UNIVERZITET SINGIDUNUM

POSLOVNI FAKULTET U VALJEVU

Uporedni prikaz tri Linux distribucije

-Diplomski rad-

Mentor: Student:

Valjevo, 2012

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Sadržaj

1.Uvod...........................................................................................................................................2
1.1 Pojam operativnih sistema.......................................................................................................2
1.2 Svrha operativnih sistema.....................................................................................................3
2.Linux.........................................................................................................................................4
2.1 Linux kao operativni sistem.....................................................................................................4
2.2 Arhitektiura kernela.................................................................................................................7
2.3 Process sheduler....................................................................................................................8
2.4 Istorija Linux-a......................................................................................................................9
2.5 Performanse Linux-a............................................................................................................11
3.Linux distribucije.......................................................................................................................12
4.Debian........................................................................................................................................14
4.1 Verzije Debiana....................................................................................................................15
4.2 Koju verziju izabrati?...........................................................................................................16
4.3 Razlika između instalacija....................................................................................................17
4.4 Glavne odlike Debian distribucije........................................................................................19
5.Ubuntu........................................................................................................................................20
5.1 Šta je Ubuntu?......................................................................................................................21
5.2 Istorija Ubuntu i razvoj.........................................................................................................21
5.3 Distribucije............................................................................................................................21
5.4 Instalacija Ubuntu.................................................................................................................23
5.5 Butovanje CD-a.......................................................................................................................23
5.6 Karakteristike Ubuntu..........................................................................................................28
6.Arch Linux.................................................................................................................................30
6.1 Filozofija................................................................................................................................31
6.2 Upravljanje paketima.............................................................................................................31
6.3 Konfiguracija.........................................................................................................................32
6.4 Init sistem..............................................................................................................................32
6.5 Korisnički repozitoriji............................................................................................................33
6.6 Instalacija...............................................................................................................................33
6.7 Komande prilikom instalacije................................................................................................37
6.8 Arch Linux -za i protiv..........................................................................................................39
7.Zaključak....................................................................................................................................41
Literatura

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

koje važi za sve računarske sisteme. Međutim, kada se radi o standardnim personalcima, kao i
nekim serverima, onda je na korisniku da odabere koji operativni sistem želi koristiti.

Operativni sistem obično dolazi preinstaliran na računaru,tako da njegovu ulogu korisnik

odmah može uočiti po uključenju računara. Ovisno o verziji OS-a, po uključenju sistema, na
ekranu se ispisuju različite poruke, izmenjuju neke slike itd, sve do određenog momenta kada
računar prestaje sa aktivnošću i na ekranu se pojavi jedna slika koja ostaje stabilna i koja obično
zahteva određenu akciju korisnika. Do tog momenta operativni sistem računara je izvršio čitav
niz aktivnosti koje se u osnovi svode na inicijalizaciju različitih delova hardvera. Ono što
korisnik dobije na ekranu je određena forma interfejsa kojom će se koristiti u svim operacijama
korištenja računara. Startovanje neke aplikacije, recimo programa za obradu teksta, za operativni
sistem znači odgovarajuću naredbu za izvršavanje određene aktivnosti koja se obično
naziva

process

.Sistemski softver se sastoji od programa koji koordiniraju rad različitih

komponenata računarskog sistema sa osnovnim ciljem osiguranja efikasnosti funkcioniranja sa
aspekta potreba krajnjeg korisnika. Osnovne operacije uključuju,naprimer, formatiranje diskete,
kopiranje fajlova, kreiranje direktorija, slanje fajlova na štampanje i sl.

Na taj način operativni sistem uspostavlja ne samo vezu između računarskog hardvera i

krajnjeg korisnika u smislu omogućavanja njegovog efikasnog korištenja, već i vezu kojom se
aplikativni softver integrira sa ostalim komponentama računarskog sistema. Funkcije jednog
operativnog sistema je relativno lako objasniti na primeru standardnog personalnog računara, na
kojem u jedno određeno vreme radi jedan korisnik i računar u najvećem broju slučajeva radi u
tzv "stand-alone" sistemu rada.
Stoga većina korisnika danas, kada se spomene termin "operativni sistem", obično misli na
Microsoftov operativni sistem Windows. Međutim, sva priča o operativnim sistemima u
savremenoj elektronskoj obradi podataka ni izbliza se ne završava na ovoj OS-platformi. Potrebe
korisnika za ovim tipom obrade podataka u savremenom kompjutingu daleko prevazilaze ono što
pruža standardni personalac od 500 USD i ovaj OS proizvod firme Microsoft. Danas je obrada
podataka u organizacijskim sistemima, pogotovo onim većim, jedna vrlo kompleksna kategorija i
obično je bazirana na tzv.server računarskim sistemima, što u finansijskom izrazu znači da se
može raditi o konfiguracijama od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona USD.Takvi
sistemi podržavaju istovremeni rad više korisnika, pri čemu taj broj može ići i do nekoliko
hiljada.

Operativni sistemi koji upravljaju radom ovakvih računarskih sistema daleko su

kompleksniji, iako sa aspekta krajnjeg korisnika to i ne mora značiti veliku razliku u odnosu na
njihovo iskustvo s Windowsima. U većini slučajeva, naime,interfejs putem kojeg korisnik
pristupa velikom sistemu obavlja se preko PC operativnog sistema, bilo da se radi o Windowsu
ili nekom drugom desktop OS-u.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

1.2 Svrha operativnih sistema

Svrha operativnih sistema je da osiguraju okruženje u kojima korisnici mogu izvršavati

svoje programe.Svrha kao opštiji pojam se sastoji iz ciljeva koji imaju precizniju
definiciju.Primarni cilj operativnog sistema jeste da računar učini prikladnim i jednostavnim za
upotrebu. A sekundarni cilj je da koristi hardver na što efikasniji način.Ova dva cilja prikladnost
i efikasnost su često međusobno suprotstavljena.U prošlosti se sve veća pažnja poklanjala
efikasnosti nego prikladnosti i komforu samog korišćenja računara.Kasnije se počelo više pažnje
poklanjati samom korisniku računara.
Osnovne funkcije operativnog sistema su:



Upravljanje zadacima:pripremanje, raspoređivanje i nadgledanje svih zadataka za
neprekidno odvijanje obrade od strane računarskog sistema.



Upravljanje resursima: kontrola korištenja resursa računarskog sistema od strane drugih
komponenata sistemskog i aplikativnog softvera koji je u procesu izvršavanja. Ovi resursi
uključuju: primarnu memoriju, sekundarnu memoriju, vreme centralne procesne jedinice
i input-output uređaje.



Upravljanje podacima: kontrola korištenja podataka (inputoutput,
pohranjivanje, pretraživanje). Ovi programi kontroliraju alokaciju sekundarne memorije,
fizički format ,kao i transfer podataka između uređajaprimarne I sekundarne memorije.

Iako svi operativni sistemi nemaju istu strukturu, za one koji se danas najčešće koriste može se
reći da uključuju sledeće osnovne komponente:

1. upravljanje procesima,
2. upravljanje glavnom memorijom,
3. upravljanje pomoćnom memorijom,
4. upravljanje I/O sistemom,
5. upravljanje datotekama,
6. sistem zaštite,
7. mrežna komponenta,
8. komandni interpreter, odnosno korisnički interfejs.

Operativni   sistem   stvara   za   korisnika   radno   okruženje   koje   rukuje   procesima   i   datotekama,
umesto bitovima, bajtovima i blokovima. Većina operativnih sistema dolazi sa aplikacijama koje
obezbeđuje   korisnički   interfejs   za   rukovanje   operativnim   sistemom,   kao   što   su   interpretator
komandne linije i grafički korisnički interfejs. Dodatno, operativni sistem omogućava pokretanje
drugih,   korisničkih,   programa   kao   što   su   editori,   prevodioci   i   internet   pretraživači.   Mrežni
operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema.
Najkorišćeniji   operativni   sistem   u   upotrebi   na   stonim   i   prenosivim   računarima   je   Microsoft
Windows XP. Jači serveri koriste Linux, FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema.
Međutim,   i   ovi   operativni   sistemi,   posebno   Mac   OSX   se   takođe   koriste   na   personalnim
računarima. U svom radu opisaću Linux operativni sistem i uporediti njegove tri distribucije.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Slika 3. Jezgro Linuxa

Jezgra (engl. Kernel) je centralni sastav Linux-a tj. to je kod operativnog sistema koji

pokreće i održava rad celog računara.Linux kernel je napravljen, kao i većina drugih modernih
sistema, po uzoru naUnixa. To znači, između ostalog, da se zasniva na potpunoj abstrakciji i
virtualiziciji svih hardverskih komponenti. Upravo to je i glavna funkcija kernela.Pored toga u
kernelu je implementirana funkcionalnost

multitaskinga

(obavljanje više zadataka odjednom),

kontrola procesa, kontrola memorije itd.
Na samom početku Linux kernel je bio monolitske građe, što znači da je sva funkionalnost
zajedno sa drajverima implementirana u jednom

kernel-imageu

. Ovakva arhitektura se brzo

ispostavila kao lošom, jer svaka i najmanja izmena može da predstavlja izmenu celog kernela.
Danas je Linux hibridno-monolitan, što znači, da je veliki deo drajvera, koji nisu neophodni za
sami start kernela, implementirani kao moduli koji se za vreme upotrebe uvezuju ili izvezuju iz
kernela.Gotovo celi kernel je programiran u programskom jeziku C.Samo veoma kritični delovi
su pisani u asembleru. Celi Linux sistem je jako dobro prilagođen programiranju u C, ne samo
jer je C i koncipiran kao programski jezik za unix-slične sisteme. Kao kompajler se uglavnom
koristi gcc koji omogućava i jednostavno portiranje sistema za druge arhitekture, zbog čega
Linux i jeste toliko rasprostanjen na različitim arhitekturama.

Iako neki iskusni korisnici Linux-a rado menjaju kod jezgra na svojim operativnim

sistemima, početnicima se to ne preporučuje. Međutim važno je znati da se jezgro Linux-a stalno
unapređuje. Prema tome kako veliki broj ljudi razvija Linux, sistem neprekidno napreduje, a
problemi se rešavaju vrlo efikasno. Linux je opšti pojam koji je uglavnom vezan za Unix-ove
operativne sisteme koji koriste Linux jezgro. Takođe Linux je jedan od najistaknutijih primera
slobodnog softvera i otvorenog koda. Sve leži na otvorenom kodu koji se može slobodno
koristiti, modifikovati i davati svakome.Operativni sistem Linux je pretežno poznat po upotrebi
na serverima, ali se takođe može instalirati na široku paletu računarskog hardvera, od digitalnih
uređaja preko mobilnih telefona pa sve do super kompjutera. Popularnost na personalnim i
prenosnim računarima mu sve više raste zahvaljuijući sve prilagođenijim distribucijama ovog
operativnog sistema. Ime Linux dolazi od Linux jezgra (engl. kernel), koju je kao što je pre

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

navedeno Linux Torvalds počeo pisati1991.godine. Sistemski alati i biblioteka uglavnom dolaze
od GNU operativnog sistema, kojeg je 1983.godine objavio Richard Stallman, zbog čega se
ponekad koristi naziv GNU.

Slika 4.GNU logoSlika 5. Richard Stolman osnivač GNU

Projekat GNU, kojeg je 1983. započeoRičard Stolman, imao je za cilj stvaranje potpunog

softverskog sistema koji bi bio saglasan s juniksom i koji bi se sastojao isključivo od slobodnog
softvera.   Rad   na   potpuno   slobodnom   GNU   sistemu   počeo   je  1984.   godine.   Kasnije,  1985,
Stolman je osnovao  Zadužbinu za slobodni softver  i napisao je  GNU-ovu opštu javnu licencu
tokom  1989.   Do   ranih  devedesetih,   mnogi   programi   potrebni   u   operativnom   sistemu
(programske biblioteke,  kompilatori,  uređivači teksta,  ljuska juniksa  i grafički sistem) bili su
završeni. Nedostajali su kritični delovi kao što su veznici za uređaje, sistemske usluge (softverski
demoni), i samo jezgro sistema. Pošto GNU nije imao upotrebljivo jezgro ni 1991. godine, Linus
Torvalds je počeo da programira svoje jezgro operativnog sistema.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

2.3 Process sheduler

Process sheduler

(rasporedjivač procesa) je srce operativnog sistema Linux.Ima sledeće

odgovornosti;



Omogućava procesima da kreiraju sopstvene kopije.



Odlučuje koji proces će imati pristup CPU-u i utiče na transver procesa koji se
izvršavaju.



Prima prekide (interrupts)i rutira ih do prikladnog podsisitema kernela.



Šalje signale korisničkim procesima.



Kontoliše sistemski tajmer.



Oslobadja resurse koje su procesi zauzeli prilikom izvršavanja.

Slika 6. Process sheduler

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Rasporedjivač procesa takodje daje podršku za dinamičko učitavanje

modula.Ovi(

loadable)

moduli se koriste od strane virtuelnog fajl sistema,kao i mrežnih

interfejsa. Rasporedjivač procesa omogućava dva interfejsa: prvi pruža ograničeni interfejs za
sistemske pozive, koje korisnik može da poziva i drugi, bogati interfejs za ostatak kernela.
Procesi mogu da kreiraju druge procese isključivo kopiranjem već postojećih procesa. Za vreme
podizanja sistema Linux ima samo jedan aktivan proces:

Init.

Ovaj proces onda umnožava druge

procese, koji takođe mogu kreirati sopstvene kopije.

Raspoređivač procesa je primarno odgovoran za učitavanje, izvršavanje i pravilnu

terminacuju   procesa.   Algoritam   za   raspoređivanje   se   poziva   u   dva   različita   vremena   tokom
izvršavanja   korisničkog   procesa.   Prvo,   postoje   sistemski   pozivi   koji   pozivaju   raspoređivač
procesa direktno, kao što je

sleep().

Drugo, posle svakog sistemskog poziva i posle svakog

sporog sistemskog poziva, algoritam raspoređivača procesa se poziva.

Prekidi omogućavaju hardveru da komunicira sa operativnim sistemom. Linux razlikuje

spore i brze prekide. Spori prekidi su tipični prekidi. Vremenski (timer) prekid je predstavnik
sporih prekida. Brzi prekidi su oni koji se koriste za dosta kompleksnije zadatke, kao što je
obrada unosa sa tastature. Drugi prekidi se onemogućavaju dok se procesuiraju, sem ukoliko se
eksplicitno ne onemoguće od strane henlera

(handler)

brzog prekida. Linux koristi vremenski

prekid na savaki 10ms. Znači, prema opisu raspoređivača procesa, preraspodela procesa se
odigrava bar jednom u svakih 10ms.

2.4 Istorija Linux-a

Unix kao začetnih svih, operativni sistem zamišljen i proizveden 1960-ih i prvi put je

objavljen 1970. Njego široka dostupnost i prenosivost pmogučila mu je da bude rasprostanjen,
kopiran i omiljen u krugu akademskih institucija i poslovnih subjekata, te je svojim dizajnom
uticao na autore drugih sistema. GNU projekat počinje 1984.godine od strane Richarda
Stallmana, sa ciljem potpuno Unix-kompatibilnog operativnog sistema sačinjenog od slobodnog
softvera. Ranih 1990-ih mnogo programa potrebnih za operativni sistem (kao što su
biblioteke,kompa-
jleri, tekstualni editori, Unix školjke i satav prozora) bilo završeno, ali elementi „niskog nivoa“
kao što su pokretački programi za uređaje (engl. drivers) i jezgra nisu bili dovršeni.

MINIX, je Unix-ov sistem namenjen akademskoj zajednici, izdan od starne Andrew S.

Tanenbauma 1987.godine. dok je izvorni sistem bio dostupan, modifikacije i dalja distribucija
bile su zabranjene (što danas više nije slučaj). Nadalje, MINIX-ov 16-bitni dizajn nije bio dobro
prenesen u 32-bitni koncept jeftinog i popularnog PC-ja zasnovanog na Intelovoj 386 arhitekturi.
Godine   1991   prilikom   učešća   na   univerzitetu   u   Helsinkiju,   Torvald   je   počeo   raditi   na
nekomercijalnoj zameni za MINIX koji bi eventualno mogao postati Linux jezgro. Takođe 1992,
Tanenbaum   je   postavio   članak   na   Usenet-u   tvrdeći   da   je   Linux   zastareo.   On   je   u   članku
kritikovao operativni sistem kao „monolitni“ u dizajnu i kako je usko vezan za 386 arhitekturu,
pa je neprenosiv što mu je pripisao kao „ temeljnu grešku“.  Tanenbaum je predložio da oni koji
žele izgraditi moderan operativni sistem, trebalo bi ga zasnivati na temelju microcernel modela.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

2.5 Performanse Linux-a

Linux potiče od Unix-a, jednog od najcenjenijih i najviše korišćenih i operativnih sistema

na svetu u prtoteklih tri decenije. UNIX je razvijen u labaratorijama Beel kompanije AT&T, sa
namerom da podrži istovremeni rad više korisnika na više računara, koji su međusobno povezani
i dele informacije i resurse. Na takvom operativnom sistemu, više osoba može istovremeno da
koristi hardver jednog računara za obavljanje većeg broja zadataka, ili pak jedan korisnik na
jednom računaru može da obavlja više poslova odjednom. Rezultat svega toga je moćan sistem,
kao i efikasnije korišćenje računarskih resursa. Linux podržava veliki broj procesora, uključujući
386, power PC, DEC Alpha, SUNS parc i ARM. Kakav god hardver da se poseduje, Linux će na
njemu verovatno raditi. Linux je napravljen po POSIX (Portable operating system interface for
UNIX) standardu, koji definiše vezu između programa i operativnog sistema. To znači da na
Linoxu mogu da se koriste skoro svi programi pravljeni za druge UNIX sastave. Linux je cenjen
i zbog svoje stabilnosti računara po Linuxom često rade mesecima pa čak i godinama bez i
jednog pada sistema. Ovi sistemi su vrlo brzi, jer Linux efikasno upravlja resursima kao što su
memorija, procesor ili prostor na disku. Čak i dober deo weba radi na starijim računarima kao što
su NASA, Sandia i Fermilabs su napravile moćne super računare od grozdova (koncepcije)
Linux računara. Postoji više razloga zašto treba koristiti Linux, jer on osigurava kontrolu nad
računarskim okruženjem. Tačnije,programi imaju mnogo opcija za podešavanje, pošto je večina
otvorenog koda, moguće je prepravljati funkcije i program podešavati svojim potrebama. Linux
je besplatan, besplatno se instalira i ažurira za razliku od ostalih komercijalnih sistema. Sve što
se može uraditi na Windows računaru, može takođe i na Linox računaru. Manje su šanse da
vidimo kvarove i bagove programa. Linux je serverski operativni sistem. On je brz, siguran i
stabilan. Aktuelni kernel lako radi sa višeprocesorskim kompjuterima i računarskim mašinama.
Linux zajednica je sve veća i veća. Danas na internetu postoji sjajna tehnička podrška, naročito
ako   i   velike   kompanije,   kao   što   su   recimo   Novelli   ili   IBM,   stoje   iza   inux   zajednice.   Za
višegodišnjeg   korisnika   Windows-a,   biranje   odgovarajuće   Linux   distribucije   može   da   bude
zbunjujuće. Za razliku od Windows-a, Linux je podeljen na preko 340 distribucija. Najpoznatzije
od njih su sigurno: Debian, Red Hot, Mandriva, Fedora, Gentoo, Ubuntu, Linux Mint, Kubuntu,
itd. Kao i ostali operativni sistemi, i Linux se sastoji iz dva dela: malog centralnog dela koji se
zove jezgro (kernel) i većeg dela koji sadrži aplikacije i upravljačke programe.

Sve Linux-ove distribucije uglavnom imaju isto jezgro, dok je aplikacisko-upravljački

deo nešto drugačiji. Upravo zbog toga neke distribucije su lakše za korisnika koji se prebacuje
sa Windows-a, dok su druge teže i komplikovasnije. Recimo distribucije kao što su Debian,
Slackware, Gentoo su komplikovanije distribucije, sa dosta podešavanja koja se uglavnom
obavljaju iz konzole (Shell). SUSE Linux je bio i ostao jedan od najpoznatijih distribucija sa
velikom zajednicom korisnika i odličnom tehničkom podrškom iza koje stoji kompanija Novell.
Na stotine besplatnih programa se isporučuje na instalacionom DVD-u sa ovom distribucijom.
Trenutno se pojavila verzija sa oznakom „open SUSE11“.

U početku se Linux kao i Unix zasnivao na radu iz komandne linije (konzole). Kasnije je

nastao xfree86 projekat koji je postao standard za GUI (grafičko korisničko okruženje). Time je
olakšan rad u Linux-u posebno korisnicima koji se prebacuju iz Windows-a ikoji su zaboravili da

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

koriste MS DOS. Danas SUSE Linux dolazi sa dva popularna okruženja: KDE i GNOME.
Korisni može da bira koja će okruženja koristiti. Što se tiče programskog paketa, SUSE koristi
RPM (Red Hat Package Managment System). Inače većina programa vezana za Linux upravo se
nalazi u ovom formatu. Instaliranje paketase vrši na lak načinpreko YAST-a. YAST (Yetanother
Setup Tool) je administartivni alat, za koji je potrebna root privilegija. SUSE se pod YAST-u i
razlikuje   od   drugig   distribucija,   i   ona   ga   čini   jedinstvenim.   Ona   služi   za   instaliranje,
konfiguraciju   i   ažuriranje   Linux   instalacija.   KDE   je   grafičko   okruženje.   To   je   softver   koji
sarađuje   sa   operativnom   sistemom,   ali   nije   njego   sastavni   deo,   on   zapravo   omogućava
komunikaciju   sa   operativnim   sistemom.   Možemo   ga   posmatrati   kao   i   posrednika   između
korisnika Linux-a. GNOME je još jedno popularno grafičko okruženje za Linux. Oba okruženja
stvorila su veliki timovi programera. Zbog toga ova okruženja rade odlično, koji god da se
izabere, nemože se pogrešiti. KDE okruženje sadrži preko stotinu programa za obradu slika ili
teksta, za rad sa elektronskom poštom, čitače Weba i igrice.

3.Linux distribucije

Distribucije bi se mogle nazvati i kompilacijama, jer su upravo to kompilacije

najrazličitijih softvera. Naime, sa samim Linux jezgrom ne bi se moglo napraviti puno toga, ali
kada se kernelu doda grafičko okruženje, razni programski alati i ostalo nastaje distribucija
Linux-a. Ova distribucija čini celokupan i funkcionalan operativni sistem spreman za korišćenje
na personalnim,  aili  i  na drugim oblicima računara.  Upravo  zbog  toga  mnoge  distribucije  i
imenuju sebe operativnim sistemom baziranim na Linuxu, a tek iz konteksta se može zaključiti
da se radi zapravo o distribuciji. Danas postoji više od 300 raznih distribucija i novi korisnik
jednostavno mora proći kroz fazu odabiranja one distribucije koja će mu najbolje odgovarati.
Svaka od njih ima svoje sposobnosti, mogućnosti i postavke, kao i rad sa softverskim paketima.
Najbolje je odabrati one najpopularnije, a tek onda potražiti one manje popularne. Najpopularnije
distribucije   obično   karakteriše   velika   zajednica   iz   čega   proizilazi   i   dobra   podrška:   bogata
dokumentacija,posvećeno im je mnogo web stranica, foruma, portala i sl., Mnogo upakovanog
softvera u repozitorijima, po pravilu bolja podrška za hardver.. Deo svoje popularnosti neke
distribucije mogu zahvaliti i svojim mecenama-velikim organizacijama.Deo svoje popularnosti
neke distribucije mogu zahvaliti
i   svojim   mecenama-velikim   organizacijama   ili   softverskim   korporacijama   koje   im   pružaju
infrastrukturu,plaćene programere,marketing i druge oblike finansijske podrške.

Distrubucija je neka vrsta slagalice sastavljene od Linux kernela s upravljačkim

programima,GNU   programa,Xorg   grafičkog   okruženja(npr   KDE)te   programa   za   pojedine
svrhe.Svaka   distribucija   je   podešena   prema   željama   autora   i   korisnika,za   neku   namenu   ,sa
specifičnim izgledom.
Nemoguće je utvrditi  tačan  broj  distribucija  ,a ne  postoji  ni  jasan  kriterijum  šta čini  Linux
distribuciju.Veliki   broj   distribucija   kao   i   nepostojanje   standarda-poput   jednostavnog   načina
instaliranja programa –mnogoim korisnicima računara otežava prelaz na Linux,ali i komercijalnu
upotrebu.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

4.Debian

Debian je distribucija koju je najjednostavnije opisati kao distribuciju koju autori

razvijaju za svoje potrebe. Odlikuje se naprednim sistemom upravljanja

paketima

baziranom na

.deb

obliku arhiva koji omogućuje vrlo jednostavno održavanje sistema pod uslovom da je

računar povezan na mrežu. Debian se razvija prema dokumentu koji se zove '

Debian social

contract

' i koji zapravo garantuje da se distribucija može podeliti sa drugima. Zbog toga su

Debian paketi podeljeni u tri grupe:

free (main)

contrib

non-free

. Grupu 'main' čine paketi koji

su gro distribucije, besplatni su i uglavnom su u sastavu instalacijskih medija. Grupa 'contrib' su
paketi koji nisu deo standardne distribucije, ali su besplatni kao i paketi u prethodno navedenoj
grupi. Grupa 'non-free' su paketi koji imaju besplatan izvorni kod, ali ne i kompajlirani uradak,
ili ih treba po instalaciji licencirati.

Po svojoj filozofiji Debian je najbliži filozofiji GNU projekta;besplatna programska

potpora slobodna za bilo kakve izmene I distribuciju.Osobitost Debian distribucije  je vrlo retko
objavljivanje   CD   verzija   distribucije,zbog   čega   se   početnici   često   odlučuju   za   neku   drugu
distribucijučiju zadnju verziju mogu jednostavno instalirati sa CD-a.Debian je ujedno distribucija
koja raspolaže sa najvećim izborom gotovih binarnih paketa,jer je popriličan broj ljudi koji
razvijaju   Debian   ,a   imaju   vrlo   različite   interese   i   potrebe,pa   održavaju   mnoštvo   različitih
paketa,dakle vrlo bogata distribucija i raznolika po sadržaju.
Kao i svaka Linux distribucija se sastoji od jezgra,osnovnih alata i programske potpore za vrlo
raznolike   primene.Debian   GNU   /Linix   pruža   puno   više   od   onog   što   se   misli   pod   nazivom
“operativni sistem”a to je da dolazi sa više od 29000 paketa,već komplajliranih programa(binarni
kod za različite strojne platforme)spakovanih u format za laganu instalaciju na računaru.Debian
je poseban, jer je u potpunosti plod volontera potpuno predanih razvoju i širenju slobodnog
softvare-a i kojih je sve više svaki dan.

Slika 9.Ian Murdoc tvorac Debian-a

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Debian GNU /Linux je prvi put najavljen još 1993godine,a osnivač je Ian Murdoca koji

je pokrenuo kompletno ne-komercijalni projekat koji je uključivao stotine programera
dobrovoljaca u njihovo slobodno vreme.kako se previše oslanjao na dobrovoljce bilo je mnogo
više pesimista nego optimista,ali je vreme pokazalo suprotno stanje.Ne samo da je Debian
verzija potrajala ,već je postala najveća distribucija i najviše preradjivan softver ikada.

4.1 Verzije Debian-a

Debian se kao operativni sistem u osnovi ne nadogradjuje.Postoje dva tima koji se brinu o

razvoja Debian-a.Jedan se bavi samim razvojem operativnog sistema i programske potpore,a
drugi rešava sigurnosne propuste,a u upotrebi su uvek tri verzije:



Stable

- verzija koja se više ne nadograđuje i koja predstavlja kraj jedne distribucije.

Eventualne nadogradnje vrše se zbog kritičnih grešaka ili sigurnosnih problema i s njima
se ne bavi razvojni tim koliko tim zadužen za sigurnost. Retko se dorađuje. Eventualne
dorade mogu biti na primer radi antivirusnog programa koji će se dograđivati iz 'Testing'
verzije.



Testing

- verzija koja je u razvoju poprilično zaokružena i s kojom se bave oba dva tima.

To je buduća 'Stable' verzija i u njoj se dorađuju postojeći paketi bez uvođenja značajnih
novina. Dorađuje se svakodnevno ali bez promena njihovih osnovnih osobitosti. Znači to
je dorada na već postojećim temeljima.



Unstable

- verzija koja donosi sve značajne novine, postojeće programske potpore i

uvođenja nove programske produkte. Svakodnevno se dorađuje i vrše se raznovrsna
testiranja ne bi li u sistemu bio što naprednije pre nego pređe u 'Testing' verziju. Zadire se
i u samu osnovu operativnog sistema, što ukazuje da je ova verzija potpuno novi
proizvod. Ovim se u suštini bavi razvojni tim dok je uloga tima za sigurnost sporadična.
Kako ova verzija u osnovu opslužuje 'Testing' i 'Stable' verzije glede njihovog razvoja
nikad nema osobitosti nekakve funkcionalne distribucije.

Verzije se periodički sledno izmenjuju. Kada 'Testing' verzija postane dovoljno sigurna prelazi u
verziju 'Stable' a prethodna ide u (OldStable-Security) te se nakon nekog vremena ukida. Verzija
koja je bila 'Unstable' prelazi u 'Testing' a uspostavlja se nova 'Unstable' verzija. Od svoje prve
distribucije pa nadalje pojedine verzije nazivaju se prema likovima iz animiranog filma 'Toy
Story', pa tako od 05.februara 2011. godine za navedene verzije vrede kodna imena:

Lenny

(OldStable-Security),

Squeeze

(Stable),

Wheezy

(Testing) i

Sid

(Unstable). S tim da se naziv

'Unstable' verzije nikad ne menja,

Sid

je uvek

Sid

. Da bi dogradnja išla ispravno brine se dobro

dizajniran

paketni sistem

koji pazi na međuovisnosti i transakcije, te na taj način povećava

pouzdanost i sigurnost operativnog sistema i programske potpore. Ne samo navedeno, svaka
verzija ima svoje područje preuzimanja paketa tako da ni tu ne može doći do zbrke.
Osim navedenih kodnih imena svaka od “Stable”verzija nosi i brojčanu oznaku i to :

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

4.3 Razlika između instalacija

Osnovna razlika između ove dve vrste instalacija je u sledećem:



Za kućni računar koji ima instaliran Windows operativni system, Linux operativni system
instalira se na jednoj od neiskorišćenih Windows-a neiskorišćenoj particiji diska logički
podeljenoj na najviše 59 delova na koje se instaliraju sve Linux komponente ovog
operativnog sistema. Ovako podeljena primarna particija naziva se EXTENDED.
Virtuelna memorija je SWAP datoteka ili logička particija veličine dvosruke vrednosti
fizičke memorije. Za jednu Linux logičku particiju preporuka je da bude FAT tipa I da se
omogući lakša komunikacija sa Windows OS.



Kao server, operativni sistem se instalira na više particija od kojih je prva virtuelna
memorija (swap) veličine dvostruke vrednosti fizičke memorije, a pojedini delovi sistema
su u posebnim pareticijama. SWAP particiju dobro je postaviti kao prvu particiju diska
jer   je   najbliže   početnom   položaju   glava   prema   sredini   diska   čime   se   osigurava   brži
pristup prema njoj. Bolje je za SWAP koristiti particiju u odnosu na datoteku isre namene
jer particija omogućava znatno bolje performance učinka sistema. Analogno SWAP-u je
pagefile,sus   u   Windows   XP   operativnom   sistemu.   Ostale   particije   mogu   se   formirati
prema želji sa jednim od raspoloživih datotekinih sistema I svakoj pridružiti različite
osobine. Prema već navedenim moguće je kreirati do 63 particije, 4 primarne I do 59
logičkih particija.
U   oba   slučaja   pokretanje   (izbor)   operativnog   sistema   vrši   se   za   to   izrađenom
programskom potporom-boot loader, kao LILO (Linux Loader) ili GRUB (Grand Unified
Boot loader), koji nudi samo glavni polazni izbor kad računar učitava operativni system.
Pri uključivanju računara BIOS konsultuje zapis u prvih 512 bajta diska koji se naziva
MBR   (Master   Boot   Record).   U   njemu   je   sav   ili   deo   IPL   programa   (Instal   Program
Loader) koji učitava operativni system i informacija-tablica particija koja opisuje na koji
način je disk podeljen. Svaki disk sadrži ova dva zapisa u svom prvom sektoru. Navedeno
je instalirano na narednoj slici.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Slika 10.Particije diska za kućni računar i server

Brojevne oznake particija 1-4 odnose se na primarne particije iz već prethodno navedenih

razlogavezanioh uz mogućnosti Bios-a PC kompatibilnih računara, a sve logičke particije nose
brojčanu oznaku od 5 pa na više. Da bi računar ispravno radio mora biti barem jedna primarna
particija koja mora imati na sebi datotečni sastav I mora bito označena kao aktivna (oznaka “A”),
a to znači da sadrži boot sector I nosi bootstrap oznaku da je Bios može prepoznati. U slučaju
korisnikovog računara to će biti [hda1] na kojo će biti boot loader sa izabranim operativnim
sistemom koji se želi pokrenuti, Windows ili Linux. Particija [hda3] je primarna particija
proglašena kao extended particija, uobičajeno se jednostavnije naziva extended particija, u kojoj
su kreirane logičke particije I ona se ponaša kao kontejner logičkih particija I operativni sistem je
ne vidi kao mogući datotečni sastav. [had x] je oznaka za diskove IDE tipa I njihove particije,
dok se za SCSI I SATA diskove koriste [had x] oznke.

Linux se nemože instalirati na neku Windows particiju koja nije zauzeta od strane

Windows OS, što je u primeru sa gornje slike extended particija. >logička particija [/data] kreira
se od strane Linux operativnog sistema kako bi se lakše dohvatili podaci namenjeni da se vide iz
Windows operativnog sistema. Windows OS neće prepoznati Linux particije ali će ovu
prepoznati kao [E:]. Pošto je particijaFAT tipa, njena veličina ne može biti veća od 2 GB. Treba
imati na umu da prilikom instalacije Windows OS i Linux OS na računar korisnika (dual boot),
prvo treba izaditi particiju za Windows OS i instalirati ga, ali pri tome ne sme se definisati,
odnosno zauzeti, prostor (particija) namijenjen za Linux, te se potom instalira Linux OS koristeći
prostor ostavljen po instalaciji Windows OS. Kod poslužitelja SWAP particija nije datotečni
sistem i ne može biti aktivna, pa na osnovu toga mora postojati barem jedna primarna particija sa
datotečnim karakteristikama koja će biti aktivna particija i to je [hda2]. Na nju se nastavlja
[hda3] EXTENDED particija koja je kontejner za logičke particije Linux operativnog sistema i
ne vidi se kao datotečni sistem. Samo jednu particiju na disku koja bi bila EXTENDED particija
nije moguće kreirati. Pitanje : Koliko se datotečnih primarnih particija može kreirati na dva diska
u sustavu standardnog PC kompatibilnog računara? Odgovor : Onoliko koliko ih stvarno može
prepoznati BIOS - četiri (četiri adrese od 01D8-01DB veličine 1 B koje pripadaju IRQ 14).

Na dva odvojena diska, koja nisu u polju, prva primarna particija jednog diska mora se

proglasiti aktivna, i ona u 512 byte-a nultog sektora diska sadrži podatke kako su sve particije
svih diskova složene (MBR). Ako se sa editorom diska (može i prastari DISKEDIT) pogledaju
zapisi prvog sektora aktivnog diska vide se nekakve adrese i ASCII opisi, ali na prvom sektoru
drugog diska su nule - nema nikakvih zapisa. Problem može nastati ako se žele srediti diskovi
koju su se već negde pre koristili. Tada se s editorom diska obrišu prvi sektori oba diska (upišu
se nule) te se tek potom pristupa organizaciji particija na diskovima. Dakle, da bi sve navedeno
uspešno radilo brine se datotečni sistem  (DS) koji se nalazi na jezgru (kernel) izrađenoj prilikom
instalacije operativnog sistema, koja se brine da je DS uspešno povezan sa svim raspoloživim
delovima   računara,   i   koji   omogućava   da   se   uporedno   koristi   sva   raspoloživa   programska
svojstva. Pošto je podržano više vrsta datotečnih sistema i izrađene su distribucije za petnaestak
različitih računarskih platformi, to u suštini znači da će programski zadatak izrađen na jednoj
platformi dobro raditi i na drugoj uz savet da se 'ne dira' u svojstva konfiguracije.
Ono što treba odmah zapaziti je da su svi diskovi i / ili njihove particije 'zakačeni' (mount) za
imenike,  i da se 'kretanje' kroz datotečni sistem vrši upravo prelaskom iz jednog imenika u drugi
pomoći   nekakve   programske   osnove   za   upravljanje   datotekama   ili   primenom   odgovarajućih
komandi bilo u GUI (graphical user interface) ili CLI (command-line interface), te da se diskovi i

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

5.Ubuntu

Ubuntu je afrička reč koja bi otprilike upućivala na 'humanost prema drugima' i potiče iz

Zulu i Xhosa afričkog jezika. Ako se naziv poveže sa činjenicom da je to Linux distribucija
utemeljena na Debian distribuciji,dakle besplatna na zadovoljstvo svih koji je žele koristiti, od
koje je nasledila sve njene kvalitete, nije ni čudo da je Ubuntu i njene kopije sve popularnija
distribucija iako je predstavljena 2004. godine (Debian se razvija od 1997. godine).Debian
distribucija zasnovana je na potpuno volonterskom radu pripadnika FSF udruge (The Free
Software Foundation), kojima je osnovni cilj razvoj besplatne programske potpore za bilo koga,
u kojem trenutno u razvoju ove vrste programske potpore učestvuje više od 1000 osoba. Ubuntu
je drugačiji projekt od Debiana, ali u oba projekta uključene su osobe iz oba tima, te mu je stoga
vrlo sličan u bitnim osobitostima:



Ubuntu koristi isti paketni mehanizam nadogradnje kao Debian.



Svakih 6 meseci izdaje se nova verzija operativnog sistema koja se podržava 18 meseci
za bilo kakve ispravke za kritične greške koje bi se eventualno mogle desiti.



Podržano je nešto manje platformi u odnosu na Debian; i386, AMD,.



Otklanjanje grešaka je uzajamno jer mnogi delovi Ubuntu-a nisu ništa drugo nego deo
najnovije verzije Debian-a i obratno.



Raspoložive su i serverske verzije operativnog sistema(Ubuntu Server).

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Slika 10.Logo Ubuntu

5.1 Šta jeUbuntu?

To je kompletan Linuxov operativni sistem, slobodno dostupan. Ubuntu Manifesto –

softver može biti dostupan, upotrebljiv od ljudi i njihovih lokalnih jezika, bez obzira na razlike i
da ti ljudi imaju slobodu da prilagode softver na bilo koji način kako oni vide.Uključuje najbolje
mogućnosti infrastrukture što Free Software zajednica može pružiti, da bi Ubuntu bio
upotrebljiv za što više ljudi.

5.2 Istorija Ubuntu i razvoj

Prva verzija Ubuntua izdata

20.oktobra

2004

. je počela sa razvojom kao obični

fork

Debian GNU/Linux projekta, sa ciljem da bude odvojena od sporog toka izdavanja novih verzija
Debiana.Pošto se Ubuntu izdaje svakih šest mjeseci, to mu omogućava da uvijek sadrži najnoviju
verziju

GNOM E

grafičkog okruženja

. Za razliku od drugih običnih Debian forkova kao

Xandros, Linspire i Libranet, Canonical je ostao blizak filozofiji Debiana sa Ubuntuom te većinu
vremena koriste

slobodni softver

umjesto oslanjanja na

closed-source

.Paketi za Ubuntu su

generalno bazirani na nestabilnim Debian paketima. Ubuntu koristi Debianov APT sistem za
upravljanje paketima, iako Debian i Ubuntu paketi nisu uvek binarno kompatibilni jedan s
drugim.Mnogi programeri Ubuntua su također održavatelji (engl.

maintainers

) ključnih Debian

paketa.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

poprilično različitih 'poddistribucija'. Za korisnike početnike jedna od ovih distribucija je vrlo
prihvatljiva.

Za prikaz ovih distribucija odabrana računalna platforma je Virtual

.Prilikom

instalacije na Virtual PC računalo treba izabrati za preuzimanje ispravnu distribuciju u pogledu
specifičnosti   ovog   računara(pažljivo   pretražiti   jedan   od   mnoštva   raspoloživih   ftp-
servera.Navedene distribucije ne koriste grafički interfejs tokom instalacije i pokazale su se
najprihvatljivije  za  Virtual PC   platformu.   Uobičajni   izgled   korisničkog   interfejsa  u   trenutnoj
verziji je okarakteriziran nijansama smeđe i narandžaste boje.Ubuntu ima veliki broj službenih
web foruma gde se vodi diskusija o samoj distribuciji.Canonical vodi jedan broj mailing listi za
projekte i mailing liste programera tako da konferencije Ubuntu programera ostaju otvorene
korisnicima.Korisnici   mogu   koristiti

The Fridge

zajednički blog namenjen informisanju

korisnika o Ubuntu temama.

Slika 12.Izgled desktop Ubuntu

5.4 Instalacija

Upiti tokom instalacije gotovo su identični kao kod instalacije Debian operativnog

sistema.Kada se preuzme odgovarajuća

.iso

datoteka i izvrši njen dohvat iz kreiranog Virtual

računara, treba izvršiti ponovo pokretanje računara (izbor 'Reset') i započinje instalacijski
postupak očitavanjem sadržaja

.iso

datoteke kako sledi prema narednim slikama.

Virtual PC ne zna na najbolji način protumačiti miša, te je prilikom početka procesa
instalacije UBUNTU distribucije potrebno pritisnuti taster <F6> i pridodati opis
'i8042.noloop' kako prikazuje naredna slika s kojom počinje instalacijski proces

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Ubuntu, koji nije ništa drugo nego dodatno upustvo za BOOT LOADER, odnosno dopuna
njegovih parametara u instalacijskom postupku. Navedeno vredi za obe distribucije.

5.5 Butovanje CD-a

Butovanje CD-a znači da kada pri paljenju računara ubacite CD u računar i da vam se

pokrene sadržaj sa njega.

Pri paljenju računara klikćite dugme “

Delete

” na tastaturi

Slika 13.Butovanje CD-a

Nakon kliktanja otvoriće vam se ovakav ili sličan prozor (zavisi od BIOS-a) i pronađite polje
“

Boot

“

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Nakon izabora jezika izabere se i vremenska zona.

Na ovom koraku treba da se na tastaturi izabere raspored tipku na tastaturi i to je najčešće
raspored “

serbian latin”.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Izbor particije je jedini problematičniji deo instalacije,tako da se HDD u ovom delu mora
podeliti na više particija.Glavna particija mora da ima najmanje 10GB prostora.

Nakon ovog koraka unese se ime ,lozinka i ime računara.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Mnogi korisnici koji se po prvi put sreću sa GNU/Linux UBUNTU operativnim

sistemom želeli bi da imaju mogućnost da im ostane i Windows instaliran. Najviše iz razloga da,
dok se ne priviknu na novo okruženje i ne savladaju osnove, ipak mogu da koriste i Windows
gde se osećaju kao kod kuće. Pojedini korisnici koriste samo UBUNTU, ali im je za određene
programe koji ne rade pod Linuxom potreban i Windows.
U ovakvim situacijama kreira se takozvani „Dual boot“. Najprostije rečeno Dual boot predstavlja
instalaciju dva različita operativna sistema na jednom računaru, gde se po uključenju računara
odabira i pokreće (boot-uje) jedan od njih. Dual boot je zapis u MBR (Master Boot Record).
MBR je prvi i glavni sektor hard diska koji sadrži informacije da li je neki sistem instaliran na
njemu, ako jeste koji sistem ili sistemi su instalirani, takođe sadrži informacije o postojanju, vrsti
i veličini svih particija… Bez MBR hard disk bi bio prikazan kao prazan. Termin „Dual boot“
nije striktno vezan za Linux, mogu da ga čine instalirana dva Windows sistema, recimo
Windows XP i Vista.
Najvažniji ciljevi Ubuntua su:



biti jednostavan za upotrebu;



imati jednostavnu instalaciju i biti distributivan;



biti dostupan u raznim jezicima;



uključiti što više zajednice što je moguće, promovirajući značenje "humanosti" unutar
softverskog sistema.Ko i svi ostali Linux sistemi ne mogu dobiti viruse,trojance koji se
talože u svakoj Windows mašini.

6. Arch Linux

Arch Linux je nastao 2002. godine, i prvo samo za jednojezgrene i686 procesore, što je u

neku ruku i logično jer su 64-bitni procesori još bili novost. Razvio ga je Džad Vinet (енгл.

Judd

Vinet

) koji je bio inspiriran CRUX distribucijom. Judd je vodio projekat do 1. oktobra 2007.

godine kada se povukao zbog nedostatka vremena i kontrolu nad projektom prepustio Eronu
Grifinu (енгл.

Aaron Griffin

), uz tim volontera širom sveta.Arch Linux je danas isključivo

“rolling release” distribucijaDostupna je za i686/x86_64 arhitekturu, kao i za ostale. “Rolling
release” znači da praktično, poput Gentoo distribucije, ne koristi oznake i kodne nazive svakog
izdanja,   osim   za   instalacijske   medije   i   ISO   slike   kako   bi   se   označio   datum   kada   je   ISO
stvoren.Prednost   tome   je   što   uvek   imate   najnovije   programe   i   verzije   desktop   i   window
managera,   a   mana   je   to   što   vas   može   zadesiti   i   nestabilno   izdanje.   Upravo   zbog   toga,   na
Archovoj   web   stranici   stoji   obaveštenje   koje   bi   trebalo   proveriti   pre   vršenja   bilo   kakve
nadogradnje sistema

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Slika 22.Logotip Arch distribucije

6.1 Filozofija

Filozofija ove distribucije je jednostavnost, brzina i fleksibilnost. Arch je zasnovan na

KISS principu (Keep It Simple, Stupid), što bi u doslovnom prevodu na srpski jezik značilo
“održati jednostavnim, glupim”. Iako se drži filozofije jednostavnosti, Arch sigurno nije
distribucija za početnike već za malo iskusnije korisnike Linuxa, jer se sva podešavanja sistema
vrše tekstualno unutar naredbenog retka. Arch je tekstualna distribucija i nema grafičke alate za
uređivanje .Međutim, je li definicija “za naprednog korisnika” dobro sročena, ostaje stvar
subjektivnog pojma.

Pri pomisli na Arch Linux distribuciju, često se govori kao o jednoj od distribucija

namenjenih naprednim korisnicima

, što je u neku ruku diskutabilno. Arch Linux može svako

instalirati.Svaka distribucija sledi svoju filozofiju. Filozofija koju sledi Arch Linux je KISS. Ne,
nije reč o poljupcu, što bi u izravnom prevodu značilo, već je reč o skraćenici “

Keep It Simple,

Stupid

” gde nam Arch želi dati do znanja da bi sve trebalo biti onako kako to korisnik zamisli:

direktno i jednostavno

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

koriti od njih. Samo priznati i provereni paketi iz AUR-a premeštaju se u Community
repozitorijum i postaju službeni.

6.3 Konfiguracija

Arch  Linux  pripada   distribucijama   sa   centralizovanom   konfiguracijom   kao   i   što   je  Gentoo
linuks.   Ovakve   distribucije   imaju   centralni   konfiguracioni   fajl   /etc/rc.conf,   koji   sadrži   sve
osnovne informacije o sistemu kao što su ime mašine, vremenska zona, lokalizacija, moduli
(drajveri)   koji   se   učitavaju   pri   dizanju,   kao   i   servisi   (daemoni)   koji   se   startaju   zajedno   sa
operativnim   sistemom.   Centralno   mesto   svih   servisa   odnosno   njihovih   start   skripti   je   mapa
/etc/rc.d.

6.4 Init sistem

Arch Linux poseduje init sistem koji nalikuje onom na BSD-u-uključuje pozive iz jednog

fajla(rc.conf).Također koristi Sistem V runlevele koji su numerički označeni. Osnovne
pokretačke funkcije su smeštene u konfiguracijskim datotekama, a dve najvažnije su

rc.conf

pacman.conf

rc.conf

se nalaze izvršne naredbe koje se pokreću zajedno sa sistemom.

U njemu je moguće definisati module koji se obično ne pokreću sa sistemom, npr.

Network Manager koji vrši nadzor veza koje se ostvaruju prilikom jedne sesije. Linija u koju se
upisuje  je  označena  sa  DAEMONS=(dbus  crond  networkmanager  …),  gde umesto  tri  tačke
možete   dodati   i   neke   druge   izvršne   naredbe   programa   koje   želite   pokrenuti   pre   grafičkog
podsistema,tj   X-a.U

pacman.conf

se nalaze izvršne naredbe vezane za vodič paketa. U toj

konfiguracijskoj datoteci moguće je postaviti repozitorije iz kojih će se preuzimati novi paketi,
ali i definisati neke koje ne održava Arch Linux tim već zajednica ili pojedinac.Svi repozitoriji
poseduju signature (potpise) koji govore o nivou sigurnosti određenih paketa. Možete dati
dozvolu svim ili samo određenim “proverenim” paketima da se preuzimaju s određenog
repozitorija.

6.5 Korisnički repozitoriji

Repozitoriji su, jednostavno rečeno, mesta na internetu koja sadrže samo datoteke,

odnosno instalacijske pakete određenih programa i ništa drugo osim njih, eventualno skripte i
upute kako ih instalirati.Na Arch Linuxu postoji mnoštvo korisničkih repozitorija gde korisnici
samoinicijativno izrađuju najnovije pakete za Arch Linux, često i pre tima.

Ti paketi mogu biti nestabilni ,ali ne i nužni.U

pacman.conf

datoteci stoje u oznaci

[community], za razliku od službenihrepozitorija koji nose oznake [core], [extra], [testing], itd.
Također, ako se naiđe na neki problemprilikom instalacije nekog paketa, na forumu Arch
zajednice korisnika možete naći sličan problem i rešenje ili pitati druge korisnike.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

6.6 Instalacija

Možda najvažniji deo u celoj priči je instalacija samog operativnog sistema. Arch Linux, ,

koristi tekstualni installer, gde vas neće dočekati lepo grafičko okruženje s puno ilustracija, ali je
prilično upotrebljiv i praktičan za korištenje. Nakon što ste pokrenuli Arch Linux s instalacijskog
medija (USB ili CD), dočekat će vas samo naredbeni redak s informacijom kako započeti
instalaciju. Čitav proces instalacije je opisan na Arch Linux službenoj web stranici archlinux.org,
u priručniku (handbook). Sam postupak je prilično jednostavan.Naravno, potrebna je određena
doza pažnje i razumevanja kao i neka osnovna znanja o radu s naredbenim retkom. Vaš prijatelj
tokom cele instalacije će biti samo tipkovnica, dok će miš biti neupotrebljiv. Naravno, potrebna
vam je i veza s Internetom.Particioniranje diskova vršite preko CLI programčića cfdisk, a postoji
i još jednostavniji – fdisk.Dobro bi bilo nakon izrade particija restartati računar i tek onda
pokrenuti instalaciju naredbom /arch/setup.

Nakon instalacije potrebno je ručno urediti sve datoteke, a primer kako trebaju izgledati u

konačnici već je u njima sadržan, na vama je samo da ih uredite kako vam odgovara. Dakle, vrlo
je pojednostavljen proces instalacije jer se ne morate mučiti definiranjem svake linije u svakoj od
konfiguracijskih datoteka. Nakon završetka instalacije, dočekat će vas samo naredbeni redak, ali
sada se operativni sistem nalazi na vašem disku. Grafički sistem instalirate opcionalno, prema
vlastitim željama i potrebama. Gledano iz tog ugla, po ovome je Arch Linux distribucija ipak za
malo naprednije korisnike koji žele svoj operativni system prilagoditi prvenstveno sebi.
Međutim, ako ste sledili priručnik, i vi ga možete instalirati. Za svaku naredbu postoji upustvo i
objašnjenje. Tako primer,

man fdisk

ili

man cfdisk

vam otkrivaju kako ih možete koristiti za

particioniranje.

Slika 23. Instalacijskog postupka

Način instalacije počinje na sledeći način.Ubacite disk i docekace vas pocetna strana.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Znaci sama instalacija ide nakon bootovanja diska komandama:

# root
# /arch/setup

Pratite uputstva tipa vremenska zona, izbora diska gde instalirate OS ….....

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

Ovim se postupak instalacije Arch-a zavrsava a na dalje trebate instalirati driver-e,

ubaciti sebe kao user-a, instalirati graficko okruzenje po zelji.

6.7 Komande prilikom instalacije

Komande koje se koriste prilikom instalacije su sledeće;

# cfdisk-

Prva komanda je

cfdisk

.Radi se o CLI (Command Line Interface) program za

manipulaciju tvrdim diskom (engl. hard disk). To je ovde nužnost jer ceo proces instalacije se
odvija u tekstualnom okruženju. Ovde podesite particiju (odredite joj veličinu, odredite je kao
primarnu ili logičku, postavite je na početak particione tabele ili na kraj itd…), vrstu particije
(videćete da su vrste označene dvocifrenim brojevima i da pored svakog broja stoji naziv
vrste

Zatim je potrebno da zapišete načinjene izmene odabirom opcije

Write

i potvrdnim

odogov

rom na postavljeno pitanje (ovde je potrebno da unesete celu potvrdnu rečcu –

yes

Na kraju napustite program odabirom opcije

Quit

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

# mkinitcpio -p linux

-Konfiguracija fajla

/etc/mkinitcpio.conf

i kreiranje inicijalnog

RAM diska.

# grub-install /dev/sda –no-floppy

-Instalacija Gruba na /dev/sda disku.

# grub-mkconfig -o /boot/grub/grub.cfg-

Generisanje Grubovog konfiguracionog fajla,

/boot/grub/grub.cfg

. Ovo je ekvivalent komande

# update-grub

koja se

koristi kod Debijanovih distribucija.

# passwd

-Ovime podešavamo lozinku korenog (engl. root) naloga.

# exit

-Napuštamo

chroot

proces.

# umount /mnt

-Demontiramo particiju.

# reboot

-Ponovo pokrećemo sistem. Ovde ćete u odgovarajućem trenutku izvaditi disk

(nema obaveštenja kao prilikom instalacije (K,Iks,L)Ubuntua.Sada se prijavljujemo u sistem kao
root, sa korenom lozinkom koju smo kreirali pre nekoliko koraka.

# cd /etc/pacman.d

-Pristupamo fascikli

/etc/pacman.d

…

# ls

-Listamo njen sadržaj…

# cp mirrorlist mirrorlist.backup

-Kreiramo rezervnu kopiju fajla

mirrorlist

…

# rankmirrors -n 6 mirrorlist.backup > mirrorlist

-Komanda

rankmirros

sa opcijom

-n

će oceniti sva ogledala (engl. mirrors) iz fajla

mirrorlist.backup

i onda će izabrati 6 sa

najboljim ocenama. Njih će omogućiti, a svi ostali će ostati komentarisani (sa znakom tarabice
(#) ispred, tj. neće biti upotrebljivi). Sve te izmene će uneti u fajl

mirrorlist

, odnosno prepisaće

taj fajl. Na ovaj način smo dobili 6 najbržih ogledala za preuzimanje paketa.Prethodno smo
kreirali rezervnu kopiju fajla

mirrorlist

za kasnije (ako nešto poželimo da menjamo).

# less mirrorlist

-Ovom komandom smo izlistali sadržaj fajla

mirrorlist

kako bi se videle

izmene. Vidite na kraju fajla otkomentarisana 6 ogledala, 6 najbržih, sa najvećim ocenama.

# pacman –Syy

-Ovime osvežavamo repozitorijume. Ekvivalent ove komande kod

Debijanovih distribucija je;

-# sudo apt-get update.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

# pacman-key –init; pacman-key –populate archlinux-

Ovom komandom, odnosno

ovim dvema komandama pokrećemo verifikaciju paketa, odnosno verifikaciju potpisa paketa.
Ovo uključuje pet glavnih ključeva koji služe za autentifikaciju Arč Linuks pakera (programera i
poverljivih korisnika).

# pacman –Syu

-Nakon izvršene potvrde red je da ažuriramo sistem. Ekvivalent ove

komande kod Debijanovih distribucija je;

# sudo apt-get update
# sudo apt-get upgrade

# adduser KORISNIK

-Dodajemo korisnika pod imenom KORISNIK.U daljem

postupku određujemo ID korisika, inicijalnu grupu (podrazumevano je USER), dodajemo ga u
određene grupe (spisak grupa možete videti ovde), određujemo domaći direktorijum itd… Sve je
jednostavno, samo je potrebno pratiti postupak i čitati šta se traži od vas.

Na kraju postavljamo lozinku za korisnika. Ovo je druga lozinka u odnosu na onu koju

smo postavili za korenog korisnika iliti

root

korisnika. Ova lozinka nam služi za prijavljivanje u

sistem. Root lozinka nam služi za obavljanje operacija koje zahtevaju administrativna
ovlašćenja. Mada, ako koristimo

sudo

za obavljanje pomenutih operacija onda ćemo uvek

koristiti korisničku lozinku.Na kraju opet restartujemo sistem .Najvažniji deo je urađen, a sada
nam preostaje instalacija okruženja po izboru. Za to je najbolje pratiti uputstva sa zvaničnog
sajta.

6.8 Arch Linux – za i protiv

Poput bilo koje druge distribucije, Arch Linux ima svoje prednosti i nedostatke. Izdvojio bih
najvažnije:



-prilagodljivost,
-jednostavnost instalacije paketa,
-uvek najnoviji programi,
-jednostavan za održavanje,
-odlična zajednica.

Marković Milica Uporedni prikaz tri Linux distribucije

legalan sistem,da može da iskoristi sve resurse računara,kao i zahteve korisnika ,bez bojazni da
će imati problema sa virusima.Linux je dugo smatran nedovoljno ozbiljnim sistemom za
svakodnevnu upotrebu,sistemom limitiranih mogućnostii pogodnim samo za određene,usko
specijalizovane namene,kao što su router-i,firewall-ovi,web serverii sl.

Ubuntu i Debian su odvojeni ali su usko povezani sistem. Ubuntu krasi upotrebljivost,

jednostavna   instalacija   i   nenametanje   zakonskih   ograničenja.Web   statistika   iz   februara
2010.godine sugeriše da je Ubuntu od svih Linux desktop distribucija u upotrebi od 40 do 50%.
Međutim,   da   bi   se   razlikovao   i   bio   uspešniji   od   mnogih   drugih   distribucija   zasnovanih   na
Debianu, ponudio je nešto više.Ubuntu kombinuje nestabilnije programe sa onim koje su se
dokazale   kao   dobar   softver,   ali   iz   nekog   razloga   još   nisu   i   zvanično   u   Debian-ovoj   opštoj
upotrebi.Takav   izbor   prolazi   kroz   intenzivnu   proveru   i   ponekad,   kroz   doradu   Ubuntu   tima.
Ponekad pojedine aplikacije u GNU/Linux nisu dovoljno međusobno usklađene, posebno ako su
iz raznih perioda razvoja i oslanjaju se na podršku istih programskih biblioteka, ali u različitim
verzijama.Zadatak Ubuntu tima je da ova potencijalna neslaganja uskladi tako da svi programi
korektno sarađuju i rade. Zato su i prve reakcije za Ubuntu bile, kad se pojavio, da je to „Linux u
kojem sve radi”.Ubuntu programeri sve što urade vraćaju Debian timovima koji sve to mogu
iskoristiti u razvoju svog sistema. Sledeća važna osobina koja odlikuje Ubuntu je predvidljiv rok
izlaženja i podrške koja je obezbeđena za budućnost..Cilj je da svake druge godine izlazi verzija
Ubuntu sa vremenski produženom podrškom koje uz oznaku verzije imaju dodatak LTS(Long
Term Service).

Arch Linux je vrlo zanimljiva distribucija koja ima svoju filozofiju i koja želi svojim

korisnicima olakšati rad. Iako ima velik broj korisnika, ipak u većini slučajeva nije prvi izbor
ljudima   koji   se   prvi   put   susreću   s   Linuxom.   Naročito   dobro   iskustvo   pruža   pri   učenju
administracije sistema, pa je ovo još jedan razlog da se opredelimo za ovu   distribuciju.  Arch
Linux   je   na   dobrom   putu   da   postane   dobra   distribucija   ali   neke   osnovne   stvari   kao   što   je
potpisivanje paketa i formiranje bezbednosnog tima mu još predstoje.

Popularnost Linux-a raste svakim danom i samo je pitanje kada će veliki giganti

poput ,recimo Microsofta priznati da su dobili ozbiljnog konkurenta.Linux i njegove distribucije
poput Ubuntu i Debiana su već sada nezamenjivi u radnim organizacijama,akademskim i
državnim institucijama,kao i kod pojedinaca entuzijasta i kućnih korisnika koji su fascinirani
fleksibilnošću,otvorenošću i naprednim idejama koje Linux propagira.

Literatura



http://www.gnome-look.org



http://www.linuxzasve.com



http://www.linu

xsve.com/forum/viewforum.php?

f=11

Mena

džment informacionih

tehnologija, Nijaz Bajgoric,