Uporedna istraživanja u socijalnoj politici

Dr Ana Čekerevac

1

UDC 304.4

UPOREDNA ISTRAŽIVANJA U 

SocIjaLNoj PoLITIcI

2

Sažetak

U  radu  se  analizira  značaj,  mogućnosti,  vidovi,  prednosti  i  teškoće 

uporednih istraživanja u socijalnoj politici, koja postaju sve aktuelnija u 

svetu. Ova istraživanja predstavljaju uslov naučnog fundiranja socijalne 

politike i njenog uspešnog vođenja, odnosno postavljanja i izbora pra

-

vih socijalnih ciljeva, kao i predstavljanja najadekvatnijih instrumenata 

i mera za njihovo postizanje. Za uporednim istraživanjem socijalne po

-

litike postoji sve izraženija naučna i praktična potreba. Zato se pitanje 

mogućnosti korišćenja tuđih iskustava nameće ne samo teoretičarima 

već i praktičarima. Za pravilno razumevanje savremene socijalne poli

-

tike neophodno je poznavanje različitih sistema socijalne politike,kao i 

poznavanje njihovog istorijskog nasleđa. Povezanost i međuzavisnost 

savremenog sveta zahteva poznavanje i praćenje zbivanja u svetu kao 

celini, ali i njegovim pojedinim delovima. 

Ključne reči

: socijalna politika, uporedna socijalna politika, gledišta o 

uporednim istraživanjima 

ZAŠTO POREDIMO? 

Poznati tumač američke demokratije Aleksis de Tokvil, govoreći o upo-

rednom metodu, navodi „Bez poređenja, um ne zna kuda dalje da krene“ (G. 

Almond i dr., 2009:55). Poređenje je neophodno, to je jedini način da shvatimo 

sopstveni socijalno-politički sistem. Poređenje nam pomaže da dođemo do 

objašnjenja socijalno-političkih procesa i njihovih promena. Allan Cochrane 

(2001) navodi da, iako ovo nije jednostavan zadatak, uporedno istraživanje je 

od izuzetne važnosti jer nam nudi alternative za postojeća rešenja. Analizom 

socijalne politike određenog broja država možemo identifikovati neke opšte 

tendencije njihovog razvoja i možemo unaprediti domaća rešenja. 

1  Profesorka, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka. E-mail: ana.cekere-

[email protected]

2  Tekst primljen 31. oktobra 2010. godine.

344

FPN │Godišnjak 2010 │ IV DEO: Socijalna politika i socijalni rad

Nepostojanje jedinstvenog koncepta i prakse socijalne politike takođe 

ukazuje  na  neophodnost  istraživanja  u  ovoj  oblasti.  Prilikom  uporednog 

izučavanja socijalne politike neophodno je poznavati njene brojne, među-

sobno isprepletane i protivurečne, faktore: ekonomski i politički sistem, nivo 

ekonomsko-tehnološkog razvoja, demografski faktor, ideologiju, kulturno-

-istorijsko  nasleđe,  moral,  običaje  i  religiju  pojedinih  zemalja  i  područja. 

Socijalna  politika  je  pod  uticajem  svih  faktora  koji  karakterišu  društvo  u 

kome se ona sprovodi, što zahteva prikupljanje informacija i odgovarajuće 

dokumentacije o njima. Pri tome, o nekim bitnim komponentama sistema 

socijalne politike ima dovoljno informacija, na primer, o društvenim služ-

bama, i socijalnom osiguranju, dok o politici i raspodeli dohodaka postoje 

oskudni podaci. 

U porastu je shvatanje da je uporedna analiza ne samo moguća i poželjna, 

već i da pruža korisna saznanja i otkriva alternative postojećim uređenjima, 

često prihvaćenim kao jedinim. Uporednim izučavanjem ukazuje se na slično-

sti, razlike i specifičnosti položaja i praktičnog funkcionisanja savremenih to-

kova socijalne politike u pojedinim zemljama ili grupi zemalja. Uporedni pri-

stup omogućava razumevanje sistema socijalne politike u nizu zemalja da bi se 

videla mogućnost identifikacije opštih internacionalnih tendencija, iskoristila 

iskustva drugih i informisala domaća javnost. Nije sporno da se razumevanje 

razvoja jedne države može postići jedino ako se on stavi u kontekst iskustava 

drugih država ili u kontekst globalnih kretanja. Prilikom uporednog istraživa-

nja uvek treba da imamo cilj poređenja i njegove razloge, u suprotnom, kako 

navodi Cochrane (2001), njegova primena će biti kontraproduktivna. Niz pro-

cesa i promena pogađaju sva zapadna društva bez obzira na model socijalne 

politike. Politička i ekonomska situacija, demografske i društvene promene 

stavljaju pred državu blagostanja određene izazove. 

O proučavanju socijalne politike postoji brojna literatura, delimično zbog 

toga što su prepoznatljive razlike u nivou izdataka i način na koji su se institu-

cije socijalne politike razvijale u razvijenim zemljama. Poznato je, takođe, da 

izdaci za socijalnu politiku čine veliku stavku u budžetima mnogih država i 

da rezultati ulaganja za socijalnu oblast postoje u međunarodnim bazama po-

dataka, što omogućava poređenje među zemljama. Studiju Esping-Andersena 

(1990) „Tri sveta kapitalizma blagostanja“ istraživači socijalne politike izdva-

jaju kao najuticajniju studiju o toj temi (Hill, 2010; Marklund,1994; Čekere-

vac, 2009). Analiza značaja sistema socijalne politike u društvenoj solidarnosti 

omogućila mu je da identifikuje tri tipa režima (modela) socijalne politike. 

Značajna dimenzija režima blagostanja, prema Esping-Andersenu, jeste ste-

pen dekomodifikacije (stepen do kojeg pojedinci ili porodice, nezavisno od 

učešća na tržištu rada, mogu da obezbede prihvatljiv nivo životnog standarda) 

346

FPN │Godišnjak 2010 │ IV DEO: Socijalna politika i socijalni rad

ćavala uvid u određena područja socijalne politike i socijalnog razvoja. Evrop-

ska unija (EU), i nekada Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV), takođe 

publikuju uporedna istraživanja, uglavnom predmetno ograničena. Ujedinje-

ne nacije svake četiri godine objavljuju izveštaj o svetskoj socijalnoj situaciji, 

dok se Istraživački institut UN za socijalni razvoj (UNRISD) u nizu uporednih 

istraživanja bavi socijalnom problematikom. Publikacije Međunarodne banke 

za obnovu i razvoj (IBRD) čine dostupnim niz uporednih indikatora za ceo 

svet. Na taj način ogromna sistematizovana građa o nizu oblasti socijalne po-

litike postaje sve dostupnija.

Krajem 1960-ih i početkom 1970-ih godina sve više istraživača se ba-

vilo  uporednim  istraživanjima  u  socijalnoj  politici  (E.Vajs,  1968;  Kam-Co-

udle,1973; Heidehnheimer i dr., 1975; A. D.Gusev, 1975; B. Rodgers, 1979; J. 

Higgins, 1981). Krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka nastale su 

knjige koje sveobuhvatno obrađuju socijalnu politiku koristeći uporedni pri-

stup (E. Vajs, 1982; M. P. Mčedlov, Ju. E. Volkov, 1979; K. I. Mikulskij, A. Nilaš, 

1982; J. Rosner, 1979; M. Ružica, 1986; Esping-Andersen, 1990; Taylor-Goo-

by P., 1991; N. Ginsburg, 1992; B. Deacon, 1992; Čekerevac, 2005; Cochrane, 

Clarke i Gewirtz, 2001; Hill, 1996, i dr.).

NEKA GLEDIŠTA O UPOREDNOJ SOCIJALNOJ POLITICI 

Značaj uporednog pristupa u socijalnoj politici nije sporan, ali postoje 

razlike u shvatanjima i praktičnim istraživanjima. Ima autora (na primer, B. 

Rodgers, 1979: 4) koji, i pored toga što smatraju da se jedino uporednim istra-

živanjima mogu utvrditi sličnosti i razlike između različitih sistema socijalne 

politike, ističu da je studija slučaja („case study“) najbolji put kojim se može 

doći do specifičnosti nekog društva. Studija slučaja omogućava razumevanje 

institucija u nekom društvu i koristi za upoznavanje posebnih područja so-

cijalne politike u vrlo ograničenom broju zemalja. Jer, prema mišljenju Bar-

bare  Rodžers,  transnacionalna  istraživanja  socijalne  politike  su  ograničene 

vrednosti. Pored nesumnjivog značaja ovih istraživanja, ona su opis pojedinih 

područja socijalne politike ili institucija koja su uporediva, ali ne i uporedno 

data, pa su samim tim i ograničenog dometa. Veoma je važno uspostavljanje 

ravnoteže između deskripcije i analize, odnosno tumačenja. 

Drugi pristup u izučavanju savremene socijalne politike izgradili su E. Vajs 

(1982) i E. Feldman (1978). E. Vajs savremenu socijalnu politiku izučava pola-

zeći od društvene prirode samih sistema, njihove društveno-političke sadržine, 

na primer, koja je ideološka i doktrinarna osnova sistema koja se odražava u 

koncepcijama na kojima se sistemi zasnivaju. Cilj savremenih sistema socijal-

ne politike jeste proučavanje glavnih karakteristika socijalno-političkih sistema, 

347

Ana Čekerevac │UPOREDNA ISTRAŽIVANJA U SOCIJALNOJ POLITICI

promene u njima koje su rezultat krupnih društveno-ekonomskih promena u ra-

zličitim regionima sveta, tendencije u razvoju sistema i zakonitosti koje se mogu 

utvrditi (E. Vajs, 1982: 4). Drugi analitičar, E. Feldman (l978), kritikuje pristup 

B. Roždersa, navodeći da se ne radi o uporednom metodu već o paralelnim istra-

živanjima i analizama uz minimum konceptualne i metodološke jedinstvenosti. 

Svoju tvrdnju potkrepljuje činjenicom da istraživanja rade različiti autori i rezul-

tate istraživanja izdvojeno izlažu u knjigama. Feldman ističe da studije slučaja 

istražuju sadržaje koji su ograničeni institucionalno-organizacionom podelom, 

što prati logiku upravljanja ili finansiranja od strane države. Zanimljivo je da 

Feldman uočava da se komparativna analiza treba odnositi i na neaktivnosti, 

pored onoga što društvo preduzima na socijalnom polju. Tako, prema ovom 

autoru, specifična socijalna politika egzistira i kada društvo počinje da ukida 

izvesna socijalna prava (Feldman, 1978: 300–301). V. Milić (1965) i C. Jones 

(1985) smatraju da uporedna istraživanja u društvenim naukama predstavljaju 

zamenu za eksperiment. Pravi i krajnji cilj uporednih istraživanja, smatra Milić 

(1965: 659), jesu teorijska uopštavanja i objašnjenja. 

M. Milosavljević (1987: 17) izdvaja uporedna istraživanja čiji je cilj upo-

redno prikazivanje neke pojave, procesa ili institucija, objašnjenja karaktera 

institucija i istraživanja, čiji je cilj formiranje zakonitosti i zasnivanje teorije o 

socijalnoj politici. 

Prema institucionalnim teorijama, procesi stvaranja javnih politika, dakle, 

i socijalne politike u različitim zemljama, verovatno će se razlikovati ukoliko 

se te zemlje razlikuju po svojim institucionalnim konfiguracijama. „Tvrdi se 

da možda postoje određene kombinacije institucionalnih uticaja koje se mogu 

prepoznati u određenim situacijama, osobito u situacijama koje sprečavaju ili 

potpomažu promenu javnih politika... Problem je u tome što je polazište za 

veliki broj komparativnih analiza testiranje determinističkih teorija, kojima se 

ispituje u kojoj se meri konkretni trendovi u javnim politikama mogu smatrati 

jednakima u zemljama sličnih društvenih ili ekonomskih obilježja (na primer, 

odnos između gospodarskog i političkog razvoja, odnosno razvoja socijalne 

države)“ (M. Hill, 2010:79). 

J. Higins (1981: 20–23) izdvaja najznačajnija područja uporednih istraži-

vanja u pogledu njihovog predmeta i sadržaja:

•  područje politike (obrazovanje, zdravstvo, planiranje socijalne politi-

ke i razvoja i sl.),

•  problem područja (siromaštvo, kriminal, delinkvencija i sl.),

•  grupe  u  stanju  potrebe  i  sa  posebnim  problemima  (stari  roditelji, 

predškolska deca, invalidi itd.),

•  socijalna politika drugih zemalja, opisna istraživanja socijalne politi-

ke drugih zemalja,