VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
Nastavni predmet:
Informacioni sistemi u proizvodnji
Studijski program:
Inženjerski menadžment
Modul:
Računarstvo
UML i Case alati
Predmetni nastavnik: Student, Br.indeksa:
Dr. Malić Dušan Stojković Marćelo, 68/11
U Zrenjaninu, decembar 2013. God
.
1. POJAM I ULOGA INFORMACIONOG SISTEMA
Metodologija razvoja informacionih sistema treba da bude opšta, primenljiva na
sisteme bilo koje vrste, odnosno na neki "opšti sistem". Zahteva da se precizno definiše šta
se pod pojmom IS podrazumeva, koje su njegove funkcije i kakav je njegov položaj u sistemu
u kome deluje. Iz tih razloga potrebno je poći od sledećih opštih pojmova i definicija.
Sistem
je skup objekata i njihovih veza (medjusobno povezanih objekata). Objekti u
sistemu se opisuju preko svojih svojstava koja se nazivaju atributima. Objekti nekog sistema
su povezani sa objektima van njegovih granica, a ovi sa nekim drugim "daljim" i tako dalje.
Granice sistema definišu skup objekata koji će se u tom sistemu posmatrati. Zato je
neophodno odrediti granice sistema koje izoluju objekte od interesa od "okoline" sistema.
Dejstvo okoline na sistem naziva se "ulaz", a dejstvo sistema na okolinu "izlaz" sistema.
Iz ugla upravljanja i donošenja odluka, informacija se može razmatrati kao svaka vrsta
znanja ili poruka koja može da se upotrijebi za poboljšanje upravljanja u nekom sistemu. Ako
se povežu definicije pojmova sistema i informacije, može se izvesti slijedeća opšta definicija
informacionog sistema:
Informacioni sistem
je sistem u kome se veze izmedju objekata i veze sistema sa
okolinom ostvaruju razmenom informacija. Oni su sastavni deo upravljanja ("održanja
željene organizovanosti") nekog sistema. Iz tog ugla posmatranja može im se pridodati
atribut "upravljački" i definisati upravljački IS kao sistem koji prenosi, čuva i obrađuje
podatke pretvarajući ih u informacije potrebne za upravljanje.
Podatak
je kodirana predstava o nekoj činjenici iz realnog sveta, on je nosilac
informacije i služi za tehničko uobličavanje informacija, kako bi se one mogle sačuvati ili
preneti.
Informacija
je protumačeni podatak o pojavi koju podatak prikazuje. Krajnje tumačenje
nekom podatku daje sam primalac (čovek), uz pomoć različitih postupaka obrade podataka.
Osnovna funkcija IS je čuvanje i prenos podataka o činjenicama iz sistema i njegove okoline i
njihova obrada u informacije koje zaheva korisnik.
Znanje
se gradi na osnovu novih informacija koje se nadovezuju na postojeće znanje. Isti
podaci mogu biti različito interpretirani od strane različitih ljudi u zavisnosti o njihovom
znanju.
Pojam informacionog sistema
podrazumeva sisteme koji su podržani računarom i
sisteme koji se ne oslanjaju na računare, ali obrađuju informacije. Namena IS je prikupljanje i
pružanje informacija korisnicima u jednom ili više poslovnih sistema. Korisnici informacionih
sistema su poslovodstvo, radnici (zaposleni, osoblje), klijenti I drugi. Upravljanje
informacijama se obavlja bez obzira na vrstu sistema, a sačinjavaju ga: prikupljanje podataka,
2. Istorija UML-a
UML (The Unified Modeling Language) je standardni vizuelni jezik za modelovanje
složenih softverskih sistema.
Krataka istorija UML jezika:
Od sredine sedamdesetih do kasnih osamdesetih pojavljuju se jezici za objektno
orijentisano modelovanje. U to vreme istraživači počinju da eksperimentišu sa alternativnim
načinima analize i projektovanja složenih sistema implementiranih na OO programskim
jezicima. Od 1989. do 1994. broj OO metoda raste od desetak do više od 50. Nijedna od njih
ne zadovoljava uvek sve potrebe korisnika. Pojavljuje se potreba za standardizacijom. Ističu
se tri metode: OO Analysis and Design (autor je Booch), Object Modeling Technique (OMT,
autor je Rumbaugh) i OO Software Engineering (OOSE, autor je Jacobson). Sredinom
devedesetih ova tri autora razmenjuju svoje ideje i počinju da razmišljaju o jedinstvenom
metodu. Oktobra 1994. Rumbaugh se pridružuje Boochu u korporaciji Rational. Tada
zvanično počinje rad na jedinstvenoj metodologiji koju najpre nazivaju Unified Method i koja
obuhvata koncepte metoda Booch i OMT. Oktobra 1995. izlazi specifikacija UM, verzija 0.8.
Otprilike u isto vreme, korporaciji Rational pridružuje se i Jacobson i u jedinstveni pristup
ugrađuje principe iz metode OOSE. Autori shvataju da ne treba da propisuju celu
metodologiju, koja osim jezika (notacije i njene semantike) uključuje i proces razvoja
softvera. Oni ostavljaju da svaka organizacija proces prilagodi sebi, a dalje rade samo na
jedinstvenom jeziku koga nazivaju UML. Juna 1996. izlazi specifikacija UML 0.8. Tokom 1996.
autori dobijaju komentare iz industrije na nacrt jezika UML. Organizuje se UML
konzorcijum.U izgradnji UML 1.0 učestvuju mnoge značajne kompanije. 14. novembra 1997.
OMG usvaja UML 1.1 kao standard. Od tada se nadležnost nad definicijom UML-a ostavlja
grupi za revizije RTF (Revision Task Force) organizacije OMG. U jesen 1998.RTF izdaje UML
1.3.
3. Uvod - UML
Razvijanje softvera samo primenom tehnika objektno orijentisanog programiranja
(OOP) na nekom klasičnom, tekstualnom programskom jeziku, kao što su C++ i Java,
pokazalo se kao nedovoljno efikasano jer je tekstualni način specifikacije manje efikasan od
vizuelnog, grafičkog načina.
OOP ne pruža dobru podršku za sve faze razvoja softvera (specifikacija zahteva,
analizu, projektovanje, implementaciju, testiranje) i ne omogućava lagan prelaz između njih.
Zbog ovoga su formirane metode za objektno orijentisano modelovanje (engl. object-
oriented modeling, OOM). Te metode podrazumevaju:
-
razvoj modela softvera korišćenjem apstraktnijih koncepata od onih koje nudi objektno
orjentisano programiranje.
-
specifikaciju modela pomoću vizuelnih, grafičkih notacija;
-
transformaciju vizuelnih modela u implementacione forme;
-
implementaciona forma je tipično programski kod na nekom klasičnom, tekstualnom
programskom jeziku (npr. C++ ili Java).
Posle mnogih predloženih metoda modelovanja, usvojen je jedinstven, standardni
jezik za objektno orjentisano modelovanje koji se naziva UML (The Unified Modeling
Language).
4. UML (Unified Modeling Language)
Predstavlja grafički jezik za:
- vizuelizaciju
- specifikaciju
- konstruisanje i
- dokumentovanje softverski-intenzivnih sistema.
UML je standardizovani jezik za izradu nacrta programa. Omogućava konstruisanje šema
koje modeluju sistem opisujući:
konceptualne stvari
(npr. proces poslovanja i funkcije
sistema) i
konkretne stvari
(npr. klasne tipove, šeme baza podataka, softverske
komponente). Razvijen je sa ciljem da pojednostavi veliki broj objektno orijentisanih
razvojnih metoda. Kao jezik teži da pruži korisniku brz jezik za vizuelno modelovanje kojim će
moći za relativno kratko vreme napraviti i razmenjivati modele sa određenim značenjem.
UML može biti nezavistan od programskih jezika i pruža formalne osnove za razumevanje
jezika za modelovanje.
5. Ciljevi UML-a
Objektno orjentisani koncepti su predstavljeni dosta ranije od UML-a, pa u to vreme
nije postojala standardna metodologija organizacije objektno orijentisanog razvoja sistema.
UML se pojavio upravo da bi odgovorio na ove zahteve. Postoji više ciljeva koji su doveli do
razvoja UML-a ali je najvažniji da se definiše jezik za modelovanje opšte namene koji mogu
koristiti svi koji se bave modelovanjem, a koji će biti jednostavan za razumevanje i upotrebu.
UML dijagrami se ne kreiraju samo za ljude koji se bave kreiranjem softvera već i za poslovne
korisnike, obične ljude i bilo koga ko želi da razume kako funkcioniše neki sistem. Ovaj sistem
može ali i ne mora biti softverski. Može se reći da UML dijagrami predstavljaju jednostavan
mehanizam za modelovanje različitih praktičnih sistema u današnjem kompleksnom
okruženju.
6. UML dijagrami
Bilo koji kompleksni sistem se može najbolje razumeti tako što ćemo ga prikazati
putem dijagrama ili slike. Ovi dijagrami imaju uticaj na lakše razumevanje. Jedan dijagram
