Uloga srednjeg beka u rukometu

ФАКУЛТЕТ

СПОРТА

И

ФИЗИЧКОГ

ВАСПИТАЊА

УНИВЕРЗИТЕТ

У

БЕОГРАДУ

УЛОГА

СРЕДЊЕГ

БЕКА

У

РУКОМЕТУ

ЗАВРШНИ

РАД

Лидија

Радовановић

Београд

, 2013. 

ФАКУЛТЕТ

СПОРТА

И

ФИЗИЧКОГ

ВАСПИТАЊА

УНИВЕРЗИТЕТ

У

БЕОГРАДУ

УЛОГА

СРЕДЊЕГ

БЕКА

У

РУКОМЕТУ

ЗАВРШНИ

РАД

Студент

:                                                                

Комисија

: 

Лидија

Радовановић

Доц

. 

Др

Зоран

Валдевит

Доц

. 

Др

Бранко

Гардашевић

Ван

. 

Проф

. 

Др

Горан

Нешић

Београд, 2013. 

САДРЖАЈ

: 

1. 

УВОД

5 

 
2. 

СЕЛЕКЦИЈА

У

РУКОМЕТУ

6 

2.1. 

Почетна

селекција

6 

            2.1.1. 

Морфолошке

карактеристике

7 

            2.1.2. 

Моторичке

способности

8 

2.2. 

Праћење

и

проверавање

напретка

деце

у

школи

рукомета

10 

2.2.1. 

Базичне

антрополошке

карактеристике

11 

2.2.2. 

Специфичне

антрополошке

карактеристике

11 

2.2.3. 

Квалитет

и

брзина

усвајања

специфичних

моторичких

знања

12 

2.2.4. 

Ситуациона

реализација

на

утакмици

13 

2.2.5. 

Мишљење

стручњака

13 

             
3. 

ВРСТЕ

ПРИПРЕМА

У

СПОРТУ

14 

3.1. 

Физичка

припрема

            15 

3.2. 

Техничка

припрема

            16 

3.3. 

Тактичка

припрема

            17 

3.4. 

Психолошка

припрема

            17 

3.5. 

Теоријска

припрема

            18 

3.6. 

Интегрална

припрема

            19 

 
4. 

ПРЕДМЕТ

, 

ЦИЉ

И

МЕТОДЕ

РАДА

 21 

 
5. 

ПОЗИЦИЈЕ

ИГРАЧА

У

РУКОМЕТУ

 22 

5.1. 

Бекови

             22 

5.2. 

Пивотмен

             23 

5.3. 

Крилни

играчи

             25 

5.4. 

Голман

             26 

 
6. 

ТЕХНИЧКО

-

ТАКТИЧКА

ПРИПРЕМА

СРЕДЊЕГ

БЕКА

 28 

6.1. 

Техника

игре

без

лопте

             28 

6.2. 

Техника

игре

са

лоптом

             30 

6.3. 

Тактика

средњег

бека

             32 

            6.3.1. 

Тактика

игре

у

нападу

             33 

            6.3.2. 

Тактика

игре

у

одбрани

             43 

 
7. 

ЗАКЉУЧЦИ

 48 

ЛИТЕРАТУРА

                                     49

5

1.

УВОД

Полазећи

од

основне

идеје

да

се

пронађе

спорт

који

би

заменио

фудбал

, 

дански

учитељ

Холгер

Нилсен

, 

је

због

боље

контроле

лопте

увео

играње

рукама

и

та

се

игра

убрзо

проширила

целом

Данском

. 

Већ

  1919. 

Карл

Шеленц

, 

професор

више

школе

за

физичко

васпитање

у

Берлину

, 

уводи

рукомет

на

великом

игралишту

, 

док

се

у

Шведској

, 

као

и

у

другим

скандинавским

земљама

, 

због

неповољних

климатских

услова

развијао

  ''

мали

''  (

дворански

) 

рукомет

, 

као

претеча

данашњег

савременог

рукомета

.  

Савремени

рукомет

, 

у

форми

какав

се

игра

данас

, 

заступљен

је

на

свим

континентима

. 

То

је

веома

динамична

и

креативна

игра

, 

са

много

резултатских

обрта

и

непредвиђених

ситуација

. 

Она

обилује

атрактивним

потезима

, 

комбинацијама

, 

као

и

фасцинантним

одбранама

голмана

. 

Спада

у

игре

високог

темпа

и

ритма

, 

у

којој

се

непрекидно

смењују

фаза

одбране

и

фаза

напада

. 

Рукомет

је

колективна

игра

у

којем

играчи

настоје

да

заједничким

и

организованим

тактичким

надигравањем

решавају

задатке

у

игри

, 

односно

своја

индивидуална

деловања

међусобно

допуњују

и

повезују

у

целину

, 

како

би

најбрже

и

најједноставније

изборили

одређену

предност

 (

Рогуљ

и

Форетић

, 2007). 

Рукомет

је

спорт

са

лоптом

, 

у

којем

се

такмиче

две

екипе

са

по

  16 

играча

од

којих

је

  7 

играча

у

пољу

, 

тј

.  6 

играча

у

пољу

плус

  1 

голман

на

свакој

страни

. 

У

зависности

од

узраста

игра

траје

и

до

два

пута

по

 30 

минута

. 

Основни

циљ

игре

је

дати

више

голова

од

противничке

екипе

. 

Рукомет

, 

као

ретко

која

друга

спортска

игра

, 

садржи

све

природне

облике

кретања

попут

трчања

, 

скокова

, 

падова

, 

котрљања

и

бацања

. 

Сви

ови

природни

облици

кретања

су

равномерно

заступљени

и

учестало

се

примењују

у

оквиру

одбрамбених

и

нападачких

садржаја

. 

Ова

игра

остварује

целовит

утицај

и

омогућава

равномерно

унапређивање

укупног

антрополошког

потенцијала

играча

, 

нарочито

у

погледу

морфолошких

карактеристика

јер

подједнако

ангажује

и

горње

и

доње

екстремитете

, 

чиме

омогућава

равномерни

развој

свих

мишићних

група

. 

Због

свог

свестраног

здравствено

 - 

превентивног

утицаја

, 

рукомет

је

погодан

као

наставни

садржај

у

настави

физичког

васпитања

, 

где

се

примењује

у

оквиру

програма

петих

разреда

основне

школе

. 

7

2.1.1. 

Морфолошке

карактеристике

Рукомет

, 

као

и

већина

спортова

, 

захтева

мезоморфни

тип

грађе

тела

, 

а

самим

тим

и

минимални

проценат

масног

ткива

. 

Деца

оваквог

морфолошког

статуса

, 

а

уз

то

пропорционалне

грађе

и

са

наглашенијом

лонгитудиналном

димензионалношћу

скелета

, 

ће

имати

боље

изгледе

за

успех

у

рукомету

. 

Одређивање

типа

телесне

грађе

се

врши

тако

што

се

измерена

тежина

детета

у

килограмима

подели

са

измереном

висином

детета

у

центиметрима

. 

Резултати

добијени

у

досадашњим

истраживањима

спроведеним

на

узорку

деце

оба

пола

  (

Рогуљ

и

Форетић

,  2007), 

а

који

се

односе

на

одређивање

соматотипа

преко

индекса

тежине

и

висине

су

приказани

у

табели

  1. 

Ту

се

јасно

види

који

индекс

тежине

и

висине

карактерише

који

тип

грађе

тела

. 

Одређивање

соматотипа

преко

индекса

тежина

 / 

висина

Соматотип

Девојчице

Дечаци

Ектоморфни

 (

мршави

) 

Испод

 0,339 

кг

 / 

цм

Испод

 0,357 

кг

 / 

цм

Мезоморфни

(

атлетски

) 

0,339 – 0,446 

кг

 / 

цм

0,357 – 0,500 

кг

 / 

цм

Ендоморфни

 (

гојазни

) 

Више

од

 0,446 

кг

 / 

цм

Више

од

 0,500 

кг

 / 

цм

Табела

 1. 

Одређивање

соматотипа

преко

индекса

тежина

 / 

висина

 (

Рогуљ

и

Форетић

 2007)