Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji
Seminarski rad iz predmeta:
Finansijski menadžment
Tema:
Vrste rizika u bankarskom poslovanju
Predmetni nastavnik: Studenti:
Doc. Dr Miodrag Zlatković Andrijana Živković 22/2012
Kristina Milojević 53/2012
Predmetni asistent:
MSc Aleksandra Stanković
Vrnjačka Banja, 2013.
2
2. Rizik likvidnosti
Upravljanje likvidnošću jedna je od ključnih bankarskih zadataka i sastavni je deo
procesa upravljanja aktivom i pasivom. Većina bankarskih aktivnosti zavisi od sposobnosti
neke banke da osigura likvidnost svojim klijentima.
Likvidnost je bankama potrebna za kompenzaciju očekivanih i neočekivanih
nestabilnosti u bilansu i za osiguranje sredstava za rast. Važnost likvidnosti nadmašuje
nivo pojedinačne institucije jer se nedostatak likvidnosti u samo jednoj instituciji može
odraziti na celi sistem.
Likvidnosni rizik predstavlja rizik poslovne banke da ne poseduje u određenom
trenutku dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da dođe do
neočekivanog velikog odliva likvidnih sredstava. Za poslovnu banku kao novčano
preduzeće koje zavisi u velikom stepenu od poverenja klijenata i drugih banaka u
okruženju, kriza likvidnosti je veoma opasna. Zato banke nastoje da raspolažu sa
adekvatnim sredstvima likvidnosti, čak iako to prouzrokuje povećanje troškova poslovanja
zbog dodatne imobilizacije sredstava koja obezbeđuju sigurnost u pogledu izmirenja
obaveza i očuvanja likvidnosne pozicije banke.
Likvidnosni rizik najčešće proizilazi iz drugih bankarskih rizika – kreditnog,
kamatnog rizika, kojima je banka izložena. Banka može doći u problem rizika likvidnosti
ukoliko neki od njenih velikih I najvećih klijenata, odnosno grupa klijenata, zapadne u
poteškoće zbog kojih ne može da izvršava obaveze prema banci.
Rizik likvidnosti se svodi na dva moguća rizika, ako banka ima teškoće u
nedostatku sredstava i to uže posmatrano, rizik likvidnosti koji se ogleda u nedostatku
sopstvenih sredstava i šire posmatrano, ukoliko banka uslučaju likvidnosnih problema ne
može da se zaduži na finansijskom tržištu. U slučaju zaduživanja na tržištu, mogućnost
zaduživanja će zavisti od razvijenosti tog tržišta u određenom trenutku I kreditnog rejtinga
kojim sama banka ima na tržištu.
Upravljanje rizikom likvidnosti od strane menadžmenta i stručnih službi banke se
vrši kroz sledeće mere i aktivnosti banke:
*raspolaganje u svakom trenutku adekvatnim iznosom sredstava likvidnosti i
*usklađivanju ročne strukture izvora i plasmana.
Za adekvatno upravljanje rizikom likvidnosti, važno je da upravni i izvršni odbor banke, kao
i odbor za upravljanje aktivom i pasivom u potpunosti razumeju prirodu I nivo rizika
likvidnosti preuzetog od strane banke, kao i povezanost i uticaj ostalih vrsta rizika kojima je
banka izložena na likvidnost banke.
Upravni odbor banke treba da bude kontinuirano obaveštavan o likvidnosti banke i
opštem profile rizika likvidnosti.
Izvršni odbor organizuje poslovanje banke i vrši dnevni nadzor nad njenim
aktivnostima, a u skaldu sa ciljevima i principima upravljanja rizicima utvrđenih od strane
upravnog odmora.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (
ALCO
odbor) je dužan da prati izloženost
banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i
vanbilansnih stavki, kao i da predlaže mere za upravljanje rizikom likvidnosti. Ostale
funkcije ALCO odbora zavise od veličine I strukture aktive i pasive banke.
2.1. Merenje i upravljanje rizikom likvidnosti
UPRAVLJANJE- Upravljanje rizikom likvidnosti predstavlja proces identifikacije, merenja ,
kontrole, ublažavanja I praćenja rizika likvidnosti. Ovaj proces treba da obuhvata
adekvatan okvir za sveobuhvatno projektovanje novčanih tokova koji proizilaze iz imovine,
3
obaveza i vanbilansnih stavki, tokom odgovarajućih vremenskih perioda. Potrebe za
likvidnošću i raspoloživi izvori likvidnosti banke u velikoj meri zavise od njene poslovne
strategije, proizvodnog miksa, structure bilansa stanja kao i novčanih tokova koji proističu
iz bilansnih i vanbilansnih stavki.
MERENJE RIZIKA LIKVIDNOSTI- Efektivan proces merenja rizika likvidnosti je ključan za
adekvatno upravljanje ovim rizikom. Osnovni metod merenja likvidnosti podrazumeva
procenu i upoređivanje svih budućih novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i
vanbilansnih stavki u različitim vremenskim intervalima, a sa ciljem utvrđivanja
potencijalnih nedostataka likvidnih sredstava, kako u uslovima redovnog poslovanja, tako i
u uslovima stresnih događaja, odnosno krize likvidnosti. Vremenski intervali za koji se
utvrđuju neto tokovi gotovine treba da budu definisani na način koji omogućuje banci
adekvatno sagledavanje potreba za likvidnim sredstvima u toku dana, dnevno, u kraćim
intervalima u toku godine, kao i potrebe za likvidnim sredstvima u dužem periodu (preko
godinu dana).
Da bi banka na adekvatan način merila rizik likvidnosti, ona treba da obezbedi
sledeće:
-adekvatnu procenu budućih novčanih tokova po bilansnim pozicijama
-adekvatnu procenu uticaja potencijalnih obaveza (vanbilansnih pozicija) na
likvidnost
-praćenje rizika likvidnosti po svim značajnim valutama u kojim aposluje
-analizu novčanih tokova u redovnim poslovnim uslovima i u vanrednim okolnostima
(uslovima krize likvidnosti banke I uslovima opšte krize na tržištu).
KONTROLA RIZIKA LIKVIDNOSTI- Banka je dužna da dnevno izračunava propisani
pokazatelj likvidnosti i da ga održava na propisanom nivou.
Za efikasno kontrolisanje rizika likvidnosti, banka treba da koristi više različitih
pokazatelja i limita (limit kumulativne neusaglašenosti novčanih tokova, limiti apsplutnih
razlika novčanih tokova, limiti koncentracije, pokazatelj odnosa kredita i depozita I td.) koji
su definisani u skladu sa nivoom tolerancije prema riziku likvidnosti, poslovnom strategijom
i aktivnostima, kao i nivoom prinosa i kapitala raspoloživih da apsorbuju potencijalne
gubitke.
Pokazatelji i limiti treba da budu adekvatno dokumentovani u okviru politika i
procedura upravljanja likvidnošću.
Takođe, banka treba da ima sistem za identifikovanje i praćenje indikatora ranog
upozorenja, da bi bila u mogućnosti da potencijalne probleme primeti u ranoj fazi.
Indikatori ranog upozorenja su kvantitativni ili kvalitativni pokazatelji koji blagovremeno
ukazuju na moguće probleme sa likvidnošću banke.
PRAĆENJE RIZIKA LIKVIDNOSTI- Banka je dužna da uspostavi informacioni sistem koji
podržava upravljanje rizikom likvidnosti, odnosno koji obezbeđuje podatke za
blagovremeno i u kontinuirano upravljanje rizikom likvidnosti.
Banka mora da ima pouzdan menadzment informacioni sistem (MIS) koji izvršnom i
ALCO odboru, kao i drugim zaposlenima odgovornim za upravljanje rizikom likvidnosti,
pruža blagovremene informacije o riziku likvidnosti kojem banka jeste ili može da bude
izložena, kako pod normalnim, tako i u vanrednim okolnostima.
Banka treba da održava stalno prisustvo na tržištima na kojim pribavlja izvore
finansiranja, kao i da redovno procenjuje mogućnost brzog pribavljanja sredstava iz
svakog izvora Takođe, banka treba da identifikuje alternativne izvore finansiranja, kako u
slučaju uočene koncentracije izvora finansiranja, tako i u slučaju poslovanja u vanrednim
uslovima.
Alternativni izvori finansiranja mogu da budu: povećanje i diversifikacija depozita,
produženje roka dospeća obaveza, izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od
