obrade podataka sa ciljem podrške odlučivanju u poslovnim procesima.Interaktivni analitički
procesi u interpretiranju podataka čine informacionu osnovu za primenu koncepta poslovne
inteligencije i predstavljaju osnov podršci za donošenje poslovnih odluka.

Tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka značajan deo velikih kompanija

uspešno je prebacio ključne aspekte poslovanja na velike računarske sisteme. 80-ih godina do
te  mere  sazreva  primena  relacionih  baza  podataka,  da  su  neretko  preuzele  vodeću  ulogu  u
okvirima  implementiranih  računarskih  sistema.  Zahtevi  operacionih  sistema  takvih  rešenja
postaju sve značajniji, tako da se dobavljači softvera za baze podataka isključivo usmeravaju
ka  poboljšanju  brzine  transakcija,  integriteta  i  pouzdanosti.  Primenjene  metode  na  žalost
usmeravane  su  suprotno  zahtevima  koje  je  trebalo  da  zadovolje  izveštaji,  kao  i  slobodnim
formama koje su nametali upiti. Tehnike indeksiranja, provere integriteta, modeli podataka i
logovanje  pojedinih  transakcija  znatno  su  otežale  sposobnost  pristupa  podacima  iz
operacionih  skladišta.  Na  odgovore  na  postavljena  pitanja  se  ponekad  moralo  čekati  i  po
nekoliko  nedelja.  Pri  tom  se  dešavalo  da  korisnici  budu  suočeni  sa  kontradiktornim
informacijama različitih primenjenih sistema.

Iako se koreni BI mogu naći još u okvirima prvih aplikacija za obradu podataka, ove,

u početku relativno jednostavne aplikacije pokrivale su najčešće pojedinačne aktivnosti među
kojima  su  bila  plaćanja  i  potraživanja.  Geneza  rešenja  pomenutih  problema  iziskivala  je
razvoj neophodnog hardvera koji je, pored čestih promena tehnologije nužno evoluirao kako
bi se vreme obrade minimalizovalo. Struktura podataka u vidu tzv. master datoteka smeštenih
na  diskovima  je  brzo  prerasla  u  baze  podataka  -  centralizovane,  zbirne  podatke  koji  u
okvirima  mainframe  i  kasnije  client/server  sistema  postaju  dostupni  aplikacijama.  Vreme
izvršenja  transakcija  postajalo  je  sve  kraće  (2-3  sekunde)  što  je  ubrzano  uvođenjem  online
aplikacija  koje  su  predstavljale  evolutivni  nastavak  online  obrade  transakcija.  Online
aplikacije  su  međusobno  povezane  centralizovanim  online  bazama  podataka  koje
predstavljaju  osnovu  za  njihovo  nesmetano  odvijanje.  Online  aplikacije  donose  drastično
smanjenje  vremena  pristupa  i  dostupnosti  samih  informacija,  tako  da  zajedno  sa  online
transakcijama zauzimaju centralno mesto u okviru direktne interakcije sa korisnicima, što de
facto postaje standard kojeg najbrže prepoznaju upravo finansijske institucije.

Donošenje kvalitetnih poslovnih odluka predstavlja ključan preduslov za uspešnost i

siguran  napredak  savremenog  poslovanja.  Egzistiranje  takvih  odluka  u  znatnoj  je  meri
uslovljeno  postojanjem  pravovremenih  i  kvalitetnih  informacija,  za  koje,  sa  druge  strane,
moraju  postojati  kvalitetni  i  lako  dostupni  podaci,  odnosno  njihova  kvalitetna  analiza  (slika
1).  Ovakav  sistem  koji  se  isključivo  zasniva  na  podacima,  u  prvoj  fazi  mora  obezbediti
njihovo  adekvatno  prikupljanje  i  skladištenje,  što  podrazumeva  projektovanje  takvog
skladišta  podataka  (Data  Warehouse,  DW)  koje  bi  omogućilo  brzu  dostupnost.  Prve  DW
primene počele su već početkom 90-tih, dok su se prva složena praktična rešenja zasnovana
na takvoj primeni pojavila u drugoj polovini 90-tih godina prošlog veka, pružajući brz i širok
pristup  informacijama  koje  mogu  doprineti  stvaranju  boljih  poslovnih  odluka.  BI  uključuje
tehnologije  koje  korisnicima  u  poslovanju  omogućavaju  pristupanje,  analizu  i  korišćenje
podataka  radi  sticanja  informacija  neophodnih  za  valjano  odlučivanje  i  upravljanje,  kao  i
aplikacione programe kojima se podržava