Društvo naroda (ili: Liga naroda) je bila međunarodna organizacija osnovana posle Pariske
mirovne konferencije 1919. Ciljevi Društva naroda su bili razoružanje; sprečavanje rata preko
kolektivne   bezbednosti;   rešavanjem   razmirica   između   zemalja   putem   pregovaračke
diplomatije;   i   poboljšanje   globalnog   blagostanja.   Diplomatska   filozofija   iza   Društva
predstavlja   fundamentalnu   promenu   mišljenja   za   prethodnih   sto   godina.   Stara   filozofija,
nastala na Bečkom kongresu (1815), je posmatrala Evropu kao promenljivu mapu saveza
između   nacija,   stvarajući   ravnotežu   snaga   održavanjem   jakih   armija   i   tajnih   sporazuma.
Prema novoj filozofiji, Društvo naroda je predstavljalo vladu nad vladama, čija je uloga bila
rešavanje   razmirica   između   pojedinačnih   nacija   na   otvorenim   zakonitim   raspravama.
Podsticaj   za   osnivanje   Društva   je   potekao   od   predsednika   SAD   Vudrou   Vilsona,   mada
Sjedinjene Države nikada nisu pristupile Društvu naroda zbog zabrane američkog kongresa
da postane član Društva , smatrali su da se Amerika već i previše upliće u evropska pitanja, i
nisu želeli više da učestvuju u evropskim međunarodnim razmiricama. Ovakvo mišljenje je
bilo široko rašireno među stanovništvom Sjedinjenih Država, uprkos oštroumne želje Vudrou
Vilsona da Amerika postane član Društva naroda.
Društvu naroda su nedostajale sopstvene oružane snage i stoga su zavisile od Velikih Sila da
primenjuju   njegove   rezolucije,   ekonomske   sankcije   koje   je   Društvo   odredilo,   ili   da
opskrbljuju armiju, kada je to potrebno, za potrebe Društva naroda.Posle jednog broja uspeha
i nekih ranih neuspeha tokom 1920-ih, postalo je jasno da je Društvo nesposobno da zaštiti od
agresije Sila Osovine tokom 1930-ih. Početkom Drugog svetskog rata je postalo jasno da je
Društvo omanulo u svojoj osnovnoj svrsi sprečavanje budućih svetskih ratova. Ujedinjene
nacije   je   zamenjuju   po   završetku   Drugog   svetskog   rata   i   nasleđuju   nekoliko   agencija   i
organizacija koje je osnovalo Društvo naroda.
Sa početkom Drugog svetskog rata, postalo je jasno da je Liga omanula u svojoj osnovnoj
funkciji sprečavanje budućih svetskih ratova. Tokom rata, ni Skupština ni Savet Lige nisu
držali sastanke, a Sekretarijat u Ženevi je smanjen na najmanju meru, premeštajući mnoge
službeneike u Severnu Ameriku. Posle neuspeha da spreči rat, odlučeno je da se formira novo
telo koje će zameniti Ligu u budućnosti. Ovo telo su Ujedinjene nacije. Mnogi organi Lige,
na primer Međunarodna organizacija rada, su nastavili da funkcionišu i na kraju se pripojili
Ujedinjenim nacijama. Na zasedanju Skupštine u 1946, Liga je raspustila sebe i svoje službe,
mandate, a imovina je preneta na Ujedinjene nacije.
Struktura   Ujedinjenih   nacija   je   trebalo   da   postane   efikasnija   nego   Lige   naroda.   Glavni
Saveznici   u   Drugom   svetskom   ratu   (Ujedinjeno   Kraljevstvo,   SSSR,   francuska,   SAD,   i
republika Kina) su postale stalne članice Saveta bezbednosti, dajući novim „Velikim Silama“
značajni međunarodni uticaj, odražavajući Savet Lige naroda. Odluke Saveta bezbednosti su
obavezujuće za sve članice Ujedinjenih nacija, međutim  jednoglasne odluke nisu potrebne,
za razliku od Saveta Lige. Stalne članice Saveta bezbednosti imaju pravo veta   kako bi
zaštitili sopstvene interese, što je sprečilo odlučnije akcije UN-a u mnogim slučajevima.
Slično Ligi, UN nema sopstvene oružane snage, ali su UN  bile uspešnije u pozivanju članica
da doprinesu oružanim intervencijama, kao što je Korejski rat, i mirovna misija u bivšoj
Jugoslaviji. Međutim UN je u nekim slučajevima bila primorana na primenu ekonomskih
sankcija. Ujedinjene nacije su bile uspešnije i u privlačenju članica od Lige, čineći je još
značajnijom.
Povelja UN, kojom je stvorena Organizacija, potpisana je u San Francisku (SAD) 26, juna
1945.godine, a stupila je na snagu 24, oktobra iste godine. Svest o potrebi stvaranja takve
organizacije   koja   će   zameniti   Društvo   naroda   (Ligu   naroda)   sazrevala   je   tokom   Drugog
svetskog rata i bila konkretizovana na međusavezničkim konferencijama.