Ekonomski fakultet Subotica
Univerzitet u Novom Sadu
SEMINARSKI RAD
iz predmeta Menadžment rizikom
Tema: Upravljanje rizicima u životnom
osiguranju
Novi Sad, januar 2014. godine Student: Kustudić Jelena K064/10
Profesor: Sedlak dr Otilija
SADRŽAJ
I.
POJAM OSIGURANJA I NJEGOVE DETERMINANTE
1. Rizik
2. Premija
3. Osigurani slučaj
II.
OSIGURANJE LIČNIH NEIMOVINSKH RIZIKA
1. Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezogde
2. Osiguranje života
III.
UPRAVLJANJE RIZICIMA U ŽIVOTNOM OSIGURANJU
1. Osiguravajuće kompanije i upravljanje rizikom
2. Postupak upravljanja rizikom
3. Identifikacija i merenje potencijalnih gubitaka u životnom osiguranju
4. Ocena rizika u životnom osiguranju
5. Metode upravljanja rizicima u životnom osiguranju
IV.
LITERATURA
U suštini, osiguranje obuhvata tri osnovne kategorije
1
:
1. Životno osiguranje
2. Osiguranje imovine u širem smislu
3. Osiguranje od odgovornosti
Osnovne determinante osiguranja su:
1. rizik,
2. premija osiguranja i
3. osigurani slučaj.
1. Rizik
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je prisutsvo rizika. Samo ako postoji određeni rizik,
nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja. Život pojedinca i firmi
pun je rizika, šansi i opasnosti. Trebalo bi iskoristiti šanse, a opasnosti izbeći.
Rizik se definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. Neizvesnost
predstavlja odsustvo ubeđenosti, sigurnosti, odnosno odsustvo stanja izvesnosti. Neizvesnost
postoji kada pojedinci ne poseduju dovoljno informacija o okruženju, te nisu u stanju da
kvantifikuju rizik, odnosno ne znaju verovatnoću ostvarenja nepoželjnog ishoda. Neizvesnost i
izvesnost su subjektivne kategorije dok je rizik objektivna kategorija, budući da najveći deo
onoga čime se čovečanstvo uopšte bavi nosi sa sobom rizik. Rizik je stanje u kome postoji
mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Rizk
postoji u uslovima potpune informisanosti, kada je moguće objektivno utvrditi verovatnoću
ostvarenja lošeg ishoda. Sa pravnog aspekta rizik predstavlja mogućnost nastupanja neizvesnog
događaja koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica i čije je osiguranje dopušteno javnim
poretkom i moralom.
Osnovna karakteristika rizika neizvesnosti može biti ugrožena ukoliko učesnici u osiguranju
svojom voljom prouzrokuju njegovo ostvarenje. Svaki rizik ne može biti obuhvaćen
osiguranjem. Da bi to bio, mora ispunjavati određene uslove:
mogućnost nastanka događaja, odnosno mogućnost realizacije rizika,
mora da postoji neizvesnost nastanka događaja,
da predstavlja opasnost od realizovanja ekonomski štetnog događaja,
rizik se mora ponavljati, odnosno ne sme biti izolovan,
mora da bude nezavisan od volje osiguranika i drugih zainteresovanih lica,
da je dozvoljen zakonom, javnim poretkom i moralom,
neophodna je disperzija rizika u prostoru i vremenu,
homogenost rizika.
U zavisnosti od osobina rizika možemo govoriti o sledećim vrstama rizika
objektivni i subjektivni,
čisti i špekulativni,
opšti i pojedinačni,
konstantni i varijabilni, i td.
1
Bijelić M., Osiguranje i reosiguranje, Zagreb, 2002. godine
2. Premija osiguranja
Osiguravač preuzima na sebe obavezu da pokrije štetu, izazvanu nastupanjem određenog
osiguranog slučaja. Prirodno, osiguranik je dužan, sa svoje strane, da plati cenu koju formira
osiguravač. Osnovna osobina osiguravajućeg posla jeste teretni karakter tog posla. Premija
osiguranja predstavlja cenu usluge koju osiguravač pruža osiguraniku. Imajući u vidu da cena
bilo koje robe, pre svega, zavisi od njenih troškova proizvodnje, tako i za određivanje visine
premije u osiguranju, neophodno je imati u vidu troškove osiguranja koje ima osiguravač.
Reč premija potiče, po nekim autorima, od latinske reči praemiun, što znači nagrada, a po
drugima od latinske reči primum što znači prvi. Prihvatljivije je drugo tumačenje s obzirom da je
ugovarač osiguranja u obavezi da prvi uplati premiju – cenu osiguranja, tj.da ispuni svoju
obavezu da bi ugovor o osiguranju bio valjan. Premija je karakteristična samo za premijsko
osiguranje. Ono se po tome i razlikuje od drugih vrsta osiguranja. Pri uzajamnom osiguranju
doprinos svakog člana zajednice za osiguranje utvrđuje se unazad, kada je poznat ukupan iznos
šteta svih članova zajednice. Kod socijalnog osiguranja uplaćuje se doprinos u zavinosti od
primanja osiguranika. Kod obaveznog osiguranja, koje je propisano zakonom, šteta se pokriva iz
budžeta. Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Osiguranje zapravo i predstavlja
pripremu novčanih sredstava za obnovu uništene imovine.
Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrži cenu koštanja osiguranja, odnosno cenu
usluge uvećanu za određeni iznos rezerve sigurnosti i predstavlja se formulom:
P = Ck + Cu + R
pri čemu je P – premija osiguranja, Ck – cena koštanja, Cu – cena usluga, R- rezerve sigurnosti.
Na visinu premije, pored rizka, utiče i veličina osigurane sume, dužina trajanja osiguranja i
kamatna stopa sa kojom se plasiraju sredstva osiguravajućeg fonda. Visina premije je direktno
srazmerna veličini rizika, vrednosti osigurane sume i dužini trajanja osiguranja, a obrnuto
srazmerna visini kamatne stope sa kojom se plasiraju sredstva osiguravajućeg fonda. Sa
stanovišta osiguranika, premija je jedinstvena suma novca koju on plaća kao cenu osiguranja. To
je onaj iznos novca koji je osiguranik dužan da plati osiguravaču za izvršenje obaveze iz ugovora
o osiguranju. Sa stanovišta osiguravača, premija se sastoji iz nekoliko elemenata. Ukupna (bruto)
premija (komercijalna ili tarifna) sastoji se iz neto premije i režijskog dodatka. Režijski dodatak
služi za pokriće troškova poslovanja osiguravajuće kompanije (troškovi zaključivanja ugovora o
osiguranju, troškovi naplate premija, lični dohodci i drugi administrativni troškovi). Neto
premiju čini tehnička premija i dodatak za prevenciju. Dodatak za prevenciju obrazuje fond
preventive koji služi za sprečavanje i smanjivanje šteta kod nesrećnih slučajeva. Tehnička
premija služi za izravnanje rizika u osiguranju i treba da iznosi onoliko koliko je potrebno za
isplate iz osiguravajućeg fonda na ime pokrića nastalih šteta pod dejstvom prirodnih sila i
nesrećnih slučajeva, kao i za isplatu osiguranih suma kod osiguranja života. Štedna premija služi
za nakandu budućih šteta u godinama koje slede i formira se iz viška preko stvarno potrebne
rizko premije. Ona služi za vremensko izravnanje rizika i deli se na premiju sigurnosti i
matematičku premiju.
Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Ona je bitan element osiguranja i, u
osnovi, predstavlja stvaranje novčanih sredstava za obnovu oštećene imovine, odnosno, za
