове
употребе у школама у Србији коју је саставио Тим за социјално укључивање и смањење
сиромаштва,
2013.
Године.
Овај рад има за циљ да прикаже
колико
се информационо
–
комуникационе технологије користе у наставном процесу у школама у Србији, колики је
заправо квалитет доступне информатичке инфраструктуре у школама, колико је школама
доступна потребна опрема и колико су школе опремљене тј. да ли поседују сву потребну
опрему или се јавља и недостатак опреме, колико се употребљавају дигитални кабинети и
за који наставни предмет или стручни ангажман. Рад треба да покаже и који се програми и
материјали најчешће употребљавају, самопроцену ИКТ компетенција у односу на
наставни предмет/стручни ангажман
,
процену у којој мери употреба ИКТ доприноси
различитим аспектима наставе
.
Ово истраживање су
спровели
коришћењем различитих
метода: анализа садржаја, онлајн анкеом, интервјуом
.
Анализа је реализована у периоду
март
-
април 2013. године
.
Подаци који су потребни за анализу су прикупљени у
основним,
средњим школама и факултетима. На основу анализираних одговора
онлајн анкетом
545
испитаника
који представљају запослене основних и средњих школа у Србији. Узраст
испитаника је био:
више од половине испитаника (50,09%) било је старосне доби од 36 до
45, узраст од 46 до 55 година био је заступљен са 24,59%, док је 19,82% испитаника било
млађе од 35 година. Док у фокус групама је учествовало 192 особе следећих профила: 6
фокус група
-
Ученици основних и средњих школа
-
групе ученика различитих
одељења исте школе.
1 фокус група
-
Наставници основних и средњих школа
-
групе су формиране по
следећим критеријумима: а) основна или средња школа, б) ниво развијености општине у
којој се школа налази, ц) користе или не користе ИКТ у настави.
2 фокус групе
-
Ученици и наставници школа укључених у програм доделе преносних
рачунара за све ученике III разреда основних школа
-
мешовита група наставника из
више школа и група ученика различитих одељења исте школе.
У 16 дубинских интервјуа учествовале су 22 особе следећих профила: директори
основних и средњих школа, професори учитељских и наставничких факултета,
представници школа које спроводе образовање на даљину, просветни саветници и
представници Градске општине Врачар.
(
Тим за социјално укључивање и смањење
сиромаштва,
2013.).
Mетоде које су коришћене у овим представљеним истраживањима су разноврсне. У
првом раду је коришћено више метода као што су анализа садржаја, упитник, интервју, у
овом истраживању су учествовали наставници и ученици, истраживање је спроведено 2013.
године.
Други рад се односи
на истраживање које су реализовали Драгиша Радосав (Технички
факултет „Михајло Пупин“, Зрењанин) и Тончо Марушић (Факултет природословно
–
математичких и одгојних знаности у Мостару). Истраживање је спроведено у основним
школама у БИХ, на тему информационо
–
комуникационе технологије у основној школи,
2008. Године. Истраживање је обухватило 4253 ученика из различитих основних школа и
ученике од петог до деветог разреда. У истраживању је учествовало 55 основних школа из
43
места. Истраживање које је спроведено фокусирало се на наставу информатике , као и
садржаје предмета информатичко образовање, алате који се користе у процесу учења,
