Visoka strukovna škola za preduzetništvo
Predmet: Geopolitika
TEMA:
Ukrajinska kriza
Profesor: Dr. Vladimir Marinković
Student: Stefan Kojić
Broj indeksa: 03/16 MB
Datum: Jun 2017.
Broj reči: (3.903)
Izjava o validnosti rada
:
Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušao da tuđi rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to
izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata snositi zakonom predviđene posledice. Stefan
Kojić
Sadržaj:
Uvod
Sekuritizacija u istočnim krugovima
Geneza konflikta – predistorija
Zainteresovane strane
Uticaj međunarodnog faktora
Geopolitički nivo analize
Energetski aspekti ukrajinske krize
Mirovni sporazum Minsk 2
Liberalni versus neorealistički pristup
Zaključak
Literatura
odnosa, kao i na pojavu posredne intervencije strane sile putem sponzorisanja pobunjeničkih
grupa u drugoj državi.
Sekuritizacija u istočnim krugovima
U poslednje vreme glavni obrazac evropske politike nalazi se u odnosu njenog centra i
periferije. Istočne države žele članstvo u EU i povratak u Evropu. Ovo je uslovilo istočne
centralnoevropske države da se suzdrže od pokretanja pitanja manjina i državnih granica nakon
Hladnog rata, ali i da se demokratizuju i liberalizuju svoje ekonomije. Ako posmatramo sa
stanovišta Monea i funkcionalista, ove države su se fokusirale na pitanje blagostanja, a
vremenom su pitanja manjina i granica pala u zaborav. Dakle, reč je o šablonu koji funkcioniše
samo kod država koje imaju jasnu perspektivu da postanu članice EU, kao i kod graničnih
država. Za države koje nisu članice Unije, veza sa EU i delimično sa NATO je rešenje za
bezbednosne brige, ali isto tako i izvor bezbednosnog problema. Bezbednosne garancije i
prosperitet kroz saradnju su pozitivni aspekti, a negativni su mešanje u unutrašnje donošenje
odluka, odnosno gubitak dela suvereniteta. Ovo je poseban problem za zemlje koje su izašle
ispod gvozdene zavese, koje otkrivaju Evropu i svoje izgubljene nacionalne identitete.
Periferni deo EU bezbednosnog kompleksa ima gotovo ista bezbednosna pitanja kao
Zapadna Evropa, ali su neka od njih manje ili više izražena. Posebno sekuritizovana pitanja na
istoku su pitanja manjina, bezbednosti država-država, a ponekad i pitanja socijetalne i
ekonomske bezbednosti.
2
Posebno pitanje je dalje proširenje NATO-a na istok. Rusija se u
početku protivila pristupanju bivših sovjetskih republika, ali je popustila u slučaju baltičkih
republika. Međutim, pokazalo se da se Putinova Rusija veoma razlikuje od Rusije koja je mirno
posmatrala evroatlanske integracije bivših članica SSSR-a. Događaji u Južnoj Osetiji 2008. bili
su jasan znak da Rusija neće dozvoliti dalje približavanje NATO-a, pa u tom smislu ukrajinska
kriza nije veliko iznenađenje. Pokazalo se da tradicionalni bezbednosni problemi nisu prošlost na
evropskom kontinentu.
2
Barry Buzan and Ole Waever –
Regions and Powers: The Structure of International Security
, Cambridge
University Press, 2004.
Predistorija konflikta
Proces nove svetske polarizacije i strategijskog pregrupisavanja snaga izbacio je ukrajinsko
pitanje u prvi plan. Ukrajina je vekovima predstavljala sferu u kojoj su se preplitali interesi
Rusije, Poljske, Austrougarske, Turske, a u novije vreme i SAD i EU. Važni istorijski periodi za
razumevanje složenosti ukrajinske krize su mir u Andrusovu 1667. i prisajedinjenje istočne
Ukrajine, rusko osvajanje Krima u 18. veku, kao i jednostrani akt predsednika SSSR Nikite
Hruščova o poklanjanju Krima Ukrajinskoj SSR 1954. godine. Ukrajina je imala period
nezavisnosti tokom 17. veka i nekoliko godina nakon Prvog svetskog rata, a svoju nezavisnost je
u sovjetski definisanim granicama obnovila 1991. godine. Povlačenja sovjetskih trupa sa Elbe i
pad Berlinskog zida označili su početak puta u neizvesnost za postsovjetski prostor. Nakon
raspada sovjetskog saveza milioni rusofonih građana su ostali da žive sa ukrajinske strane
granice, i oni nikada nisu u potpunosti prošli proces identifikacije sa novouspostavljenom
državom. Od tada do danas su se na vlasti smenjivali prozapadni i prorurski režimi, od kojih je
svaki težio da uspostavi prisnije geostrateške odnose sa delom međunarodne zajednice kojoj je
bio naklonjeniji. To je dovelo do opasne polarizacije u društvu i de facto dve Ukrajine sa
nepremostivim ideološkim podelama. Od ukupno 44 miliona stanovnika Ukrajine, približno 17%
su etnički Rusi.
3
Druga osa podele je religijski faktor. U Ukrajini se ogromna većina
stanovništva izjašnjava kao pravoslavci. Međutim,u ovoj državi postoje podele unutar
pravoslavlja između nekoliko religijskih zajednica, od kojih su najznačajnije Ukrajinka
autokefalna pravoslavna crkva, Ukrajinska pravoslavna crkva kijevske patrijaršije i Ukrajinska
pravoslavna crkva moskovske patrijaršije koje predstavljaju religijska uverenja približno
četvrtine države, dok Grkokatolička crkva ima uporište među 8-10 posto Ukrajinaca, pretežno na
zapadu zemlje.
4
Ove podele su u ukrajinsko društveno tkivo duboko ugradile seme budućeg
konflikta. “Narandžasta revolucija” i lingvistička “ukrajinizacija” u vreme mandata Viktora
Juščenka zlokobno su najavili događaje koji će uslediti počev od novembra 2013. godine. Nakon
odustajanja od daljeg procesa evrointegracija od strane proruskog predsednika Viktora
3
Cia World Factbook:
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/
4
Ibid.
