Upravljanje memorijom

SEMINARSKI RAD

PREDMET: OPERATIVNI SISTEMI

Upravljanje memorijom

Predmetni nastavnik: Student:

Prof. dr Branko Markoski

Branko Ašćerić IT 95/15

Zrenjanin, 2016. godina

Univerzitet u Novom Sadu,

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin

Sadržaj

Uvod........................................................................................................................................ 3

Vrste memorije računara..........................................................................................................4

2.1.

Unutrašnja memorija.........................................................................................................4

2.2.

Spoljašnja memorija..........................................................................................................6

2.3.

RAM memorija...............................................................................................................11

Upravljanje memorijom.........................................................................................................12

3.1.

Dodela memorije.............................................................................................................12

3.2.

Logički i fizički adresni prostor......................................................................................12

3.3.

Zaštita memorije............................................................................................................. 13

3.4.

Razmena(swap)............................................................................................................... 13

Tehnike dodele memorije................................................................................................14

4.1.

Segmentacija................................................................................................................... 14

4.2.

Hardverska podrška segmentacije...................................................................................15

4.3.

Zaštita i deljenje segmenata............................................................................................16

4.4.

Segmentacija sa straničenjem......................................................................................... 16

Zaključak...............................................................................................................................18

Literatura................................................................................................................................19

2. Vrste memorije računara

U računarstvu, memorija se odnosi na fizičke uređaje koji se koriste za skladištenje programa
(nizova instrukcija) ili podataka (npr. informacija o stanju programa) privremeno ili trajno za
upotrebu u računaru ili drugom digitalnom elektronskom uređaju. Memorija računara može biti
unutrašnja i spoljašnja. Unutrašnja memorija je namenjena privremenom pamćenju podataka i
programa i procesor joj može direktno pristupiti. Spoljašnja memorija služi za dugotrajno
čuvanje programa i podataka.

Podela memorije se može izvršiti i na osnovu drugih kriterijuma:



Prema fizičkom načinu zapisivanja podataka (elektronski, magnetni, optički);



Prema metodi pristupa (memorije sa neposrednim pristupom, memorije sa direktnim
pristupom, memorije sa sekvencijalnim pristupom, asocijativne memorije);



Prema načinu organizacije (adresne, asocijativne i stek memorije);



Prema trajnosti podataka po nestanku napajanja (postojane i nepostojane memorije).

Najvažnije karakteristike memorije su:



Kapacitet - broj bajtova ili bitova koji se mogu zapamtiti u memoriji;



Vreme pristupa - vremenski interval koji protekne od dovođenja signala za
definisanje pristupa do završetka upisa ili čitanja;



Brzina prenosa podataka - broj bitova, bajtova koje uređaj može preneti u jednoj
sekundi;



Cena bita memorije - odnos ukupne cene memorije prema kapacitetu memorije.

2.1. Unutrašnja memorija

Glavna (operativna ili radna) memorija,

RAM (Random Access Memory

- memorija sa

slučajnim pristupom) služi da prihvati i čuva ulazne podatke, međurezultate i krajnje rezultate
obrade podataka, a takodje služi i za smeštanje korisnikovog programa. Obično se u glavnu
memoriju smeštaju podaci koji se obrađuju i instrukcije korisnikovog programa koji se izvršava.
Ostali programi i podaci koji se trenutno ne obrađuju nalaze se memorisani na nekoj spoljnoj
memoriji. Sadržaj RAM memorije se gubi po isključivanju računara. Karakteristike ove
memorije bitno utiču na performanse računara, posebno na brzinu.

Slika 2. RAM memorija

Memorija samo za čitanje

(ROM - Read Only Memory)

može samo da se čita, dok je

upisivanje u nju nemoguće. Njen sadržaj je upisan prilikom fabrikacije; on se stalno nalazi u
ROM memoriji, tj. ne gubi se ni prilikom gubitka napona napajanja. Zbog osobine da njihov
sadržaj ostaje stalno memorisan, tj. Trajno zaštićen, ROM memorije se koriste za smeštaj
važnih

informacija, podataka i instrukcija koji su neophodni pri radu računara.

Skrivena ili keš (Cache)

memorija je jedna vrsta ultra brze memorije manjeg kapaciteta i postoji

kod računara sa glavnom memorijom velikog kapaciteta. Ona predstavlja lokalnu memoriju
procesora. Smisao ove memorije je da se premosti veliki jaz između brzine procesora i glavne
memorije. Procesor se u toku rada u većini slučajeva obraća toj memoriji, pa se na taj način
postiže veća brzina rada centralne jedinice, jer se vreme pristupa glavnoj memoriji efektivno
smanjuje oko pet puta. Njen kapacitet obično iznosi oko 5% kapaciteta glavne memorije.

Baferi (buffers)

su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Jedna

od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Naprimer, ako računar ne može dovoljno
brzo da obrađuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer, dok ne
stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unošenja. Slično, pri štampanju, ako štampač ne
može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u bafer, gde čekaju u redu za štampu.