UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I POVEĆANJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SLUŽBI LOKALNE ZAŠTITE
KLIME U GARHINGU I PANČEVU
Ivan Zafirović
Master akademske studije „Ekološka politika“
Broj indeksa: 168/2012
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU, BEOGRAD
1. UVOD
Čoveka i ljudsku zajednicu su kroz istoriju pokretali nekoliko grupa činilaca:
potrebe, interesi, vrednosti i nužda. I dok je ranije egzistencijalna nužda
prisiljavala ljude na promene, danas je globalno društvo, na kvalitativno
drugačijem nivou, suočeno sa erom „nužde“. U prošlosti je priroda svojim silama
prerastala male ljudske zajednice, a sada civilizacija prerasta mogućnosti
prirode, zbog čega je (ponovo) zavladala nužda. Ivan Cifrić smatra da se u
istorijskom razvoju društva može govoriti o tri razdoblja: razdoblje egzistencijalnih
potreba (plemensko, predindustrijsko društvo), doba materijalnih interesa
(industrijsko društvo), period postmaterijalističkih potreba (postindustrijsko
društvo) i razdoblje nužde (skorašnji stupanj postindustrijskog društva –
superindustrijalizacija). Na osnovu grubog poređenja bi se moglo reći da se
agrarna društva odnose prema industrijskim: kao stabilno prema nestabilnom;
održanje naspram razvoja; ravnoteža čoveka, prirode i rada nasuprot
dinamičnosti njihovih uzajamnih odnosa; zatvorenost agrarnih društava uz
povremena otvaranja putem medijatora u odnosu na potpunu otvorenost
industrijskih društava; usmerenost agrarnih društava na reprodukciju nasuprot
produkciji i ekspanziji industrijskih društava; mali rizik opstanka u agrarnim
društvima, koji zavisi od prirode, naspram rastućeg rizika industrijskih društava;
potrebe za minornom količinom energije nasuprot velikim energetskim
potrebama industrijskog društva i dr. Upravo je količina energije koju proizvodi i
troši zapadna civilizacija jezgro njene vitalnosti, ekspanzije, ali i suprotnosti. „Na
toj suprotnosti civilizacija „iznuđuje“ suglasnost drugih društava u kulturnom
razvoju. Zato industrijska društva nastoje stalno (1) uvećavati količine
raspoložive energije i (2) produžiti ljudski život. U tome dosad uspijevaju. Takav
primamljiv motiv postaje bitan element privlačnosti zapadne kulture.“
1
2. RAST POTROŠNJE ENERGIJE KAO USLOVA PRIVREDNOG RASTA
Ovo Cifrićevo zapažanje potvrđuju statistički podaci, razna poređenja, ali i
prognoze uglednih međunarodnih organizacija. Najveća potrošnja fosilnih goriva
desila se u periodu posle Drugog svetskog rata, kada je do početka devedesetih
godina XX veka potrošeno više fosilnih goriva nego u čitavoj pređašnjoj istoriji
čovečanstva.
2
Od početka šezdesetih godina svetska potražnja za energijom
beleži neprestani, eksponencijalni rast koji je u samo tri navrata (1973 – 1975,
1
Cifrić, Ivan,
Ekološka adaptacija i socijalna pobuna
, Zagreb, Radničke novine, 1990, str
.
74
2
Đukanović, Mara,
Životna sredina i održivi razvoj
, Beograd, Elit, 1996, str. 83
1
1979 – 1982, 1988 – 1991)
doveden u pitanje. Bil Mekiben primećuje da se u
prošlom stoleću čovečanstvo više nego utrostručilo, ali da se ono nije zadovoljilo
samo trostruko većom potrošnjom sirovina. Tokom XX veka se industrijska
proizvodnja povećala pedeset puta. Četiri petine tog rasta ostvareno je posle
1950. godine, a najvećim delom je on počivao na fosilnim gorivima. Svet će trošiti
sve više energije: prema većini procena, 2 – 3 % više svake godine.
3
Svetski savet za energiju (WEC) predviđa da će tražnja energije u ovom
milenijumu imati izrazito eksponencijalni karakter i da će svojim rastom nadmašiti
i demografski rast. Prema prognozi Međunarodne agencije za energiju (IEA),
ukupna potrošnja energije na svetu će 2020. godine biti dvostruko veća od
potrošnje iz 1990. godine i iznosiće 120 milijardi barela ekvivalent nafte.
4
Na
prelazu u novi milenijum svetska potrošnja energije bila je oko 8 Gtoe
5
, dok se
prognoze potrošnje energije u 2050. godini kreću od minimalnih 13 Gtoe (u
slučaju veće energetske efikasnosti), do čak 20 Gtoe, ukoliko se nastavi sadašnji
trend potrošnje i efikasnosti. Trenutno se potreba za energijom u svetu povećava
2,8% godišnje i postojeća struktura primarnih izvora energije, naročito
raspoložive električne energije, teško može da obezbedi takav rast tražnje za
energijom,
6
što će voditi, geografski ili geopolitički gledano, vrlo neujednačenom
rastu i oskudici u energiji za veliki deo svetskog stanovništva. Međunarodna
agencija za energiju procenjuje da bi do 2020. godine, uz sadašnji trend
globalnog razvoja, potrošnja energije mogla da bude veća 60%, pri čemu će
najveći deo rasta biti ostvaren u zemljama u razvoju. Glavni izvori energije će i
dalje biti nafta, ugalj, gas, nuklearna fisija, a nalazišta nafte i zemnog gasa biće
skoncentrisana samo u nekoliko zemalja sveta. Agencija zbog toga zaključuje da
uloženi napori u ograničavanje emisija štetnih gasova neće biti dovoljni za
ostvarivanje ciljeva Kjoto protokola.
7
2.1 Problem rasipanja energije
Industrija je jedan od najvećih potrošača energije
8
, a time i veliki zagađivač
životne sredine. Problem velike energetske tražnje ne leži samo u potrebama
industrijskog i, šire, privrednog razvoja, već i u nedovoljnoj energetskoj
3
Mekiben, Bil,
Kilmatske promene: odgovor prirode
, Beograd, Esotheria, 2007, str. 22.
4
Đukić, Petar; Pavlovski, Mile,
Ekologija i društvo
, Beograd, Ekocentar, 1999, str. 123.
5
Tona ekvivalent nafte, čija je toplotn vrednost 41 868 KJ/kg.
6
Razlozi za to su, pored proizvodno-tehnoloških, i, naravno, ekološki. Dugoročnije gledano, granica rasta
će biti i raspoloživi prostor, tlo: „Procjene pokazuju da bi, uz ovakvu eksponencijalnu stopu rasta, u
slijedećih 200 godina svaki četvorni pedalj iskoristive zemlje u SAD trebalo prekriti električnim centralama
da bi se zadovoljle povećane potrebe za energijom.” (Rifkin, Jeremy,
Posustajanje budućnosti
, Zagreb,
Naprijed, 1986, str. 101).
7
Valent, Vladimir, Krgović Milorad, Kršikapa, Marina, Nikolić, Srećko, Energijski potencijali u svetu i
njihov značaj u celulozno-papirnoj industriji, Beograd, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2007,str. 224.
8
Prema službenim statističkim podacima EU, industrija je potrošila 28,2% od ukupno potrošene energije.
(Krnjetin, Slobodan; Radeka, Miroslava, Održiva arhitektura – niskoenergetske zgrade napravljene od
zemlje, u: Zbornik radova VI Međunarodne Eko-konferencije 2005, 21 – 24. septembar,
Zaštita životne
sredine gradova i prigradskih naselja, Environmental protection of urban and suburban settlements
, Novi
Sad, Ekološki pokret grada Novog Sada, 2005, sveska II str. 118).
2
3. UTICAJ PROIZVODNJE ENERGIJE NA PROMENU GLOBALNE KLIME
Mnogobrojna istraživanja pokazuju da proizvodnja energije, hrane i hlorovanih
ugljovodonika (tzv. freona) ozbiljno utiče na hemiju atmosfere. Već je uvreženo je
shvatanje da tzv. freoni (CFCl) najviše razaraju stratosferski ozon. Ali, u gotovo
istoj ili čak i većoj meri, takve pogubne posledice izaziva i azot-monoksid (NO)
14
,
koji može biti nusproizvod energetskog sektora. Pored stanjivanja i nestanka
ozonskog omotača Zemlje, energetski bum u svetu značajno utiče na promenu
globalne klime tj. zagrevanje naše planete usled tzv. efekta staklene bašte. Još
se pouzdano ne zna koliko, zapravo, gasovi „staklene bašte“ (GHG) utiču na
zagrevanje Zemlje, ali je utvrđeno koji gasovi i iz kojih antropogenih izvora
najviše doprinose promeni klime (tabela 1). Emisija ugljen-dioksida (CO
2
), koja
najvećim delom potiče iz energetskog sektora (sagorevanje fosilnih goriva),
glavni je uzročnik globalnog otopljavanja.
Tabela 1. Glavni izvori tzv. gasova staklene bašte i njihov doprinos globalnom
zagrevanju
15
Gas
Glavni antropogeni izvori
Učešće (%)
CO
2
Korišćenje energije, seča šuma, promena namene
zemljišta, proizvodnja cementa.
65
CH
4
Gubitak u distribuciji prirodnog gasa, fermentacija
rumena kod stoke, pirinčana polja, otpad, deponije,
sagorevanje biomase, kanalizacija iz domaćinstava.
20
Halogena
jedinjenja
Industrijska rashladna tehnika, aerosoli, pene,
rastvarači.
10
N
2
O
Đubrenje zemljišta, raščišćavanje zemljišta,
proizvodnja kiselina, sagorevanje biomase,
sagorevanje fosilnih goriva.
5
Moguće je da doprinos pojedinih izvora gasova značajno varira u zavisnosti od
vremena i regiona i države.
16
Noviji podaci pokazuju da čak 72% emisije ugljen-
14
Veselinović, S. Dragan, Gržetić, A. Ivan, Đarmati, A. Šimon, Marković, A. Dragan,
Stanja i procesi u
životnoj sredini
, Beograd, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, 1995, str. 478.
15
Steiner, Andrej, Martonakova, Henrieta, Guziova, Zuzana (urednici),
Vodič za dobro upravljanje u
oblasti životne sredine
, Beograd, UNDP kancelarija za Srbiju i Crnu Goru, 2003, str. 22.
16
SAD su 1970. godine u atmosferu emitovale 226 700 000 t različitih polutanata. Transportna sredstva su
ispustila najviše, 144 000 000 t, od čega 82% CO, 11% CH, 4% NO
x
, 2% čestica i 1% SO
2
. Industrija je u
atmosferu emitovala 36 400 000 t polutanata, što čini od 0,25% do 3% materijala koji ulaze u proces
(procenat materijala zavisi od tipa industrije). Od emitovanih polutanata 33% čini SO
2
, 26% čestice, 16%
CH, 11% CO, 8% NO
x
i 6% ostali polutanti. Termoenergetska i postrojenja za proizvodnju pare su
emitovala 44 700 000 t polutanata, što predstavlja 0,05% - 1,5% korišćenog goriva. Od ukupno emitovanih
polutanata 58% je SO
2
, 5% je CO, 5% CH, 15% NO
x
i 17% čestica. Individualna ložišta su emitovala 6 000
000 t polutanata, što čini 0,05% mase korišćenog goriva. Od ukupno emitovanih polutanata 43% čini SO
2
,
25% čestice, 10% NO
x
i 7% CH. (Đuković Jovan,
Zaštita životne okoline
, Sarajevo, Svjetlost, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, 1990, str. 85).
4
dioksida nastaje sagorevanjem nafte i kamenog uglja. Više od 70% zagađivanja
ovim gasom stvaraju zemlje severne Amerike, Evrope i Azije sa Okeanijom.
(slika 1).
Slika 1. Ukupna emisija CO
2
u svetu 2006. godine prema: a) vrsti energenta i b)
geografskim regionima
17
Svake godine globalno društvo u atmosferu emituje 24 milijardi tona ugljen-
dioksida.
18
Višedecenijskim istraživanjima i praćenjem koncentracije različitih
polutanata u životnoj sredini, pre svega u atmosferi, je utvrđeno da je u periodu
od 1960. do 2000. godine količina ugljen-dioksida u atmosferi povećana više od
10%, od oko 315 ppmv (čestica na milion) na preko 375 ppmv.
19
Rast
17
Valent, Vladimir, Krgović Milorad, Kršikapa, Marina, Nikolić, Srećko, Energijski potencijali u svetu i
njihov značaj u celulozno-papirnoj industriji, Beograd, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2007, str. 229.
18
Ibidem.
19
Mekiben, Bil,
Kilmatske promene: odgovor prirode
, Beograd, Esotheria, 2007, str. 18.
5
računarski modeli prognozom da će ubuduće prosečna temperatura Zemlje biti
viša 1° F (0,5°C) svakih deset godina.
29
4. ULOGA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U PREVAZILAŽENJU
ENERGETSKE KRIZE I USPORAVANJU PROMENE KLIME
S obzirom na opisano stanje i predviđanje razvoja u svetu, upotreba obnovljivih
izvora energije se nameće kao jedno od mogućih rešenja za smanjenje ili
sprečavanje zagađivanja životne sredine, odnosno usporavanje ili zaustavljanje
promene globalne klime, i kao jedina bezbedna dopuna i zamena za fosilna
goriva, čije su rezerve sve teže dostupne ili na izmaku. Poslednjih godina
obnovljivi izvori energije postaju jedna od najbrže rastućih grana industrije. Čak
je i u prvoj godini globalne ekonomske krize, 2008, registrovano povećanje
ulaganja i korišćenja obnovljivih izvora. Tako je Renewable Global Status Report
zabeležio, da su od 2004. godine, kada je izdat prvi broj, do 2008. godine,
investicije u novu generaciju obnovljivih izvora energije porasle 4 puta i iznosile
su 120 milijardi dolara.
30
Upotreba obnovljivih izvora energije je ukupno porasla
75%, pri čemu je korišćenje vetra povećano 250%, a solarnih fotonaponskih
ćelija čak 6 puta. Ovaj rast je u direktnoj vezi sa stalnim padom troškova ulaganja
u obnovljive izvore energije. Primera radi, investicioni troškovi za vetrogeneratore
opadaju poslednjih 15-ak godina 3% godišnje, dok su se troškovi ulaganja u
fotonaponske ćelije u istom periodu smanjili deset puta. 2008. godina će ostati
upamćena kao neka vrsta prekretnice iz najmanje dva razloga: 1. prema proceni
Međunarodne organizacije rada (ILO) i UNEP-a te godine je u sektoru obnovljivih
izvora energije zaposleno 2 300 000 ljudi, što je bilo više od broja radnika u
sektoru fosilnih goriva; 2. prvi put od masovne upotrebe fosilnih goriva su
najrazvijenije zapadne zemlje, EU i SAD, instalirale više kapaciteta za
proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, nego iz konvencionalnih,
uključujući i nuklearne. Neki čak predviđaju da će do 2100. godine obnovljivi
izvori energije zadovoljavati najveći deo potreba za različitim oblicima energije.
31
Istina, ni ova grana industrije nije ostala imuna na uticaj ekonomske krize, pa je
2009. godine u SAD došlo do pada ulaganja u vetrogeneratore i fotonaponske
ćelije između 25 i 50%, a u Evropi u nešto manjem obimu. Na svetskom nivou je
taj pad u prvom kvartalu 2009. godine iznosio 13 milijardi dolara, što je više od
50% u odnosu na isti period prethodne godine.
32
Osim toga, treba napomenuti
da, uprkos svetlim perspektivama obnovljivih izvora energije, fosilna goriva i dalje
zauzimaju dominatno mesto (preko 80%) u ukupnoj potrošnji energije. Udeo
obnovljivih izvora je skroman: hidroenergije 2%, energije biomase i otpada 10%,
a energije Sunca, vetra, geotermalne energije, energije talasa, razlike između
plime i oseke, sveukupno samo 1%. Slična je situacija i EU, gde se fosilna goriva
29
Ibidem, str. 33.
30
Šimleša, Dražen, Uloga države u razvoju obnovljivih izvora energije,
Socijalna ekologija
, Zagreb, Vol.
19 (2010), No. 2, str. 110.
31
Valent, Vladimir, Krgović Milorad, Kršikapa, Marina, Nikolić, Srećko, Energijski potencijali u svetu i
njihov značaj u celulozno-papirnoj industriji, Beograd, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2007, str. 228.
32
Šimleša, Dražen, Uloga države u razvoju obnovljivih izvora energije,
Socijalna ekologija
, Zagreb, Vol.
19 (2010), No. 2, str. 110.
7
