1
UNIVERZITET SINGIDUNUM
MASTER - STUDIJSKI PROGRAM ZA POSLOVNE STUDIJE
MASTER RAD
„ UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANKAMA,PRIMER
UPRAVLJANJE RIZICIMA
Č
A
Č
ANSKE BANKE”
MENTOR:
KANDIDAT:
Doc.dr Nemanja Staniši
ć
Mrdak Nikola,400420/2010
Beograd,2012
4
UVOD
Rizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla, tako da ni neutralni
bankarski poslovi nisu bez rizika a usvajanjem novih instrumenata, novih tehnika i strategija, finansijskog
inženjeringa, novih bankarskih proizvoda, a naro
č
ito finansijskih derivata, lista rizika se neprestano širi
1
.
Za bankare i zajmodavce uopšte, neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama, promenama
depozita i sa nesposobnoš
ć
u dužnika da vrati kredit, ali i pod dejstvom takvih faktora kao što su
deregulacija, moralni hazard, kao i ulaskom banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski.
Pri svemu tome, globalizacija bankarskog poslovanja i trendovi mega spajanja i pripajanja velikih banaka
nagone menadžment banke da identifikuje najvažnije rizike. To se odnosi pre svega, na sistematske rizike,
i posebno na rizike koji proizilaze iz zaostajanja bankarskog menadžmenta u pra
ć
enju poslovanja na
nepoznatim, geografski udaljenim prostorima i tržištima i da prati poslovanje sa nepoznatim
instrumentima i tehnikama.
Re
č
rizik ima razli
č
ito zna
č
enje i asocira na razli
č
ite predpostavke mogu
ć
nosti nastanka štete ili
neke koristi. Sa ekonomsko - tehni
č
kog aspekta rizik predstavlja verovatno
ć
u nastupanja nekog
ekonomski štetnog ili povoljnog doga
đ
aja. Mora se ista
ć
i da se rizik ne može neutralisati u potpunosti, ali
se može uticati na njegovo ostvarenje. U pravnoj teoriji kao radnje na uticanje ostvarenja rizika se
navode: izbegavanje, zadržavanje, prenos, podela i umanjenje rizika. Sve ove radnje se zajedni
č
kim
imenom ozna
č
avaju kao:
upravljanje rizikom
.
Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susre
ć
e sa razli
č
itim vrstama rizika iz kojih mogu
proiste
ć
i negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata
identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski
rezultat i kapital banke. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u
č
ijem je delokrugu
upravljanje rizicima. Tako
đ
e, banka je dužna da svojim aktima propiše procedure za identifikovanje,
merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima. Rizici kojima je banka naro
č
ito izložena u svom
poslovanju su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, tržišni rizici (kamatni rizik, devizni rizik).
1
Dr Vojin Bjelica, “Bankarstvo”, Stylos, Novi Sad, 2001.
5
1.1
Predmet i polazišta rada
Da li su u bankarstvu prisutni rizici koji dovode u pitanje odre
đ
ene bankarske poslove?Da li su
rizici neizbežni u bankarskom poslovanju?Kako se definise upravnjanje rizikom u najužem smislu?Da li
se lista rizika širi sa usvajanjem novih instrumenata?Da li raste neizvesnost sa promenom u kamatnim
stopama,promenama depozita i sa nesposobnoš
ć
u dužnika da vrati kredit?Koji je generalni cilj upravljanja
bankarskim rizicima?Kako globalizacija bankarskog poslovanja i pripajanje velikih banaka uti
č
e na
rizike?Koje su vrste rizika banke?Šta su bankarske prevare?
Predmet mog rada je istraživanje i teorijska obrada upravljanja rizicima kod banaka,u kojima
brojni rizici dovode u pitanje razli
č
ite bankarske poslove,naplatu ili u krajnjem slu
č
aju promenu koja
uti
č
e na pove
ć
avanje neizvesnosti ishoda transakcije.
Postoje razli
č
iti teorijski izvori od opštih koji upravljanje rizicima definišu kao verovatno
ć
u
gubitka ili izloženost gubitku,mogu
ć
nost ili šanse za nastanak gubitka do onih koje upravljanje rizicima
definišu kao mogu
ć
nost da stvarni gubici odstupaju od o
č
ekivanih.
1.2
Cilj rada
Nau
č
ni cilj-nau
č
na deskripcija upravljanja rizicima sa elementima klasifikacije.
Društveni cilj-identifikacija slabih ta
č
aka sektora za upravljanje rizicima i davanje predloga za
poboljšavanje tehnika rada.
1.3
Hipoteze rada
Opšta hipoteza-da bi pripremila strategiju banka mora da identifikuje,meri,procenjuje rizike kojima je
izložena u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima.
Posebna hipoteza:
1)
Zaštita od rizika je imperativ,banka mora da prona
đ
e takve na
č
ine i oblike zaštite od rizika koji
ć
e na
najbolji na
č
in odgovarati razli
č
itim vrstama depozita.
2)
Upravljanje rizikom kod banaka predstavlja složen mehanizam u kojem se kombinuju mere interne
politike upravljanja rizicima banaka.
Pojedina
č
na hipoteza-doma
ć
e banke sa najve
ć
im tržišnim u
č
eš
ć
ima primenjuju adekvatne metode
analize rizika u okviru svojih „risk“ odeljenja.
1.4
Metode rada
Primenjuju se kvalitativne i kvantitativne metode,odnosno:osnovne,opštenau
č
ne i tehnike
prikupljanja podataka.Od osnovni metoda najzastupljenije
ć
e biti: analiti
č
ke (analiza, apstrakcija,
specijalizacija,dedukcija) i sinteti
č
ke metode(sinteza,konkretizacija,generalizacija indukcija).Opštenau
č
ne
metode koje
ć
e biti koriš
ć
ene su:hipoteti
č
ko-deduktivna,statisti
č
ka i komparativna metoda.Ispitivanje i
analiza sadržaja razli
č
itih anketa bi
ć
e osnovne metode i tehnike prikupljanja podataka.
7
2. UPRAVLJANJE RIZIKOM U BANKAMA
Kao disciplina, upravljanje rizikom je novijeg datuma i razvila se iz delatnosti osiguranja, jer se
tradicionalnim procesima osiguranja nisu mogli efektivno i ekonomi
č
no rešavati problemi rizika u svim
situacijama
2
. Upravljanje predstavlja deo poslovne politike banke, saglasno tome upravljanje rizikom se
može definisati kao ban
č
ina funkcija osiguranja od rizika, odnosno pod upravljanjem rizikom se
podrazumeva skup aktivnosti:
1) identifikacija izloženosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka;
2) procena rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prošlosti, kako bi se procenile varijable koje
ć
e uticati na budu
ć
nost;
3) kontrola rizika u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka primenom svih vrsta obezbe
đ
enja;
4) finansiranje rizika obezbe
đ
enjem rezervi, uklju
č
uju
ć
i i osiguranje;
5) razvoj administrativnih tehnika i koriš
ć
enje stru
č
nih znanja (upravljanje rizikom).
Generalni cilj upravljanja bankarskim rizicima je optimizacija odnosa (trade- off) rizika i prinosa
3
.
U tom smislu u fokusu bankarskih rizika je upravljanje kreditnim i tržišnim rizicima, od kojih presudno
zavisi rizik solventnosti kao definitivni rizik banke. Kamatni i valutni rizici se kao sastavne komponente
uklapaju u tržišni rizik, dok po strani ostaje likvidonosni rizik kao specifi
č
an bankarski rizik kojim
savremene banke, u krajnjoj liniji, mogu da upravljaju preko finansijskog tržišta, pod uslovom da imaju
jaku poziciju solventnosti i visok kredibilitet na toj osnovi. Postoje i razni nefinansijski rizici, kao što su
rizici platnog prometa, kompjuterski i ostali tehnološki rizici, pravni rizici itd.
Upravljanje rizikom u bankarstvu ima dva osnovna cilja
4
. Prvi cilj je da se izbegne nesolventnost
banke, a drugi cilj je da se maksimizira stopa prinosa na kapital uz korekciju za rizik. Naime ako bi rizici
banke bili potcenjeni, to bi negativno delovalo na profitabilnost banke, jer bi stvarni gubici obarali stopu
prinosa na kapital ispod o
č
ekivanog nivoa.
Savremeni koncept upravljanja centralnim bankarskim rizicima ima slede
ć
e komponente:
1) Adekvatna evaluacija kreditnih i tržišnih rizika;
2) Naplate cene rizika od korisnika odgovaraju
ć
ih bankarskih usluga;
3) Izdvajanje napla
ć
ene cene rizika u rezerve i kapital banke;
4) Pokrivanje o
č
ekivanih rizika iz akcijskog kapitala banke;
5) Pokrivanje neo
č
ekivanih rizika iz akcijskog kapitala;
6) Formiranje ekonomskog kapitala banke koji je korigovan za rizik (risk-based capital) ;
7) Upravljanje portfoliom rizika, i
8) Monitoring (kontrola) rizika od strane posebne službe u banci
5
.
Dr Vojin Bjelica, “Bankarstvo”, Stylos, Novi Sad, 2001.
3
Dr Milutin
Č
irovi
ć
, “Bankarstvo”, Bridge Company, Beograd, 2001
4
Ibidem
5
Ibidem
