УВОД
Право је слојевита научна дисциплина која је састављена из многих различитих, али
међусобно повезних делова. Међу њима се истичу различите правне норме, правни акти, итд. За
правну норму као део права у односу на друге делове карактеристично је да је то основни
елемент права. Како многи правни писци наводе то је „ћелија права“.
Поред правне норме један од такође основних елемената у праву је и правни акт. Правни
акт може се дефинисати као изјава воље, израз разума који садржи правну норму или
представља услов за примену неке друге правне норме. Тако као израз воље правни акт је
психички акт, и састоји се у доношењу одређене одлуке.
Због многобројности и разноврсности правних аката, као и због различитих субјеката који
учествују при њиховом доношењу и због различитих односа које они регулишу унутар државе
или приреде, правни акти могу се класификовати на различите начине. Тако се подела може
извршити по разним критеријумима. Једна од подела је на:
апстрактне норме (садрже општу правну норму) и
конкретненорме (садрже појединачне правне норме)
Ова подела извршена је на основу тога каква је правна норма ушла у састав правног акта.
У сваком правном поретку постоје многобројни општи правни акти. Они су база развоја
права. Њима се регулишу основни друштвени односи на један општи, безличан начин. Даље се
они примењују на све конкретне случајеве, осим ако није предвиђена нека специфична
конкретна норма.
Полазећи од материје која се регулише у актима, начина регулисања, као и органима који
доносе акте и начину доношења, опште правне акте делимо на:
Устав
Законе
Уредбе и друге подзаконске акте дежавних органа
Статут и друге опште акте друштвених организација
Уговоре
Код уговора као правних аката битнаје сагласност воља између странака (субјеката)
прилико стварања (склапања) акта. Субјекти се договарају, споразумевају о главним елементима
и на основу тога стварају акт. То је дакле двостран или вишестран акт у коме може бити више
субјеката на странама које стварају акт.
Уговоре можемо сврстати у конкретне или појединачне акте и као пример таквих аката
могу се издвојити акти о купопродаји и о зајму, а са друге стране могу бити и општи и као
пример се претежно наводе колективни уговори. Ови конкретни (појединачни) садрже
појединачну норму, док општи садрже апстрактну норму.
2
грађанском праву. Међутим учинак писмене форме је само у лакшем доказивању постојања
и садржине уговора, а никако и услов постојања уговора.
Код уговора у привреди пооштрена је међусобна одговорност странака за извршење
уговора. Странке код испуњења ових уговора морају поступати са пажњом „доброг
домаћина“ односно „пажњом доброг стручњака“, а то је такав степен пажње који полази од
претпоставке да странке добро познају ону врсту послова коју закључују, јер је то њихова
редовна делатност. У вези са тим Закон о облигационим односима познаје и посебну
стручну пажњу, увођењем употребе правних стандарда као што је „пажња према правилима
странке и обичајима“
Пооштрена је одговорност уговорних страна код послова привредног права. Повећана
одговорност долази до изражаја у чињеници што се нпр. код извесних послова одговара и за
случајну пропаст ствари, а исто тако што се у привредном праву много чешће заснивају
солидарне обавезе, него у грађанском и што се солидарност у привредном праву често
успоставља законом.
У послове привредног права према устаљеном схватању спадају: уговор о продаји, уговор
о поседовању, уговор о трговинском заступању, уговор о комисиону, уговор о ускладиштењу,
уговор о превозу робе, уговр о отпремању, уговор о осигурању и мноштво уговора насталих у
новије време.
2.1. ОСОБИНЕ УГОВОРА О РОБНОМ ПРОМЕТУ
Уговоре о робном промету карактеришу следећи чиниоци.
Код Уговора о робном промету као субјекти који учествују у
реализацији правних односа најчешће се јављају домаћа физичка и
правна лица. Исто тако, присутна су и инострана физичка и правна
лица.
Предмет Уговора је остваривање промета робе, односно
обављање одређених услуга.
Већину Уговора о робном промету карактерише њихова
неформалност јер се сматрају закљученим чим уговорне стране
постигну на било који начин сагласност о промету материјалних
добара и обављању одређених услуга.
Уговори робног промета су двострано теретни, јер садрже
права и обавезе за обе уговорне стране.
Послови робног промета због своје специфичности имају
велики значај за привредна кретања сваке земље јер при њиховом
реализовању долази до јачег или слабијег присуства државних органа
применом различитих инструмената.
Код уговора робног промета, због њихове разноврсности,
специфичности и масовности примењују се нормативи који се
разликују од норматива грађанског права. За већину робних уговора
4
