Upravljanje troškovima u preduzeću
2
1. Uvod
Troškovi su jedan od osnovnih pojmova savremene ekonomije. Oni su jedan od najznačajnijih
faktora, ako ne i najznačajniji koji pored prihoda (dimenzija i karakteristika tržišta) utiče na dobit
preduzeća. Razvoj troškova počeo je sa razvojem tržišta i tržišne privrede. Danas, troškovi
predstavljaju faktor konkurentnosti preduzeća kao i kriterijum ocene performansi poslovnih
organizacija.
Postoje brojne definicije troškova, a jedna od najznačajnijih je:
Troškovi predstavljaju novčani izraz materijalnih dobara, rada, usluga i javnih izdataka, koji su
potrebni za ostvarivanje zadatka preduzeća.
Dobit preduzeća jeste ključna kategorija za opstanak i rast, čija maksimizacija predstavlja
osnovni i neizbežan cilj svakog preduzeća. Ona jeste ključna stavka za svaku menadžersku
odluku. Zavisnost dobiti od troškova može se izraziti sledećom relacijom:
Dobit = Prihod - Troškovi
Ako je osnovni cilj preduzeća da ostvari najveću moguću dobit, onda iz toga indirektno
proizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzeća minimizacija troškova.
Troškovi nisu samo statička kategorija, već zavise i od vremena (inflacije, globalnih ekonomskih
kretanja…), prostora i tokova u preduzeću.
Sve veća ulaganja u moderna sredstva za proizvodnju čine preduzeća sve manje elastičnim u
vođenju poslovne politike, menjanju proizvodnih programa, dok s druge strane, nagli rast
privrede praćen promenama i kolebanjima iziskuje od preduzeća upravo veću fleksibilnost.
Mogućnost preduzeća da opstane i razvije se zavisi od njegove sposobnosti da se prilagodi tim
međusobno suprotnim zahtevima. Zbog toga je bitno da preduzeće formira određenu strategiju
ponašanja i da pravovremeno donosi odluke kako bi se i pored relativne neelastičnosti moglo
prilagoditi trenutnoj situaciji. A za to su mu potrebne adekvatne informacije.
Da bi uspešno upravljali preduzećem, rukovodioci (menadžeri) moraju u svakom trenutku znati
iznose troškova. A pošto je osnovna funkcija menadžera planiranje, oni pre svega moraju
planirati troškove koji će nastajati u budućnosti.
Da bi smo uspešno planirali dobit preduzeća, a samim tim i troškove, potrebno je pre svega
poznavati njihovu strukturu i dinamiku.
1
1
Perović-Jovanović M. , Kisić S. ,Ekonomika preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Upravljanje troškovima u preduzeću
4
2.1. Obrazac ponašanja troškova
Varijabilni troškovi
su oni troškovi koji u njihovoj ukupnosti variraju sa promenom obima
proizvodnje. Ti se troškovi povećavaju sa povećanjem i smanjuju sa smanjenjem obima
proizvodnje. Znači, varijabilni troškovi su jednaki nuli, ako nema proizvodnje. U varijabilne
troškove spadaju troškovi materijala, rada na proizvodnji i dr. Varijabilni troškovi se, po pravilu,
menjaju linearno, zavisno od promene nivoa proizvodnje, ali to nije uvek tako. Varijabilni
troškovi mogu se menjati i nelinearno i to progresivno, nelinearno i degresivno nelinearno. U
tom slučaju primenjuje se koncept graničnih troškova. Trošak koji zavisi od dinamike
proizvodnje i prodaje označen je kao proporcionalni trošak, ali u njegovoj strukturi nalazi se i
granični trošak. Granični trošak (engl.
marginal costs
) je dodatni trošak jedne jedinice dodatnog
proizvoda.
Fiksnim troškovima
nazivamo one troškove koji u ukupnom iznosu ostaju isti nezavisno od
promene obima proizvodnje. Oni ostaju isti čak i kada je proizvodnja proizvodnja maksimalno
povećana, a i u slučaju kada nema proizvodnje. Fiksni troškovi su uslovljeni postojanjem
preduzeća, odnosno njegovom spremnošću da obavlja određenu proizvodnju. U fiksne troškove
spadaju troškovi stalnih sredstava (opreme, zemljišta…), izdaci za zakupninu, troškovi
osiguranja, troškovi istraživanja i razvoja, lični dohoci rukovodećeg i drugog osoblja itd.
4
2.2. Povezanost sa objektom za koji se mere
Direktni troškovi
su oni koji se mogu direktno ili neposredno preneti na nosioce (
troškovi
osnovnog, pomoćnog materijala, radne snage na poslovima izrade
).
Indirektni troškovi
se ne mogu direktno vezati za nosioce, već posredno prema određenom
kriterijumu raspoređivanja.
2.3. Terminiranje posmatranja
Troškovi perioda
su oni troškovi koji se suprotstavljaju ostvarenim prihodima u istom intervalu
u kojem su i nastali, ali bez njihovog uključivanja u vrednost zaliha i bez mogućnosti njihovog
odlaganja na zalihe.
Troškovi proizvoda
su troškovi koji se identifikuju putem proizvedenih količina proizvoda na
taj način što se uključuju u njihovu vrednost i odlažu kao zalihe koje idu u bilans stanja.
Troškovi proizvoda će kao rashod u bilansu uspeha, i to u formi troškova prodatih proizvoda, biti
suprotstavljeni ostvarenim prihodima tek onda kad proizvodi stvarno budu i prodati.
2.4. Troškovi sa stanovišta menadžerskog odlučivanja
Relevantni troškovi
su troškovi koji su značajni za donošenje poslovne odluke. Oni zapravo
predstavljaju buduće troškove jer su vezani za odlučivanje o budućim aktivnostima.
4
Perović-Jovanović M. , Kisić S. ,Ekonomika preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Upravljanje troškovima u preduzeću
5
Nepovratni troškovi
ili
potopljeni troškovi
(
sunk costs
) su oni troškovi koji su ranije nastali, te
stoga predstavljaju rezultat prošlih odluka koje se ne mogu promeniti. Iz ovih razloga, oni nisu
relevantni sa stanovišta sadašnjeg razmatranja alternativa. Koncept nepovratnih troškova može
se objasniti na primeru. Pretpostavimo da ste odlučili da zakupite kancelariju na godinu dana.
Mesečna kirija na koju ste se obavezali da platite jeste fiksni trošak jer ste u obavezi da je platite,
bez obzira na količinu autputa koju proizvodite. Sad pretpostavimo da ste odlučili da renovirate
kancelaruju tako što ćete je okrečiti i kupiti nameštaj. Trošak za farbu je fiksni trošak, ali je
nepovratni trošak jer je plaćanje izvršeno i trošak ne može da se povrati. Trošak kupovine
nameštaja, s druge strane, nije u potpunosti nepovratan jer možete da preprodate nameštaj kad
vam više ne bude potreban. Samo je razlika između troška novog i korišćenog nameštaja
nepovratna.
5
Iz izloženog uočavamo da su nepovratni troškovi u stvari oni troškovi koji se sa
stanovišta sadašnjeg poslovanja ne mogu izbeći. Nasuprot njima su troškovi koji sadašnjom
odlukom menadžera mogu da se izbegnu, te im stoga treba posvetiti adekvatnu pažnju i značaj
(na primer, nepotrebna službena putovanja, ili nepotrebni utrošak materijala i sl.).
Oportunitetni troškovi
predstavljaju jedan od najznačajnijih koncepata ekonomske analize. Reč
je o mogućem prihodu koji bi vlasnik preduzeća dobio ako bi angažovao kapital u nekom
drugom poduhvatu. Iznos lišavanja od prihoda alternativnim angažovanjem sredstava predstavlja
alternativne troškove. Dakle, oportunitetni trošak se određuje kao žrtva izražena u novcu i nastao
je usled toga što određeni faktor proizvodnje nije korišćen u najprofitabilnijoj alternativnoj
aktivnosti. Svakom faktoru se može odrediti alternativni trošak, s obzirom da svaki faktor
proizvodnje ima svoju alternativnu upotrebu.
Radi objašnjenja oportunitetnih troškova izložićemo sledeći primer. Ako jedan poljoprivrednik
može dobiti 20 000 dolara rente za izdatih 5 hektara zemljišta u zakup, umesto da ga sam
obrađuje, onda su njemu tih 20 000 dolara troškovi oportuniteta. Suma od 20 000 dolara u ovom
slučaju bi trebala da se kalkuliše kao njegov trošak ako bi odlučio da zemljište sam obrađuje.
Dakle , ako bi njegov prihod na kraju godine bio 60 000 dolara, a izdaci za dati prihod 35 bili 45
000 dolara, onda bi se smatralo da je ovaj poljoprivrednik imao gubitak u iznosu od 5 000 dolara,
jer će uračunati u cenu koštanja i svojih alternativnih troškova 20 000 dolara. Oportunitetnim
troškom se smatra i zarada na osnovu kamate koju bi novac zarobljen u, na primer, sredstva za
proizvodnju mogao dati da je investiran u druge svrhe. Ili , kao vrednost kamatne stope koja bi se
zaradila da je novac uložen u sredstva koja donose kamatu, na suprot držanja gotovine. Može se
govoriti i o ličnom oportunitetnom trošku, kada se posmatraju lične koristi kojih se pojedinac
odriče upuštajući se u određene aktivnosti. Sa aspekta preduzeća oportunitetni trošak proizvodnje
može se posmatrati preko vrednosti najbolje alternativne upotrebe njegovih resursa. Odnosno ,
oportunitetni trošak je realna alternativa od koje se preduzeće uzdržalo. U tom smislu, menadžeri
treba da sagledaju sve koristi koje su “žrtvovane” usled preduzimanja aktivnosti, odnosno
moguće profite od alternativnih projekata koje se preduzeće odreklo.
2.5. Značajne kategorije troškova sa stanovišta savremenog
menadžmenta
Kategorija
eksplicitnih troškova
se odnosi na stvarni novčani izdatak koji ima preduzeće po
osnovu dobijanja usluga ili inputa, dok bi
implicitni troškovi
predstavljali troškove koji se
5
Varian H.R., Intermediate Microeconomics, University of California at Berkley, 2003.
