2
УВОД
Свака банка се у свом пословању неминовно среће са различитим врстама
ризика који могу знатно утицати на њене пословне резултате. Турбулентно стање на
тржишту новца и капитала доводи до ситуације да неадекватно управљење ризиком од
стране руководиоца банке може у великом броју случајева довести до знатног
погоршања перформанси, па и до банкрота. Закон о банкама налаже да је банка дужна
да образује посебну организациону јединицу у чијем је делокругу управљање
ризицима. Ова чињеница довољно говори о значају овакве функције, како за банку,
тако и за финансијску стабилност једне земље. Банке су дужне да успоставе
свеобухватан и поуздан систем управљања ризицима, који је укључен у све пословне
активности и који обезбеђује да ризични профил банке увек буде у складу с већ
утврђеном склоношћу ка ризицима.
Управљање ризицима односи се на идентификовање, процену и мерење
идентификованих ризика са циљем минимизирања његовог ефекта на финансијске
резултате банке. Основна функција банке заправо и јесте управљање ризиком и
приносима.
Основу банкарског пословања чини преузимање ризика. У тржишним условима
привређивања, ризичност је суштинска одлика банкарских активности и њему је
великим делом подређена целокупна стратегија и организација банке. С обзиром на то
да послује претежно туђим средствима, преузимање ризика је доминантна
карактеристика банке. Свака пословна банка ће прихватити мање или веће ризике. На
тај начин банка се позиционира између два екстрема:
• аверзија према ризику
• апсолутно прихватање ризика.
Ризик је увек био главни инетерес банака и финансијских институција. Оно што
је ново на овом пољу је спремност да се прихвати много проактивнији менаџмент стил
па се овај циљ трансформише у радикалан начин традиционалног система надзора над
ризицима. Ризици се боље дефинишу, а квантитативне оцене ризика постају све више
употребљиве, док је контрола много активнија и мере постају много тачније. Полазећи
од обима послова, сопствене стратегије развоја, специфичности тржишта на којем
послују и приступачности алата риск менаџмента, банке треба да пронађу праву меру у
4
1. Врсте и карактеристике банкарских ризика
У савременим условима, поготово у условима глобалног пословања банкарства,
присутни су бројни ризици који доводе у питање појединачне банкарске послове и у
целини повећавају неизвесност остваривања прихода банке. Са развојем инвестиционог
банкарства и са процесом глобализације финансијског система, односно глобалним по-
словањем банака, дошло је и до додатног увећања ризика са којим се банке суочавају.
Ризик представља могућност да ће се неповољан стицај околности десити. Ризик
може бити материјални и нематеријални. Материјални ризик је могућност губитка на
трансакцији, клијенту или послу. Нематеријални ризик представља опасност од могућег
нарушавања угледа банке. Углед је степен поверења у појединачну банку, чије
нарушавање може угрозити њено пословање. Ризик пословања банке се, с обзиром на
природу банке као новчане организације, исказује у новчаном изразу, без обзира о којој
врсти ризика је реч. Ризик се не може у потпуности елиминисати, већ само
минимизирати тј. свести на разумну меру.
У литератури постоје различите дефиниције ризика, а најважније су следеће
1
:
вероватноћа губитка или изложеност губитку,
могућност или шансе за настанак губитка,
опасност која може проузроковати губитак,
опасни подухват или услови који повећавају вероватноћу учесталости или
озбиљности од губитка,
имовина или особа изложена губитку,
губитак потенцијалног износа новца,
одступање од стварних губитака,
могућност да стварни губици одступају од очекиваних,
неизвесност у односу на губитак.
Пословање и функционисање финансијских организација у суштини подложно
је утицајима две врсте ризика: пословном и финансијском. Пословни ризици су у
ствари ризици робних тржишта који су везани за операционе и стратегијске аспекте
управљања оперативним приходима и трошковима.
1
Хаџић, М. (2013), Банкарство, Универзитет Сингидунум, Београд
5
Важећи Закон о банкама наводи следећу категоризацију врста ризика којима су
банке изложене:
ризик ликвидности,
кредитни ризик,
каматни и девизни ризик, и остали тржишни ризици,
ризици изложености банке према једном лицу или групи повезаних лица,
ризици улагања банке у друга правна лица и у основна средства,
ризици који се односе на земљу порекла лица према коме је банка
изложена,
оперативни ризик, укључујући и правни ризик, као и ризик
неодговарајућег управљања информационим и другим технологијама
значајним за пословање банке.
1.1. Кредитни ризик
Могло би се рећи да је кредитни ризик стар колико и само банкарство, јер
позајмљивање новца другој уговорној страни увек је са собом носило опасност да
позајмљена средства неће бити враћена. Кредитни ризик се односи на могућност
настанка неповољних ефеката на финансијски резултат и капитал банке због
немогућности извршавања обавеза од стране дужника, било да је у питању отплата дуга
(главнице и камате) или обавезе по основу финансијских инструмената.
Битне карактеристике кредитног ризика се пре свега односе на немогућност
његовог прецизног мерења и управљања, иако он представља један од најважнијих
ризика, јер у условима неизмирења обавеза од стране дужника банка може постати
несолвентна. Кредитни ризик је ризик да отплата одобреног кредита и припадајуће
камате буде доведена у питање. Кредитни ризик је најважнији, јер кредитни посао
представља за сваку пословну банку основни, активни банкарски посао, односно
приходи од камата имају највеће учешће у укупним приходима банака. Када је реч о
ризику немогућности наплате кредита и припадајуће камате, може бити реч о ризику да
целокупан износ потраживања буде доведен у питање у одређеном тренутку или само
његов део. Уколико се то деси у већем броју случајева, односно код више клијената,
тада банка долази у опасну зону могуће несолвентности. Код земаља са развијеним
финансијским тржиштем и, што је много важније, са дефинисаним својинским
7
2) Губитак услед неизмирења обавеза (LGD),
3) Изложеност неизмирењу обавеза од стране зајмопримца (EAD),
4) Доспеће – рок (М).
Вероватноћа неизмирења обавеза зајмопримца врши се у основи процењивањем
садашње и будуће способности зајмопримца да изврши своје обавезе плаћања доспеле
камате и главнице. Ова процена у обзир треба да узме различите особине зајмопримаца,
што треба да доведе до разлике у процесима одобравања кредита зајмопримцима од
стране банке. Степен изложености ризику има непосредан утицај на ризик у случају
неизмирења обавеза. Свако повећање степена изложености ризику треба да подстакне
детаљнији преглед кредита за респективног зајмопримца.
Губитак услед неизмирења обавеза је под директним утицајем колaтерализованог дела,
као и цена по којој се продаје имовина којом се гарантује зајам. Према томе,
обрачуната вредност и врста имовине такође се морају узети у обзир код моделирања и
планирања процеса одобравања кредита.
Изложеност неизмирењу обавеза од стране зајмопримца – у великом броју случајева
овај ризик одговара износу који се дугује банци. Осим врсте потраживања, износ
потраживања представља још један важан елеменат код процеса одобравања кредита.
Доспеће, односно рок потребно је за прорачун потребног капитала и оно је мање
значајно код процене ризика.
Кредитни ризик је критичан из разлога што неизмирење обавеза од стране малог броја
важних клијената може генерисати губитке који банку могу одвести у несолвентност.
То се прати кроз класичне процедуре мониторинга у банкама. Системи лимита
постављају ограничења у погледу позајмљених износа било ком клијенту/клијентима,
унутар једне индустрије (сектора) или према датој земљи. Оцена кредитних захтева се
обавља од стране кредитних референата или кредитних одбора у банци, чији је задатак
да постигну минималан консензус у погледу одобравања кредита, пре него што буде
донета одлука у погледу преузимања ризика.
1.2. Ризик ликвидности
Ризик ликвидности се односи на могућност настанка негативних ефеката на
финансијски резултат и капитал банке због немогућности банке да сервисира своје
